недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.01.2021. у 20:10 Драгана Јокић-Стаменковић
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: ВАЊА УДОВИЧИЋ, министар омладине и спорта

Медаље стижу из спортова у којима их није било три и по деценије

Сваки динар данас уложен у рекреацију су три динара мање дата за лечење у наредних 20 година, што је веома битно у време суочавања с непознатом болешћу
Вања Удовичић (Фото: Н. Марјановић)

За ватерполо репрезентацију Вања Удовичић играо је 11 година, а четири је био на њеном кормилу. У том периоду овенчан је титулом најбољег играча света. Последњих седам година кормила кроз потпуно другачије воде, руководећи Министарством омладине и спорта. За наш лист истиче да је тај посао много одговорнији, а да осећа привилегију и част што му је поново поверен мандат министра у Влади Србије, где је недавно пети пут полагао заклетву.

Сматра да о резултатима на тој позицији говори чињеница да је српским спортистима рекордне 2018. године, са својим тимом, успео да подари такав ветар у леђа да са олимпијских и параолимпијских такмичења донесу 47 медаља, што је, каже, четири пута више него 2013, када је постао министар и када је у земљу донето 12 одличја. О 2003. години, када је од само четири интернационалне медаље, са репрезентацијом он у земљу донео две и не помишља.

Сматра да је за подизање стандарда Србије у освајању светских медаља заслужна и добра спортска политика, а да је нарочито битно што оне сада стижу из спортова у којима их, као у кајаку, није било чак 36 година. Жао му је што утакмице репрезентације не гледа на националним телевизијским каналима и тврди да се непрестано залаже да тај понос земље буде доступан свима. Док је живео у иностранству уверио се да ни тамо није другачије јер „је међународно медијско тржиште наметнуло да право преноса има онај који плати више”. У разговору за „Политику” Удовичић истиче да министарство подупире талентовану омладину, али и наглашава да одговорност за њен развој стоји и на локалним заједницама, а понајвише на родитељима.

Да ли је пандемија умањила студентскe и ученичкe активности и рекреацију, или ће се то осетити у 2021?

Направили смо разне програме за бесплатно бављење младих спортом, а рекреацију означили као приоритет у стратегији о раду министарства. Конкретно, уз изградњу теретана на отвореном, опремили смо 220 фискултурних сала, а свака донација је изнад 6.000 евра. Био сам изненађен што локалне школе нису имале ни лопте, а не адекватне реквизите за вежбање. У више од четрдесет бесплатних спортских активности, само кроз пројекат СОФА у првој години смо укључили 5.000 младих до 30 година, а данас је тај број нарастао на 32.000 у пет градова. Пројектом „Спорт у школе”, са Савезом за школски спорт, омогућили смо два пута недељно бесплатно вежбање за основце од првог до четвртог разреда у 120 осмолетки. Пробудили смо тиме самосвест локалних самоуправа, па је број школа увећан на 250. Бенефит је да смо од 2013. године запослили 261 професора физичког васпитања. Ово смо увели јер плаћање тренинга у неком од око 14.000 клубова у земљи није баш мало оптерећење за родитељски џеп. Поменуте пројекте смо обухватили и буџетом за 2021. годину. Стратегијски циљ са почетка мог мандата је да спорт буде приступачан свима, а не привилегија појединаца, што постаје на глобалном нивоу.

Увели сте бесплатан спорт за ниже разреде у 250 осмолетки, а у земљи их је око 1.200. Можда би требало проширити пројекат?

Искрено се надам да ће тако бити. Зато и разговарамо са локалним самоуправама које морају да преузму одговорност и развију такву праксу. Сваки динар данас уложен у спорт и рекреацију су три динара мање дата за лечење у наредних 20 година, што је веома битно у време суочавања са непознатом болешћу.

Ако нешто не учините Србија ће 2025. године имати 3,3 милиона изразито гојазних грађана од којих само 16 одсто редовно вежба, док  94 одсто деце има криву кичму, равне табане и друге деформитете. Ко ће бити у репрезентацијама ако су они ослобођени фискултуре?

Све су то нагађања. Како можемо да знамо колико деце има те деформитете? На ком се узорку раде та истраживања? Министарство омладине и спорта за то није надлежно. Када неко изнесе такве податке кажем да је наш задатак био да омогућимо механизме да деци буде доступан бесплатан спорт. Не можете сваког ђака натерати на те ваннаставне активности. Када сам дошао у министарство било је око 90.000 ђака у систему школског спорта, сада их је 180.000. Када помињете све те проценте, врло сам забринут, али одлука мора да крене од сваког појединца, да не седи у свом дому, већ се активира и пренесе навике здравственог васпитања на најмлађе.

Друштвене мреже обилују коментарима да је све више младих у кладионицама, а све мање у спортских халама, недавно га је изрекао и спортски новинар Драгиша Ковачевић. Како децу преусмерити на бављење спортом, уместо на клађење на њега?

Волео бих да деца играње фудбала на конзолама замене физичком активношћу са другарима. Одговор се крије у васпитању које пружају родитељи. Нисам одлазио у кладионицу, никада, било их је колико хоћете. Не знам да ли их је сада више. Родитељи су ме анимирали на другачији начин, направили ми неке друге приоритете и интересовања. Не слажем се да је одговорност на некој петој особи за нешто лоше што је урадило ваше дете. Научите га да каже не кладионици, наћи ће подршку у још петоро другара.

Крупне ствари крећу од малих одлука. Али одмах и сада, а не од оног тамо фамозног  и магичног понедељка. Зашто родитељи траже изговор у другима, никада то нисам радио. Иначе, не бих постао у спорту оно што јесам, уз мукотрпан рад, велико залагање стручњака и огромну потпору родитеља. Изазови су у моје време било много већи, деведесетих је све било много доступније. Прихватам критику господина Ковачевића, имамо право да нам се аргументи и размишљања мало разликују, али не треба да извлачи само оне сегменте који му одговарају, да они буду изоловани пример нечега.

У време када сте харали спортском планетом, али и пре тога млади су имали идоле са терена и из базена ове земље, сада кад потерају лопту чешће себе називају по страним идолима. Зашто у њиховим главама нису имена наследника Влада Дивца, Немање Видића и Вање Удовичића?

И раније су Пеле и Марадона били идоли наше деце, а Србија и данас има светске звезде. Слажем се да су наши терени полупразни, нису попуњени као у прошлим временима којих се радо сећамо. У претходне две године сам обишао 140 локалних самоуправа, спустио министарство на њихов ниво, јер ми је посао да на терену чујем конструктивну критику и са каквим изазовима се суочавају на локалу. Тада радо питам најмлађе ко им је спортски идол и чујем домаћа имена попут Богдана Богдановића, Николе Јокића, Филипа Филиповића, Душана Тадића, да не помињем националног хероја Новака Ђоковића.

И познатим клубовима прете гашења због дуговања, мале да и не помињемо. Шта сте урадили да их спасите?

Да ли неко пропада или не стварно не знам, није наша надлежност, не бавим се нагађањима. А министарство је ове године упутило ванредну финансијску помоћ за око 30.000 спортских радника у тим клубовима. Тржиште одређује правила која су, бар у спорту, јасна. Јер имате семафор који показује резултат и указује које напоре појединци на челу клуба улажу да би дошли до њега.

Ово министарство није надлежно да финансира клубове, а Законом о спорту 2016. је дефинисано да клупски Управни одбор личном имовином гарантује за одлуке које доноси, како би оне биле добре и да не би очекивали да им неко други решава проблеме. На тим појединцима је огромна одговорност, а нико се не едукује, не пише програме и пројекте на државном и локалном нивоу. Пара свуда има, само морате да радите на себи, да пратите светске трендове, да аплицирате за њих као тренер и менаџер.

Како су у „вашем” Ватерполо клубу „Партизан” реаговали на реизбор на министарску функцију, а како у Спортском савезу Србије, Олимпијском комитету, имају ли замерке на ваш рад?

То је право питање за све њих, не за мене. Као капитен наше најтрофејније екипе научио сам да се не бавим трачевима и захвалан сам им што сам заједно са њима сазрео да надјачам све то. Научио сам да без јаког тима не постоји јак појединац, то ми сада помаже. Не могу сам ништа. Тимски рад је подједнако заступљен у обе моје професије.

Да ли сте афирмацији земље више допринели као спортиста, или као политичар и где вас грађани више цене?

Имам право да не мислим о томе, не правим паралелу на тај начин. Сматрам да сам у многоме на месту министра, према резултатима који се у току мог мандата виде на семафору, направио историјски искорак. И поставио нове циљеве и стандарде. У целокупном спорту имамо резултате за понос. Високо је рангирана лествица од које сада крећемо и такмичимо се са рекордима које смо сами постигли. И то отворени за сваку критику. Врло радо, из дана у дан, улазим у нове утакмице, спреман да победим и изгубим. Спорт ме научио да, ма како велику победу или пораз данас имам, сутрадан идем у ново такмичење и доказивање.

Предвиђања су да ће и спорт трпети последице пандемијске кризе. Да ли је тачно да су због ње буџети свих министарства у овој години умањени за 20 одсто и да вас то није заобишло?

Сваки ребаланс буџета је јавно доступан податак. Сва министарства су у једном тренутку делила епидемиолошку судбину друштва, али ми никада нисмо имали већа улагања у омладину и спорт. Помоћ коју смо, посебном уредбом, упутили за 298 спортских клубова у 16 спортова из супер и прве лиге, како их вирус корона не би омео у раду, је показатељ одговорног приступа државе сектору спорта. Клубови добијају од 600.000 динара до 8.500.000, што је 1,1 милијарда динара укупно за подршку спорту. За већину клубова та помоћ чини више од пола њиховог годишњег буџета. Огромну захвалност за то дугујемо председнику републике и премијерки. Као и за несмањење буџета за омладину. Када сам ступио на чело Фонда за младе таленте издвајано је 1.000 стипендија за студенте завршних година основних, мастер и докторских студија, мојом иницијативом сада их је 1.500, а годишњи износ је са 250.000 динара повећан на 300.000. Наших 80 одсто стипендиста чим дипломира нађе посао.

Дајемо до 500 стипендија студентима у иностранству, ове године их се, због пандемије, мање јавило – 382. Средњошколцима који се врате са медаљама са међународних такмичења дајемо од 20.000 динара до 200.000. На почетку мог мандата је било око 1.200, а ове године је 1.530 таквих награда. Са 2.500 награда и стипендија младима годишње, у износу од 720.000.000 динара, стигли смо 2019. године до 3.300 награда и стипендија, у укупној вредности од 850.000.000 динара.

 

Коментари1
c3ef1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља