уторак, 13.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.11.2020. у 18:00 Данијела Давидов-Кесар

Операција штитасте жлезде само уз добар план

Жене вишеструко чешће имају чвориће у овој жлезди и три до девет пута чешће добијају карцином
(Фото Ансплеш)

(Фото: лична архива

Штитаста жлезда је жлезда са унутрашњим лучењем и припада ендокрином систему. Проблеми настају када дође до поремећаја њеног рада, а затим и када се јаве такозвани чворићи и карциноми које је неопходно оперисати.

Жене вишеструко чешће имају нодусе (чвориће) у штитастој жлезди и три до девет пута чешће добијају карцином. Највећа учесталост карцинома бележи се код жена које имају око 40–45 година, док се код мушкараца овај проблем најчешће уочава када имају од 55 до 59 година.

Др Иван Марковић

Како истиче доцент др Иван Марковић, директор Клинике за онколошку хирургију Института за онкологију и радиологију Србије, штитаста жлезда своју примарну функцију остварује продукцијом хормона тироксина и тријодтиронина из фоликуларних ћелија, који су неопходни у бројним метаболичким процесима у организму, пре свега при повећаном искоришћавању енергије. Такозване парафоликуларне ћелије, смештене у једном делу штитасте жлезде, продукују калцитонин, хормон који учествује у метаболизму калцијума.

– Болести штитасте жлезде генерално се могу поделити на функционалне и анатомске. Функционални поремећаји подразумевају појачано (хипертиреоза) или смањено (хипотиреоза) лучење тироксина. Знаци и симптоми који се јављају код хипертиреозе последица су убрзаног метаболизма, па се јавља брзо замарање, појачано знојење, убрзан рад срца, пораст артеријског крвног притиска, нервоза, несаница, губитак на тежини. Хипотиреоза се манифестује успореним метаболизмом, хроничним умором, поспаношћу, губитком воље, „енергије”... – појашњава др Марковић.

Код особа са поремећајем штитасте жлезде она може и не мора бити увећана, струмозна, али у сваком случају долази до измене у структури самог ткива. Струме некада могу бити веома велике и могу да проузрокују отежано дисање и гутање, промуклост, па постоји разлог да се хируршки одстране. Поремећаји њене функције могу бити повезани и са хроничним аутоимунским запаљењем, односно тиреоидитисом.

– Анатомски, израслине у штитастој жлезди су честе и називају се нодуси (чворови) или тумори. Већина су бенигни (доброћудни) тумори, али неки су малигни (карциноми), што значи да се могу ширити у оближња ткива, лимфне чворове и друге органе у телу. Карцином штитасте жлезде може дати различите знакове или симптоме: израслину у врату која понекад расте брзо, опипљиве чворићи на врату, бол у предњем делу врата, који се понекад шири до ушију, промуклост или промене у гласу које не пролазе, отежано гутање, стални кашаљ који није узрокован прехладом... Међутим, најчешће ниједан од ових знакова и симптома није присутан када је болест у почетном стадијуму – открива др Марковић.

Наш саговорник наводи да се функционални проблеми откривају  детаљним клиничким прегледом и на основу анализа крви. Допунска дијагностика подразумева и ултразвучни преглед, али и друге процедуре. За лечење је задужен ендокринолог који прописује употребу лекова.

Али, природа нодуса и тумора, и бенигних и малигних, утврђује се клиничким прегледом, ултразвуком и биопсијом танком иглом, а узорак шаље патологу-цитологу. Налаз може указати на постојање бенигне промене, али и на атипичне, сумњиве или малигне туморе.

Када је време за операцију?

– Бенигни тумори се могу пратити ултразвуком, али када су велики или расту препоручује се операција. Сви остали тумори штитасте жлезде се оперишу, а одлуку времену и обиму операције доносе ендокринолог и хирург. Када особа има хипертиреозу, која се тешко „држи под контролом” лековима, ендокринолог предлаже операцију – уклањање целе штитасте жлезде, а припрема пацијента се у договору са хирургом планира као и време операције – појшњава др Марковић.

Операције штитасте жлезде подразумевају најчешће лобектомију - операцију у којој се уклања један режањ штитасте жлезде у коме се налази доброћудни нодус уколико у супротном режњу нема других нодуса, или тоталну тироидектомију – операцију којом се уклања цела штитаста жлезда.

– Интервенција се препоручује код свих пацијената са карциномима и има за циљ уклањање свих фокуса карцинома, јер су посебно они папиларни често мултифокални и у оба режња. Такође, на овај начин се омогућава ефикасна примена радиоактивног јода у лечењу. Током операције се највећа пажња поклања чувању нерава за гласне жице и параштитастих жлезда. Операција лимфних чворова подразумева уклањање околних лимфних чворова у врату. Папиларни тироидни карцином се шири у лимфне чворове веома често, код чак до 80 одсто случајева. И медуларни карцином (повишене вредности калцитонина)  често метастазира у лимфне чворове врата – каже наш саговорник.

Операције се најчешће изводе у општој анестезији. Код једноставнијих случајева операција се може урадити у комбинацији локалне анестезије и такозване блок анестезије. Трајање операција зависи од њеног обима, од једног до неколико сати. Најчешће се пацијенти брзо опораве.

– Током операције може доћи до повреда нерава који обострано омогућавају рад гласних жица, а као последица тога промуклост или потпуна немогућност говора уз сужење дисајног простора и гушење. Друга компликација је задесно уклањање или оштећење параштитасих жлезда што за последицу има снижене или одсутне вредности калцијума у крви, што се манифестује трњењем лица, прстију или грчева мишића и поремећаја срчаног рада. Овакве компликације су изузетно ретке уколико их раде добро обучени хируршки и анестезиолошки тимови. Кључно је изабрати хирурга који се специфично бави овом патологијом – сматра др Марковић.

Уколико се уклони цела штитаста жлезда, неопходна је доживотна терапија – примена лекова који надокнађују тироидне хормоне.

После функционалних тироидкетомија проблем се обично не враћа. Када је реч о карциномима, тада ризик од „повратка” болести свакако постоји, најпре у лимфним чворовима, али у удаљеним органима. Степен овог ризика зависи од успешности прве операције али и од стадијума болести на почетку лечења.

– Показано је да се последњих деценија у свету бележи пораст учесталости тироидних нодуса. Вероватно је један од разлога и већа доступност ултразвучне дијагностике, као и чешћи прегледи врата током систематских прегледа – закључује др Иван Марковић.

Коментари0
7fa61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља