уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 02.01.2021. у 19:00 Јелена Чалија

Суспектни случај господина Српског

Или како нам је језик постао још једно потврђено оболевање од ковида 19, има ли наде за његово оздрављење и како сваки појединац може да спречи даље ширење заразе аналфабетизма
(Срђан Печеничић)

Отприлике прошле године у ово време „корона” је била марка пива и неки егзотични вирус који прави локални хаос у Кини, а за Колинсову реч године проглашени су „климатски протести”. Ускоро ће годину дана откако су с короне спали знаци навода, када је болест као бомба пала и на Европу, а за реч године чувени британски издавач речника ових дана изабрао је – локдаун, закључавање. Срећна времена када нас је бринуло „само” глобално отопљавање...

Пандемија вируса корона утамничила нас је у четири квадратна метра по особи изван којих је зона потенцијалне опасности, наше комшије, пријатељи, случајни пролазници и најближа фамилија постали су резервоари заразе против којих не помаже ни маска ако нисмо социјално дистанцирани. Биће времена да их питамо „Како сте? Је л’ вам нешто треба?” када прође ова пандемија, сада није тренутак за социјална интимизирања. Немојте им се ни на телефон јављати, што је сигурно, сигурно је, треба бити доследан у одржавању социјалне дистанце, као онда када сазнате од комшије са првог спрата да се породица која је живела поред вас одселила пре годину и по дана.

Језик нам је још један потврђени случај ковида 19 јер је од короне оболео и наш говор, што је било неизбежно, јер језик живи с нама и одсликава наше мисли, страхове, преокупације, осећања. Да се ипак ради о обољењу, а не само појави, у случају српског језика, сведочи управо ова тако често рабљена синтагма „социјална дистанца”, несрећно изабрана да искаже оно што је много писменије и јасније сваки трговац знао да истакне као натпис на својој радњи „Држите размак”. Лекари кажу да су за ових десет месеци добро упознали корону, док за то време већина нас и даље не зна пише ли се вирус корона, корона вирус или коронавирус. Ма сигурније је написати ковид 19. Пардон: ковид-19. Додуше, има и оно COVID 19... А шта каже струка? Одбор за стандардизацију српског језика је дао мишљење да је у складу са законима српског језика једино исправно писати вирус корона, каже за „Политику” проф. др Срето Танасић, председник одбора.

– Један колега, угледни стручњак за терминологије, истиче да је преношење састављеног писања у српски језик – варваризам. Препорука како треба писати назив тог вируса налази се на сајту одбора. Значајан број средстава информисања се и придржава те наше препоруке, међу њима и „Политика”. Неки се нису ни заинтересовали, неки можда и не знају за ово мишљење одбора. Ипак ми се чини да преовлађује исправно именовање вируса – каже проф. др Танасић.

Осим правописа, и то оног најосновнијег који би подразумевао да смо савладали макар писање назива обољења које нас све мучи, проблем праве и неки непослушни придеви, и то баш они који се односе на једну од најчешће употребљаваних речи када је у питању корона: епидемију. Сви знамо да је ситуација у којој се налазимо тешка и неизвесна, али да ли је епидемијска или епидемиолошка? И не само ситуација, ту је још безброј других именица...

– Употребљавају се оба та придева: епидемиолошки готово и чешће од епидемијски. Тако се уобичајило. Сад, и ситуација има везе и са епидемиологијом, а не само са епидемијом, а посебно мере које се предузимају – не могу без епидемиолога. Имајући у виду такву ситуацију, неке колеге су мишљења да се, засад, „не мешамо” – каже проф. др Танасић.

Размишљајмо с ведрије стране. Ако смо коначно савладали да се каже обољење (а не оболење) и оболевати (а не обољевати), ето и неке користи за наш језик од ковида 19.

Десио се током ових месеци нашег живота с ковидом 19 и један језички преображај у јавном говору, пре свега оном у медијима и на друштвеним мрежама. Промовисали смо сами себе у стручњаке за ковид 19, што показује језик медијских извештаја у којем више нема потребе за неким лаичким изразима попут сумњиви случајеви, упала плућа, придружене болести, смртни исход, терапија кисеоником. Не, није то пуко папагајско понављање, ми смо с докторима на „ти” и користимо њихову еснафску терминологију: случајеви су суспектни, пацијенти с пнеумонијама и коморбидитетима који доводе, нажалост, и до егзитуса ако не помогне оксигена терапија. Шта ви кажете, колега, каква је сатурација? Да, баш смо напредовали. Од оних који нису били сигурни шта је респиратор, а шта аспиратор, стигосмо до примаријуса.

Трајаће још неко време ово наше доба изолације, нове нормалности, вебинара и дигиталних платформи, онлајн учионица, ограничавања контаката, видео-позива... Али, не заборавите да ако вам ове речи преовлађују у свакодневном говору, то значи да сте добро. Све док сте негативни нема разлога да не будете позитивни. А што се тиче српског језика, јачајте свакодневно његов имунитет библиотечким јединицама: књигу на празан стомак, књигу после ручка, књигу пред спавање. И колико год Андрића, Црњанског, Киша, Пекића, Павића да сте узели, не брините. Не постоји опасност од предозирања. Је л’ тако, колега примаријусе?

Струка и језички стручњаци

Кад је посреди медицинска терминологија или слични називи о појмовима, треба се подсетити да се терминологија ваљано уређује у сарадњи медицинске струке и стручњака за српски језик, али тако у пракси најчешће није, истиче проф. др Срето Танасић.

– Да су наши медицински стручњаци на факултету имали предмет српски језик, они би то знали. Такође, знали би како треба да знања о некој појави са стручног језика пренесу остатку света језиком разумљивим за њега. Истина, нешто би у преношењу информација могли учинити и новинари који прате поједине области – у сарадњи с лекторским службама, да оне нису толико урушене у новинским кућама – поставља „језичку дијагнозу” наш саговорник.

Он додаје да се и у овом случају показује оправданост залагања чланова одбора да се српски језик изучава на свим факултетима.

Коментари11
812d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Џејми Шеј
Maske su se do skoro koristile za miomiris (neki ga zovu smrad) a danas za bezbedno disanje. Ako "turimo na brnjicu" dve maske jos bolje. Tako i sa jezikom - neki uvek znaju bolje a tek kad su Nemci! Oni znaju najbolje sta je u tudjem dvoristu najprofitabilnije pa uvode u novine nove pojmove a deci u Klet skolske knjige.
Nju Jork
"– Један колега, угледни стручњак за терминологије, истиче да је преношење састављеног писања у српски језик – варваризам." - Ja odavno tvrdim da je pisanje New York sastavljeno kao Njujork nepravilno ili - varvarizam!
ponocni "koronavirus kauboj ce naletiti na Garija Kupera
Gospodjo Calija, svi ti strucni medicinski nazivi mogu se i u ozbiljnoj «Politici » napisati tako da ipak prevagne medicinski izraz. Mislim da tu ne bi trebalo insistirati na jezickom cistunstvu. Epedimiologija je medicinski predmet, a epidemijom su zahvaceni ljudi. Sto se mene tice, kad pisem rijec koronavirus - pisem zajedno. Koronavirus opisujem kao «ponocnog i vrlo, vrlo, zlog kauboja». Radi od nas i maltretira nas kako hoce. Ali, nesto mi govori da ce ziher naletiti na - Garija Kupera...
Божа
Мега аналфабетизам је првенствено заступљен у Немачкој, првенствено у вези писања српских имена и презимена.
Славољуб
"Чувајте, чедо моје мило, језик ако земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ-изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. Земље и државе не освајају се само мачевима, него и језицима. Знај да те је туђинац онолико освојио и покорио, колико ти је речи поткрао и својих натурио.''
U prolazu
@ Dragomir Olujić Oluja: G. Slavoljub je upotrebio ovaj citat veoma prikladno kontekstu. I kako je napisao g. Branković, to se može primeniti na sve jezike na svetu. Ti jesi krenuo da dokazuješ je u pitanju istorijski falsfikat - nepostojeće, izmišljeno - iako se radi o književnom delu. Verovatno će ti ovo biti šok, ali preko devet desetina književnosti se bavi izmišljenim likovima i događajima. Čak i kada se oslanja na istorijske ličnosti i događaje. Zato se i zove književnost, a ne istorija.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Bankoviću, nisam ja ništa dokazivao, samo sam konstatovao jednu istorijsku činjenicu! G-din Slavoljub je tim citatom hteo nešto (nejasno šta) "dokazati", njemu ste trebali uputiti komentar!
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља