петак, 26.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 06.12.2020. у 16:26 Џорџ Петровић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Кажите да сте Срби, избегавајте реч Југословен

Смета му то што у своју кућу мора редовно да донесе укрштеницу на ћирилици. Код својих Хрвата, који у то време пију кафу у оближњем шопинг молу, не може јер је „мешанац”, а да оде код Југословена, то му понос не дâ.
Фото Википедија

Деда Драго је имао срећу, или несрећу (како се узме) да га живот веже за супругу Српкињу. Преживео је све ратове деведесетих, ходајући по танкој жици сукоба између Срба и Хрвата као оне акробате са дугачком мотком.

Мој брат је прошао много горе - супруга му је отишла у „зенге” и он је морао натраг у Ниш. Сада једном годишње оде на ћеркин рођендан у Кутину.
За право чудо у Аустралији ти ратови прошли су неочекивано мирно. Народ се овде поделио много пре него што се распала несрећна земља. Сваки од њих је имао своју цркви, удружење, продавницу, па чак и насеље, у коме се осећао као код својих.

Фото Пиксабеј

Годинама успостављани ред повремено су рушили хрватски екстремисти, али се поново све враћало у „нормалу”. Били су комшије који се воле и мрзе у истом време. Онако како обично бива када људи не могу једни без других.
Када смо долазили у Мелбурн, од наших Срба добили смо инструкције - слободно кажите да сте Срби, али избегавајте реч „Југословен”.  Међутим, као прави трговац, ја сам ишао код свих, од „четника”, преко „босанаца” па све до „југословена”. Свуда су ме лепо примали, ваљда зато што се сам мудро избегавао све дискусије о политици. 

Само једном се десио инцидент док сам продавао књиге на забави друштва „Братство и јединство”. Група Хрвата бацила је петарду у салу где се играло коло. Сакривени под окриљем мрака побегли су успут поломивши неколико шофершајбни на паркингу. То је једини „ратни сукоб” који памтим.
Али враг, ни данас не да мира деда Драги. Када четвртком дође у књижару да за своју захтевну супругу купи „Разбибригу” увек покрене неку осетљиву тему.

Фото Пиксабеј

Зна он да је купац „увек у праву” па хоће бар мало да на мени искали свој бес. Смета му то што у своју кућу мора редовно да донесе укрштеницу на ћирилици.  Са друге стране, као пензионер у ова кризна времена,  мора да пази на сваки долар.
Код својих Хрвата, који у то време пију кафу у оближњем шопинг молу, не може јер је „мешанац”. А да оде код Југословена, то му понос не дâ.

У том шопинг молу, у једној продавници брзе хране на последњем спрату зграде састају се пензионери. И ту, такође, влада поменути ред. Срби седе за својим столом, Југословени за другим и тако редом. Нема мешања, осим што падне по које добацивање, и наравно међусобно оговарање.

И то траје годинама. Воле се и мрзе у исто време. Као што рекох.

Фото Пиксабеј

Јутрос ме деда Драго пита о недавним немирима у Београду.
- Не знам детаље, само знам да је то почетак великих немира.
- Којих, пита он, онако кратко док нервозно увија укрштеницу.
- Па Америка...
Он ме погледа, онако испод око, помало збуњено.
- Знаш ли неког комшију горе код тебе у Ендевер Хилсу (насеље у коме живе Хрвати) који има велику кућу, са којом се стално хвали, па га сви познаници мрзе?
- Има таквих, одговори он, поново кратко, онако како то раде интелигентни људи.
- А замисли шта ће се десити кад банка дође и прода му кућу. Он због рестрикција он не иде на посао, не отплаћује кредит, а кућу је купио без иједног долара уштеђевине.
Он ме гледа и даље збуњено, а ја наставих своју анализу.
- То се дешава са Америком, штампали су пара колико им треба, започели многобројне ратове, а сада је дошло време да врате све те дугове. Зато ће бити немира.
Оде деда Драго ужурбано, очигледно незадовољан мојим одговором. Није успео да ме надмудри ни овог пута.
Питам се шта ће смислити за следећи четвртак.

 

Џорџ Петровић, Мелбурн, Аустралија

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 

Коментари56
db519
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stević milan
Ja sam uvek bosanske muslimane smatrao najboljim ljudima u Jugoslaviji.Postojale su i izreke da od njih nema boljih jarana. Zbog toga sam bio šokiran kad su devedesetih počeli da ubijaju naše zajedničke vojnike i pogaze ono naše bratstvo. Sada mi više ne trebaju ni da čujem pomen o njima. Kad idem u Bosnu ,idem kod svojih,kod Srba. Oni za mene više ne postoje.
Владија Шарац
Нешто не штима у овој натегнутој причи. Ендевор Хилс није “насеље у коме живе Хрвати”. Заправо, српски језик је шести по броју становника који се њиме служе у том предграђу (2.5 % грађана), а хрватски се није ни пласирао на ту листу, значи има их још мање.
Mozart
Možda je najpametnije vratiti se Isusu Hristu, Svetom Pismu, Božijim zapovestima i širenju Ljubavi. Svaka ideologija je prolazna samo Isus ostaje nažalost zakucan na Krstu ali Vaskrsao. "Ljubi bližnjeg svog kao sebe samog" i Čovečanstvu će biti verovatno bolje...
Филип
Многи наши људи који данас живе и раде у туђини, отишли су тамо јер је у Југославији било лоше и, већином, овде нису имали посла. ЈУГОСЛАВИЈА НИЈЕ БИЛА ЕКОНОМСКИ НЕЗАВИСНА ДРЖАВА. Дакле, нема разлога поносити се Југославијом, Титова Југа живела је од кредита са Запада, продаје дроге, зато су у то време харали Југославијом препродавци дроге и остале убице и мафијаши, да не наводим имена. Тога зла ни данас не можемо да се ослободимо у државама региона.
Dušan NS
Ljudi su išli u tuđinu da rade jer je tamo bila veća plata a ne zato što je u Jugoslaviji bilo loše. Išli su sa planom da se vrate kad zarade. A sada...? Nema države koja ne uzima kredite, ni onda ni sada. Nivo zaduženosti SFRJ je svakako bio niži nego sada Srbije. Posebna nebuloza je tvrdnja da je Jugoslavija živela od prodaje droge, da su harali preprodavci droge, ubice i mafijaši. To možete pričati nekome ko tada nije živeo ovde.
Beogradjanin - Schwabenländle
@ Заврам, будите мирни и спавајте спокојно, ЕУ стоји чврсто на ногама, добро развијена, у многим областима водећа на свету, богата марљивим људима. Такође Италија ни не сања да наптави један abbandonaro. Добар део писаца осврта једноставно не може да се стави у улогу славенских становника Европе који су почели да сањају у очекивању Панславизма и ослобођења од свих страних насилника. Ви гледате то гледањем из 1990 године.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља