петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 29.11.2020. у 09:21 Јелена Каваја

Азербејџан тражи изузеће Француске из преговора о Нагорно-Карабаху

Резолуција француског Сената о признању спорне енклаве обрадовала Јереван, а изнервирала Анкару и Баку
Руски мировњаци у Нагорно-Карабаху (Фото EPA-EFE/Hayk Baghdasaryan)

Тек што је утихнуло оружје у шестонедељном крвавом рату за Нагорно-Карабах, а Русија као посредник у споразуму нагласила да ће се статус те енклаве тек решавати у будућности, француски Сенат бацио је ове недеље „бомбу” у виду резолуције којом позива француске власти да признају њену независност.

Иако је Министарство спољних послова истог дана, у среду, саопштило да Париз не признаје самопроглашену републику насељену Јерменима и да је не признаје чак ни Јерменија, потез горњег дома француског парламента изазвао је бес Азербејџана и његовог главног савезника Турске.

Парламент Азербејџана усвојио је у четвртак изјаву у којој предлаже руководству да од ОЕБС-а тражи да лиши Француску улоге медијатора у оквиру Минске групе за Нагорно-Карабах, која од 1992. у оквиру те организације покушава да реши проблем спорне енклаве. Она је по међународном праву део Азербејџана, али је дефакто под управом Јермена.

Министарство спољних послова у Бакуу саопштило је да резолуција француског Сената, иако није правоснажна, доводи у питање репутацију Париза као неутралног медијатора, да је пристрасна и да представља провокацију, пренео је Ројтерс.

Помоћник председника Азербејџана рекао је за Спутњик да резолуција француског Сената није ништа више од обичног листа папира који је усвојен у име уских политичких амбиција и представља грубо кршење међународног права. Поручио је да француска влада треба да усвоји изјаву која осуђује резолуцију и изражава подршку територијалном интегритету Азербејџана.

Турска је оценила да је резолуција супротна међународном праву.

„То је пример одбацивања основних принципа међународног права, легитимитета и правичности зарад унутрашњих политичких интереса”, саопштило је Министарство спољних послова у Анкари, оценивши да резолуција јасно показује зашто Минска група, која би требало да буде непристрасна, до сада није решила питање Нагорно-Карабаха, пренео је турски „Хуријет”. Министар одбране Хулуси Акар рекао је за агенцију Анадолија да се још једном показало да је Француска део проблема, а не његовог решења.

Председавајући руског Комитета за спољне послове у Савету Федерације сенатор Константин Косачев рекао је за „РИА новости” да резолуција француског Сената остаје само препорука и да представља демонстрацију спремности Париза да прави грубе потезе у политици.

У Француској живи око пола милиона грађана јерменског порекла, а председник Емануел Макрон, који се у последњем сукобу држао неутрално, суочио се с критикама да није довољно помогао Јеревану. Минска група формирана је 1992. да посредује у решавању конфликта око Нагорно-Карабаха, а поред Француске, њоме председавају и САД и Русија.

Међутим, Париз и САД су заобиђени у споразуму од 9. новембра, који су Баку и Јереван потписали уз посредовање Русије, а који и Турску формално уводи на територију Азербејџана кроз центре за надзор примирја. Територије на којима остају Јермени, а то је већи део Нагорно-Карабаха, као и коридор који енклаву повезује с Јерменијом, чуваће око 2.000 руских мировњака најмање пет година.

Јерменски премијер Никол Пашињан похвалио је резолуцију француског Сената као кључни први корак ка признању права народа Нагорно-Карабаха на отцепљење. Документ је, иначе, усвојен са 305 гласова сенатора, док је само један био против.

Пашињан се суочава са жестоким оптужбама да је потписујући споразум издао Јермене, јер су Азербејџану остављене све територије које је у борбама освојио, али и неке које није освојио, а које су Јермени окупирали у рату за независност почетком деведесетих година прошлог века. Са њих се ових дана повлачи јерменско становништво, а враћају се Азери који су избегли пре скоро три деценије.

Коментари14
ae519
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milence Prasence
Francuzi su, bar formalno, tu. Rusi su prvo ćutali, pa su sada kada je gotovo prisutni, ali će se u budućnosti povući. Toliko o odnosu interesa sa jedne i pomoći hriscanskom pravoslavnom narodu sa druge strane.
Vladimir
Nisu Jermeni pravoslavni, oni su monifiziti. Jermeni se deceniju i po priblizavaju zapadu i udaljavaju od Rusije. RZapad im nije pomogao, rusija zbog toga nije htela. Kako su vodili politiku, tako im se vratilo. Ne mrzim ja Jermene, ali to je politika i diplomatija.
Хамураби
Макрон се меша у све у туђим земљама, док његовa гори. Цела Фрацуска у пламену, целу ноћ туче са полицијом, молотовљеви коктели у многим градовима. Национална банка, државне институције у пламену. И то због диктаторског закона којим је предвиђено да више не можеш (чак ни новинари) да снимаш демонстрације, а казне су - година дана затвора или 45000 евра! Сада неко треба да напише аналитички текст како неолиберализам у Француској показује своје право тоталитарно лице.
Iz Britanije
Murate, ne radi se o tome ko gde živi već čija je zemlja na kojoj živi.
Еустахије да се боље чује
По УН,односно међународно признатим, Нагорно Карабах је део Азербејџана, иако у њему већином живе Јермени. Ваша логика каже да је онда Азербејџан у праву. И ово даје онда право и Србији да кад-тад војно интервенише и врати КиМ под своју ингеренцију, јер КиМ је српска земља на коју су се населили Албанци уз помоћ комунистичких диктатора, а сада под заштитом американаца.
Коза и рог
Некако сте заборавили да је Француска пар стотина година држала под колонијалном зависношћу Тунис, Алижир и Мароко и пола Африке, па чак су и после Првог светског рата (Сирија, Либан, Того, Камерун) заузимали државе и проглашавали их за колоније. То је проглашавано за француску територију (званични назив "Француско колонијално царство") и у 20. веку су били друга по величини колонијална (експлуататорска) империја. Наравно, после Британије. Сада је ред да се мало улоге промене.
Прикажи још одговора
Славиша Гавриловић
Азербејџанци су паметнији од нас Срба. Ми, за разлику од њих, прихватамо за посреднике искључиво оне који су априори против нас.
Nikola
@Pogresna strana istorije Kina i Rusija nebitne? A ko je to onda pa bitan, Hrvatska ili Albanija mozda. Na kraju krajeva ako ne vidite Srbija svim silama zeli nekakav 'dijalog sa Pristinom' a taj dijalog zdusno podrazva i EU i Amerika. Znaci radimo sve suprotno od onog sto treba da radimo.
Pogresna strana istorije
Oni koji su na nasoj strani su nebitni u geopolitickom smislu.Eto u cemu je problem.
Murat
U Francuskoj zivi nekoliko miliona Arapa iz Magreba ( Alzir, Tunis i Maroko) i kako bi bilo da Azerbejdzan proglasi njihovu nezavisnu drzavu u Francuskoj?
Nikola
A zasto Turci ne dozvole Kurdima da se otcepe, ima ih 30 miliona samo u Turskoj? Turska recimo priznaje kvazi drzavu Kosovo i jos izjavljuju da tu nema nista sporno, a ovamo brane Kurdima ( koji zive tu duze od Turaka) da se odvoje od Turske.
Dusan T
Grafit iz Marseja, rane osamdesete, "Insala ova zemlja ce biti muslimanska". Mozemo da se pravimo blesavi, ali taj tvoj program se odavno sprovodi. Sada jos uz pomoc neoliberalnih Francuza. Kada se Francuska probudi, mogu i njih, zajedno sa njihovom muslimanskom bracom, da vrate u Afriku, pa da tamo probaju da sire svoje neoliberalne ideje.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља