недеља, 17.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.11.2020. у 14:46 Драгољуб Стевановић
ПОРОДИЧНИ ЛЕКАР

Промене на зглобовима не зависе само од крштенице

Дуго седење, неактивност, старост и оштећена хрскавица узроци су артроза, али се на болове у костима људи чешће жале и када се мења време
(Фотографије Пиксабеј)

Хладно време, киша и нагле температурне промене могу да да утичу на кости, а нарочито на појаву болова у зглобовима. Није случајно реума тако честа реч у српском језику. Међутим, постоје обољења зглобова која немају много везе с календаром и временским приликама – нека настају као последица запаљенских процеса у организму, а друга услед дегенаративних промена које прате старење.

Др Драгана Мрдак, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, подсећа да реуматоидни артритис спада у запаљенску болест која, осим на периферним зглобовима, оставља последице и на другим органима. Може да дође до запаљења плућне и срчане марамице, али и крвних судова, која даље могу да оштете кожу, периферне живце и срце, плућа, црева. Због тога је реуматоидни артритис такозвана системска болест. Статистике кажу да се годишње бележи 26 новооболелих на 10.000 становника.

 Јутарња укоченост

Уколико се не лечи на време и на одговарајући начин, може довести до различитих степена инвалидности.

– Једна од главних карактеристика болести је јутарња укоченост једног или више зглобова, која не траје дуго, обично мање од пола сата – каже докторка Мрдак.

За разлику од овог обољења, дегенеративни реуматски артритис, који се још назива и остеоартритис или артроза, узрок је промена које се јављају само на зглобовима најчешће прстију, колена и кукова.

Обољење прати бол у зглобовима при покретању, смањење обима покрета, а то све на крају доводи до деформитета зглобова. И пацијенти с овом дијагнозом осећају болну, јутарњу укоченост у зглобовима.

Болова ћемо бити поштеђени ако је хрскавица очувана, јер она облаже коштане структуре у зглобу. Еластична и глатка, хрскавица умањује трење, док две кости клизе једна преко друге, и тако ублажава ударце кости о кости при покретању.

За здраве зглобове неопходна је физичка активност. У данашње време када људи радни дан проводе у седећем положају, понекад и дуже од осам сати без паузe, дегенеративни артритис се јавља значајно чешће и раније. Наша саговорница додаје да није само неактивност узрок настанка остеоартритиса: и превелика употреба зглобова, пре свега код спортиста, може да допринесе оштећењу хрскавице и настанку артритиса.

Старење слаби функције ћелија и ткива и самим тим онемогућава добро обнављање хрскавице. Тако да велики проценат људи у старијој доби има такве проблеме. Болест има хронични ток, уз повремене појачане болове, оток, повишену температуру и смањену способност кретања.

Често можемо од старијих људи да чујемо да ће се променити време. Знају, боле их зглобови. Физика може да објасни таква стања. При сваком погоршању времена долази до пада атмосферског притиска. Атмосфера има свој притисак који подржава наше тело. Када падне притисак, ткивима је дозвољено да се шире, па тако проширена ткива притискају нервне завршетке који су код оштећене хрскавице изложенији. На тај начин долази до бола.

– Не реагују сви једнако на атмосферске прилике. Осећај бола је субјективан. Многе студије нису успеле да докажу везу између промене времена и повећања болова у зглобовима, али је чињеница да многи људи врло тачно предвиђају промене времена – каже докторка Мрдак.

Редовне вежбе

Поред свега тога, проблем хладног времена може да буде и психолошке природе. Кишни дани могу да утичу на расположење, а то може да буде директно повезано с осећајем бола. Лоше време може да потенцира депресију или анксиозност код људи који су томе склони, а таква стања појачавају све осећаје, укључујући и бол. Такође, током хладних дана људи дуже остају код куће. Мање су активни, а неактивни зглобови се слабије исхрањују и зато се појављују болови.

– На временске прилике не можемо да утичемо, али можемо на понашање, а тиме и на ток дегенеративних реуматских болести. Укратко, треба да останемо активни и да радимо вежбе, које не оптерећују зглобове. Препоручују се вожња бицикла, јога и пливање, али за редовну рекреацију не треба да бирамо трчање, брзи ход или чучњеве да не би преоптеретили болесне зглобове. Важно је одржавати оптималну телесну тежину и побољшати своје расположење чиме ћемо смањити бол – поручује др Драгана Мрдак.

РЕЧ СТРУЧЊАКА: Др Драгана Мрдак

Циљ смањити бол

Лечење реуматоидног и дегенеративних артритиса је различито. Пацијенте оболеле од реуматоидног артритиса лечи реуматолог, док дегенеративни артритис спада под надлежност физијатра. За одлуку о врсти терапије, потребно је да се прегледом процени у којој је фази болести пацијент. Уколико је фаза акутна, у зависности од тежине клиничке слике, неопходно је започети лечење нестероидним антиинфламаторним лековима, кортикостероидима или интраартикуларним инјекцијама хондропротектора, хијалуронске киселине. У последње време актуелне су методе убризгавања у зглобове плазме обогаћене тромбоцитима, као и комбинација ове методе с хијалуронатима, као и лечење матичним ћелијама.

Поред фармаколошког лечења, бол у зглобовима смањује кинези терапија, повећавајући или одржавајући обим покрета и јачајући околне мишиће, чиме се смањује оптерећење зглоба. И физикалне процедуре смањују запаљење, болове и оток. У томе помаже посебно такозвана индиба, радиофреквентна терапија предњачи у брзини отклањања болова и отока. У акутним фазама примењују се хладне процедуре, које треба да смање запаљење, док у хроничним фазама зглобови воле топло. Тако да у кућним условима загрејан пешкир пеглом лепо може да помогне. Такође, топле купке пријају болесним зглобовима када нема великих болова.

Велику улогу у превенцији настанка, а касније и лечењу дегенеративног артритиса великих зглобова (скочних зглобова, колена и кука) има изокинетички апарат „хјуман норм”, који прво тестира мишиће одговорне за правилно држање тела, а потом се на њему раде компјутерски контролисане вежбе, да би се дошло до уравнотежавања тих мишића како би се спречило неправилно држање зглобова, које доприноси настанку артритиса.

Коментари1
f4092
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Петровић
Хвала Докорки Драгани Мрдак за стручно објашњење и Аутору Драгољубу Стевановићу за одлично написан чланак.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља