четвртак, 25.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 29.12.2020. у 21:21 Драгана Јокић-Стаменковић

Школују мастере за развој видео-игара

Овај смер на крагујевачком универзитету студентима отвара пут ка врло атрактивној и растућој грани привреде
Зграда Ректората у Крагујевцу (Фо­то Уни­вер­зи­тет у Кра­гу­јев­цу)

На Универзитету у Крагујевцу почела је настава на првом од два планирана мастер програма који су посвећени развоју видео-игара у нашој земљи, а заједнички су их покренули Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Иницијатива „Дигитална Србија”. У питању је мастер програм из области такозване 4.0 индустрије, под називом „Развој компјутерских игара”. Како најављују у Министарству просвете, други мастер смер Уметност и дизајн видео-игара требало би да буде покренут у јануару 2021. године на Универзитету уметности у Београду.

Конкурс за упис на једноипогодишње мастер академске студије на Универзитету у Крагујевцу расписан је за 15 буџетских места, пет стипендија Иницијативе „Дигитална Србија”, пет стипендија самог универзитета и 10 места за самофинансирајуће академце, која су остала упражњена, јер је програм уписало 25 студената. Због пандемије настава се на свим предметима, за сада, одржава онлајн. У првом семестру, који подразумева шест обавезних предмета, академци ће имати прилику да уче о принципима звука и музике у компјутерским играма, као и са дигиталном анимацијом. Студенти су од почетка месеца имали прилику да се упознају са 3Д моделовањем, односно са оним што ће бити главни предмет њихових предавања, као и са задацима који их чекају на предмету Елементи визуелног концепта. Руководилац поменутог студијског програма проф. др Љуба Бркић, са крагујевачког Филолошко-уметничког факултета, каже да овај мастер смер обухвата све сегменте продукције развоја компјутерских игара. 3Д моделовање је, објашњава он, област у којој се компјутер користи за визуелизацију и анимацију тродимензионалног простора кроз крајње реалистичне симулације, или потпуно имагинарну визију уметника.

– Према наводима Тона Розендала, творца компјутерског програма „Блендер”, у интервју под називoм „Money doesn’t interest me”, наведено је да поједине земље, попут Канаде, у наставним плановима средњих школа, поред предмета који се баве информационим технологијама, већ планирају часове тродимензионалног моделовања. Подразумева се да је такво знање већ сада део општег образовања и дигиталне културе посебно за нове генерација ученика и студената које одрастају у свету компјутерских игара. Иако смо били потпуно свесни да би основне четворогодишње или барем трогодишње студије биле примереније, сматрали смо да је прилика да осмислимо мастер програм, која нам се указала, изузетно важна и да је свакако треба искористити – истиче проф. Бркић.

Студенти који успешно положе све испите у прва два семестра имаће организовану стручну праксу у току трећег, где ће бити у прилици да у студијима за развој компјутерских игара примене конкретна знања и вештине које су стекли. Даљи развој каријере биће одређен њиховим афинитетима и способношћу да самостално развијају компјутерске игре или раде као део већег продукционог тима, истиче професор Бркић.

Проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу, наглашава да се нада да ће ова високошколска установа, заједно са свим сарадницима на новом програму, оправдати поверење полазника мастер студија и отворити им пут ка највишим научно-уметничко-истраживачким дометима из области гејминга, који је врло атрактивна и константно растућа грана привреде.

Програм је окупио предаваче са Факултета инжењерских наука, Филолошко-уметничког факултета, Института за информационе технологије и Природно-математичког факултета поменутог универзитета, али и наставнике из иностранства и представнике софтверских компанија међу којима су „Трилатерал”, „Плејрикс РС”, „Убисофт”, „Стеинбејс институт”, „Комтрејд дигитал сервисис” и „Проптер”. Управо у тим компанијама студенти ће имати обавезну стручну праксу од најмање осам недеља.

Коментари2
02b4a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Malovic
Po meni, da bi ovakve stvari zaživele, profesori mogu da budu ljudi koji imaju konkretno radno iskustvo u oblasti programiranja u pravim firmama. Sve dok se biraju "po stepenu stručne spreme" ovo je samo traćenje vremena te dece
Jovan P.
Igrice su za dobar broj učenika sve što ih zanima u vezi računara.Pitao sam učenike gimnazije šta rade na časovima informatike, da li uče programiranje a dobio sam vrlo ineresantan odgovor, da oni na časovima informatike igraju igrice. Kakvo programiranje, daleko bilo, kad njihova nastavnica informatike ne ume da instalira ni Skajp o čemu sam se slučajmo lično uverio.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља