недеља, 07.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 12.12.2020. у 18:00 Саво Штрбац
ПОГЛЕДИ

Прва жртва рата у Хрватској

Напад на патролу, која је дремала у колима, уследио је око два сата иза поноћи. Нападачи су пришли неопажено и са капуљачама на глави. Прозор са возачеве стране био је полуотворен

Саша М... недавно је поставио следећи твит: „23. 11. 1990. погинуо је Горан Алавања. Он је прва жртва сукоба у Хрватској. Био је полицајац МУП-а Хрватске. Био је дежурни код Бенковца и неко је засуо ауто мецима. Хрвати тврде да су Срби, али ауто није нађено код Срба. Дакле, ни дан-данас се не зна ко га је убио.”

Пошто се већ дуже време накањујем да јавно објавим моја сазнања о овом догађају, Сашин твит ме је понукао да барем део тих сазнања поделим и са читаоцима „Политике”.

Иако је „балван револуција” започела 17. августа 1990, полицијске станице на подручју СУП-а Задар – биоградска, бенковачка, обровачка и задарска – наставиле су сарадњу, која се, између осталог, очитовала и у спровођењу директиве о упућивању милиционера једне на подручје друге станице ради успешније контроле шверца оружјем, које се у то време интензивирало. Тако је бенковачка патрола у саставу: Горан Алавања, Стеван Букарица и Јово Граовац, сва тројица српске националности, 22. новембра упућена у ноћну смену  на подручје Обровца са задатком да контролише раскрсницу Обровац– Бенковац–Жегар. Налазили су се у „стојадину” са полицијским ознакама, којим је управљао Горан (27), иначе школовани полицајац и добар познавалац борилачких вештина. У гепеку аутомобила имали су дуго оружје. Било је невреме и дувао је јако југо.

Напад на патролу, која је дремала у колима, уследио је око два сата иза поноћи. Нападачи су пришли неопажено и са капуљачама на глави. Прозор са возачеве стране био је полуотворен. Један од нападача је  кроз отворени прозор аутоматску пушку, откочену и подешену на „рафално”, прислонио Горану на слепоочницу, што га је пробудило, али то није дао до знања нападачу, већ је, поступајући онако како су га обучили у полицијској школи, наглим покретом леве руке смакнуо цев са своје слепоочнице и истовремено кажипрст десне руке гурнуо у отвор на цеви пушке, што је изненадило нападача, који је неконтролисано повукао обарач и испалио рафал. То доказује недостатак јагодице на кажипрсту Горанове десне руке и седам устрелних рана  на његовом телу које су имале улаз са левог бока по дужини трупа, с тим да су  два метка прошла кроз Гораново тело и забила се и у сувозача Букарицу. Нападачи су Гораново мртво тело избацили из „стојадина” те наредили теже рањеном Букарици и неповређеном Граовцу, који је дремао на задњем седишту, да напусте аутомобил, којим су се  одвезли  у правцу Жегара и који је пронађен тек трећи дан у селу Билишани без дугог оружја у гепеку. Све ово је утврђено на основу исказа преживелих полицајаца и  балистичко-медицинским вештачењем у току истраге,  у којој сам и ја имао своју ролу.

Гроб Горана Алавање на православном гробљу у Карину Доњем - поред споменика је Горанов отац Милан (Фото: Веритас)

Хрватски медији су за овај напад оптуживали Луку Личину, познатог активисту СДС-а из Грачаца, на основу тога што је његов црвени голф у ноћи убиства виђен у Обровцу и што је на месту напада на патролу пронађен неки рачун на његово име, с намером да се дочепају дугог оружја. Срби су јавно оптуживали да су патролу бенковачке полиције напали специјалци СУП-а Задар,  зато што бенковачки полицајци нису хтели да носе хрватску шаховницу. Атмосфера је била веома напета, чему је допринела и Горанова сахрана у његовом родном селу Карину Доњем, на којој се окупило много света, понајвише локалних Срба, и на којој су држани „запаљиви говори”.

После Горанове сахране,  исто или наредно вече, састао сам се с Личином у његовој кући у Грачацу. Клео ми се да он нема никакве везе са нападом на бенковачку полицијску патролу. Могуће је, говорио ми је, да је неко„посудио” његов црвени голф, јер га је ујутро нашао препаркираног и са мање горива у резервоару, и да је из њега испао и онај рачун на његово име који је пронађен у близини места напада. Потписао ми је пуномоћје за заступање што ми је и омогућило  активно учешће у истрази.

Други дан по сусрету са Личином, у адвокатску канцеларију у Бенковцу, у којој сам радио са колегом Радомиром Кужетом, навратили су рођаци пок. Горана с молбом да их заступамо у истрази. Договорили смо се да ће њих заступати колега Кужет, јер  ја већ браним осумњиченог. Наредног дана сусрео сам се са истражним судијом из Истражног центра у Задру Ђуром Зрнићем и замеником окружног тужиоца у Задру Антом Клишманићем, који су били задужени за истрагу у овом убиству, које је озбиљно узбудило духове и претило да ескалира у жешћи хрватско-српски сукоб. Замолили су ме да пренесем осумњиченом Личини да што пре изнесе одбрану и да сам изабере место и време где ће се то обавити. Свима нам је било у интересу да се утврди истина.

Исте вечери поново сам отишао код осумњиченог Личине и пренео му поруку тужиоца и истражног судије. Одговорио ми је да ће донети одлуку након  консултација са неким страначким колегама из Книна. Други дан ми се јавио телефоном и само изговорио реч „не”, што је значило да не жели изнети своју одбрану пред хрватским правосуђем. Од тада га више нисам ни чуо ни видео. Из хрватских медија сам дознао да је истрага против Личине за напад на полицијску патролу обустављена због недостатка доказа и да се убиство Горана Алавање још води под нерешеним случајевима.

Горан се налази  на „Веритасовој” листи српских жртава рата на подручју Хрватске и бивше РСК у рату деведесетих. Његово име се налази и у „Регистру хрватских бранитеља”, али Хрватска као прву жртву „великосрпске агресије” обележава страдање полицајца Јосипа Јовића, Хрвата по националности, који је погинуо под сумњивим околностима на Плитвицама 31. марта 1991. Директор Хрватског меморијално-документацијског центра Домовинског рата, Анте Назор, сматра да Горан Алавања не може бити хрватски бранитељ јер није желео носити хрватски грб и зато што је у „Крајини” слављен као прва жртва усташа.

Документационо-информативни центар „Веритас”

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари34
b9a5b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мило
Уназад пар дана послао сам мој коментар,али није објављен,сад укратко понављам.У "политици"у то вријеме, прочитао сам да је прва жртва повампирених усташа био младић пред својим прагом,Рајко Вукадиновић, Компаље,опчина Титова Кореница.Његов дјед је опет био прва усташка жртва 1941 године.Ако је "политика"направила грјешку,онда и ја правим грјешку,али нисам из моје главе то измислио.Фамилију Вукадиновић не познам,за Компаље никад нисам ћуо,Титова Кореница ми је такође непозната.
Deda
Prva zrtva rata bila je ISTINA. U hrvatskim medijima javljeno je da su Gorana Alavanju ubili Srbi. U srpskim medijima pisalo je da su ga ubili Hrvati. Taj medijski cirkus, to laganje, nastavljeno je kasnije u Krajini, u Borovu Selu, u Bosni, svuda. Jos uvek traje.
Mile Ć.
Ovo je borba protiv vetrenjača, ali ja je nastavljam - ne postoji Borovo Selo! Postoji jedno malo veće selo, na Dunavu, istočno od Vukovara, koje se zove Borovo. Znači, postoji selo Borovo ali ne Borovo Selo.
MOSTAR
NDH je bila Nacisticka tvorevina Hrvata katolika i muslimana po USTAVU. Milion SRBA Jevreja Roma i antifasista je pobijeno u NDH nikada nisu kaznjeni...
LaCosta
@Ruairidh mogu se uslovno sloziti sa vecinom toga sto ste napisali ali se ne slazem sa vasim vidjenjem uticaja stranaca. Svako ko zeli da ga primeti to mu nece predstavljati problem. Ako neko to ne zeli, ne mogu ga na to terati. Naravno, stranci su odlicno znali za sve nase antagonizme i to su uspesno koristili odrzavajuci svoje bele rukavice cistima. Slicno kao i 1941.
LaCosta
@Ivan napisali ste dosta neistina. JNA se do kraja zalagala za opstanak SFRJ, dosta trapavo ali ipak nedvosmisleno. Nisu oni krivi sto su hrvatski kadrovi na nagovor HDZ napustili armiju isto onako kako su je napustili 1941. Muslimani su samo sledili njihov put i posle toga nije bilo izbora. Milosevic je bio teski Jugosloven, moze mu se mnogo toga prigovoriti ali da je bio antijugosloven i srpski nacionalista, to nikako.
Nikola
@Ivan Pogledajte mitinge HDZ-a i videcete da na njima nema ni jedne jedine jugoslovenske zastave.A onda pogledajte skupove SPS-a i videcete 90% jugoslovenskih zastava. Cinjenica je da Hrvati Jugoslaviju nikad nisu prihvatili kao svoju drzavu,za razliku od Srba koji su bili zagrizeni Jugosloveni,i da su krajem '80-ih uveliko poceli da rade na rusenju drzave.Paralelno sa politickim sabotazama krece i nelegalno naoruzavanje (Afera Spegelj) koje ce kasnije posluziti za napad na JNA i Srbe.
Прикажи још одговора
Luis
Obitelji Gorana Alavanje tada su izrazili sućut predsjednik Tuđman, predsjednik Sabora, ministar Boljkovac... Alavanja je i na popisu hrvatskih branitelja. Što o tome misle Nazor i Štrbac nije važno.
Nikola
Tudjam izjavio 'sucut' i to bi trebalo nesto da znaci. Isti taj Tudjman je i Srbima porucivao da ostanu u Hr, kad ono isplivase Brionski transkripti gde isti taj Tudjman rece da Srbe treba udariti tako da nestanu iz Hr. Dakle jedno je ono sto je pricao pred kamerama, sasvim deseto potezi koje je povlacio i koji su doveli do rata i to ne samo do rata u Hr nego i do rata u BiH koji je izvezen iz Hr ( masakr u Sijekovcu) da bi se Hr rasteretila.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља