петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 16.01.2021. у 18:00 Небојша Човић

Психолошки рат за Косово

Настојањем великих сила да на власт доводе или на власти одржавају „конструктивне” политичаре – према сопственим мерилима, а не према мерилима и интересима нације коју би ти политичари требало да представљају – изигравају се изборна воља грађана и основни демократски принципи
(Новица Коцић)

И наша и међународна јавност се последњих 30 година непрестано бомбардују многобројним изјавама западних званичника, експертским текстовима и медијским кампањама, и из спољних и из домаћих извора, који су најчешће усмерени директно против наших националних интереса. Неретко они изазивају узнемирење и забринутост наше јавности, а користе се и као додатни притисак на доносиоце политичких одлука у нашој земљи. Уз ретке изузетке, наши медији, што због површности, што због сензационализма, упадају у замку и бивају искоришћени против наших националних интереса, не схватајући да постају саучесници у специјалном психолошком рату који се, када је КиМ у питању, води више од 30 година.

Да бисмо могли да предузмемо адекватне мере и осмислимо даљу стратегију за очување наших националних интереса, неопходно је да разумемо да се ради о специјалном рату, као и његове циљне групе и директне и стратешке циљеве, како у нашој земљи, тако ван наших граница.

АКТИВНОСТИ СПЕЦИЈАЛНОГ ПСИХОЛОШКОГ РАТА ЗА КиМ ОД 1990. ДО ДАНАС

А. Почетком деведесетих

мета специјалног рата: грађани, медији, политичари, академски кругови у западним земљама

директан циљ: стварање лажне слике о угрожености Албанаца на КиМ и муслимана у БиХ и сатанизација Срба

стратешки циљ: спречавање негативне реакције јавности у тим земљама на бомбардовање и агресију на суверену европску републику са вековном слободарском традицијом, која је била савезница и победница у оба светска рата

Б. Од 2000. до данас, посебно након самопроглашења независности 2008. године

прва мета специјалног рата: јавности у земљама учесницама агресије на СРЈ и Србију, које су политички и војни ментори неуспелог државног пројекта на окупираном делу наше територије

директан циљ: обезбеђивање континуиране политичке и финансијске подршке косовском пројекту, односно спречавање реакције пореских обвезника на трошење новца за одржавање у животу легла корупције и организованог криминала на окупираном делу суверене европске државе

стратешки циљ: спречавање медија, непрофитних и међународних организација, које се баве надзором рада државних структура у овим земљама, правним импликацијама спољнополитичких одлука и кршењем људских права, да покрену поступке против појединаца и институција због тешког кршења међународног и националног права у раду на косовском пројекту

Друга мета специјалног рата:

– јавност у земљама које још нису признале самопроглашену тзв. државу Косово

директан циљ:  обезбеђивање нових признања тзв. Косова и стварање критичне масе за подршку пријему тзв. Косова у чланство у међународним организацијама

стратешки циљ:  заобилажење сагласности Србије за легитимизацију и заокруживање пројекта тзв. Косова пријемом у чланство у кључним међународним организацијама, укључујући УН

Примера активности специјалног психолошког рата за обе горе наведене циљне групе има безброј: од наступа различитих лобиста и известилаца, попут Виоле фон Крамон, који покушавају да оправдају евидентно лошу ситуацију на овом окупираном делу наше територије после 20 година финансирања и војног и цивилног управљања од стране групе земаља НАТО-а заменом тезе да је главни разлог пропасти овог квазидржавног пројекта то што Србија одбија да призна легитимност његовог бесправног постојања, до, на пример, недавног текста Бода Вебера који тврди да ће Косово постати нормално друштво оног тренутка када га Србија буде признала. Иако постоји и позитивна страна овог текста, а то је индиректно признање да је ово пропали пројекат и да косметско друштво негира све стандарде модерног демократског друштва, Вебер тврди да би већ наредног дана након толико сањаног признања Србије на КиМ потекли мед и млеко и већинско албанско становништво би почело да поштује права мањина, а посебно Срба. Ради се о потпуно бесмисленом покушају замене теза, јер Вебер, у основи, тврди да нису албанске структуре и стране окупационе снаге криве за стање безвлашћа, безнађа сваке врсте и прогона Срба и осталих неалбанаца, већ су криви Србија и Срби што не пристају да ово стање легитимизују!

Трећа мета специјалног рата:

– Општа јавност у Србији, политичке и стручне елите, медији.

директан циљ: ширење дефетизма и лоботомизација најшире јавности пласирањем пропагандних текстова домаћих и страних косовских лобиста и коришћењем сензационалистичког и површног приступа медија:

„Све је готово, Србија мора да се окрене будућности и призна реалност на КиМ, Србија неће моћи да уђе у ЕУ ако не реши ово питање”, гурајући под тепих чињеницу да од проширења нема ништа у догледној будућности, најмање у наредних 10-15 година.

стратешки циљ: обезбеђивање сагласности политичких и других елита за признавање независности КиМ и стварање индиферентности најшире јавности према таквој одлуци

стратешки циљ: легитимизација оправданости агресије на нашу земљу од стране НАТО-а и аболиција злочина и штете учињених током агресије

Када се има ово у виду, корисно је још једном поновити:

– да је све завршено као што косовски лобисти тврде, не би и даље вршили притисак на нас да га признамо

– да могу да овај пројекат заокруже без нас, заокружили би га пре више од 10 година

– ми не морамо апсолутно ништа да урадимо поводом тог питања

И агресија на нашу земљу и окупација дела наше територије која је уследила и у време једнополарног света била је на клизавом међународноправном терену, они који би да прете силом или санкцијама слепи су према новој реалности у светског политици, без обзира ко седео у Белој кући, у Берлину или Бриселу.

– понижавајућа политика штапа и шаргарепе, омиљена неким страним а и домаћим круговима, којом су и наши народи и наши политичари третирани као да су магарци, неспособни да рационално доносе одлуке од националног интереса за своје земље, превазиђена је и неуспешна – шаргарепа се осушила и спарушила, а штап је труо

– наш оквир за решавање питања КиМ је јасан, то су наш Устав и РСБУН 1244, и то морају бити наше црвене линије

– при томе морамо да будемо посебно обазриви да не дозволимо да једностраним спровођењем разних споразума који се потписују, попут Бриселског споразума, не крунимо даље свој суверенитет на КиМ;

Они су постигли укидање наших, тзв. паралелних институција, а заузврат нису ништа спровели од обавеза Приштине; последњи пример је издвајање енергетског дистрибутивног система из Електромреже Србије и припајање албанском дистрибутивном систему, што је апсолутно неприхватљиво! НЕОПХОДНО ЈЕ ПОСТАВИТИ РОК: АКО ДО ОДРЕЂЕНОГ ДАТУМА, НПР. 19. АПРИЛА, КАДА ЈЕ ПРЕ ОСАМ ГОДИНА ПОТПИСАН БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ, НЕ ПОЧНЕ ФОРМИРАЊЕ ЗСО, МИ МОРАМО ДА КРЕНЕМО СА ВРАЋАЊЕМ НА СТАЊЕ КОЈЕ ЈЕ ПОСТОЈАЛО ПРЕ 19. АПРИЛА 2013. (Наравно, неће бити лако, али није неизводљиво.)

– Истинског помирења и нормализације у региону не може да буде док сви не одговарају за почињене злочине и док запад не престане да се понаша протекционистички према појединим странама

Реакције неких лидера у региону, али и међународних званичника, који нису могли да сакрију еуфорију на избор Џоа Бајдена, показују колико је контрапродуктиван утицај великих, а посебно западних сила, на истинску нормализацију у региону. Све док неки, попут Бакира Изетбеговића или албанских политичара на КиМ, буду чекали да им неко други да нешто на сребрном послужавнику, а науштрб права других народа у региону, истинског помирења и нормализације неће бити.  Истовремено, настојањем великих сила да на власт доводе или на власти одржавају „конструктивне” политичаре – према сопственим мерилима, а не према мерилима и интересима нације коју би ти политичари требало да представљају –  изигравају се изборна воља грађана и основни демократски принципи. Тек када им се упути јасна порука да ће моћи напред само ако сами нађу пут помирења са осталим народима, а да ће Немачка, САД или Русија бити искључиво неутрални посматрачи, помирење и нормализација остаће недостижни. Међутим, гледајући историјску улогу великих сила у региону, нарочито Немачке, нереално је очекивати да ће до тога доћи.

Бивши потпредседник Владе Србије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари24
25a46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Мишковић
Мислим да је већина људи у Србији уморна од ратова, санкција, наших лоповских транзиција (ето и Човић је постао фабрикант и индустријалац), рушења државе, политичарења, претерано амбициозних а неспособних и непоштених "кадрова", односно људи који се гурају у "власт". Слично је, сигурно, на Косову у Метохији. Није Карађорђу и Милошу Великом било ништа лакше када су стварали државу. Морали су прво да заведе ред међу својим људима како би се одупирали страним силницима. Зато само сложно.
Rade
Sjajana studija gosp. Čoviću. Treba nam puno ovakvih trezvenih analiza naših slabosti i prednosti naših protivnika. Kad situaciju izanaliziramo na pravi način, mnogo je lakše je rešavati problem. Mislim da strpljivošću i šahovskim razmišljanjem možemo ipak izaći iz ovakve situacije i dobiti puno više. Naoružajmo se strpljenjem i hrabrošću da ne pokleknemo. Izlaz je mnogo bliži nego što izgleda.
Milan01
Odlican clanak. Ipak, ne slazem se sa stavom da "ми не морамо апсолутно ништа да урадимо поводом тог питања" (jer bez naseg pristanka nema nezavisnosti Kosova). Ustvari, mi moramo da se borimo na hiljadu frontova, da pariramo pokusajima Zapada da uvuku Kosovo u medjunarodne institucije i UN, da lobiramo da jos zemalja 'odprizna' Kosovo, da suzbijemo 'petu kolonu' (NGO) koja radi protiv nasih nacionalnih interesa, pomagati Srbe na Kosovu, povuci sve ustupke iz Briselskog sporazuma, itd, itd.
Михаило
"Међутим, гледајући историјску улогу великих сила у региону, нарочито Немачке, нереално је очекивати да ће до тога (помирења) доћи." Ово је суштина. Балкан је клацкалица великих сила и морамо да научимо да живимо с тим.
Filip Cosopt
@радисав Poštovani, redovno čitate moje komentare, često napišite odgovor. Zasigurno i preporučite moje komentare svojim prijateljima, poznanicima, grupi istomišljenika. Lijepo je da ste i vi i vaši istomišljenici otvoreni za usvajanje prave istine kroz komentare koje pišem. Nikad nije kasno, zar ne! Raduje me ta činjenica. Još jednom hvala što što me pratite, čitate moje komentare, što se javite odgovorima.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља