Ово је велики дан за чист ваздух на Острву, али и за Бориса Џонсона, који трпи оштре критике грађана јер их је због новог удара вируса опет затворио, а можда тиме многе оставио и без посла. Наиме, британски премијер отворио је пут убрзаном преласку на возила на електрични погон. Одлучио је да уместо до 2040. године, забрану продаје нових дизелаша и бензинаца убрза за чак читаву деценију. У покушају да покаже како његова влада намерава да одржи изборна обећања, Џонсон је у колумни објављеној у „Фајненшел тајмсу” рекао да је време да опоравак природе подржи и отварањем 250.000 радних места у оквиру зелене индустријске револуције.
Амбициозни план подстакнут је и уверавањем струке да ће Велика Британија бити у стању да обезбеди инфраструктуру за прелазак на електрична возила. Влада планира да у ове сврхе мобилише 12 милијарди фунти, а очекују да ће чак троструко већи износ доћи из приватног сектора. Планирано је и убризгавање додатних 200 милиона фунти у технологију за прикупљање, складиштење и употребу емисије угљен-диоксида у наредних пет година, чиме ће укупна улагања у технологију износити милијарду фунти. Дуго ишчекивани план укључиће и обавезу да се инвестира у приобалне ветрове, нуклеарну енергију и производњу енергије водоника. Позабавиће се и улагањем (бар милијарду фунти) у пунионице аутомобила на улицама и ауто-путевима широм земље, а обезбедиће и бонус од 600 милиона за грантове који ће подстаћи возаче да купују четвороточкаше с нултом или изузетно ниском емисијом штетних гасова.
Британија је лани постала прва држава чланица Г7 која је законом зацртала циљ постизања нулте емисије угљеника до 2050. године, што изискује промене из корена у начинима на које се тамо путује, троши енергија и живи. Говорећи о плану да се за десет година забрани продаја нових дизелаша и бензинаца, премијер је „зелене” амбиције владе повезао с обећањем да ће смањити неједнакости између региона у Уједињеном Краљевству отварањем 250.000 послова за висококвалификоване раднике.
Наиме, прелазак на употребу електричних аутомобила обезбедиће више посла у Мидландсу, на североистоку Енглеске и у Северном Велсу. Севернији делови највише су погођени вирусом корона, а последице су, осим по здравље, приметне и у џеповима људи који добијају отказе или ће их тек добијати. Уједно је реч о регијама које су Џонсону лани обезбедиле изборну победу када су га подржали бирачи махом из радничке класе који су традиционално били верни опозиционим Лабуристима.
Они аплаудирају сваком плану који подстиче развој индустрије, а одлуци се радују и Лондон, Оксфорд, Бристол. Још лани Садик Кан, градоначелник Лондона, залагао се за то да се с њихових улица искључе возила која троше фосилна горива, а апел су подржали први људи Манчестера, Ливерпула, Шефилда, Бристола, Оксфорда, који пропагирају мере за смањење загађења ваздуха.
И у удружењу еколошких активиста „Гринпис” премијеров потез називају историјском прекретницом у климатским акцијама. Сасвим је извесно да ће ова одлука изазвати велике таласе у другим земљама и уједно ојачати положај УК. Све су бројнији произвођачи који се фокусирају на електрична возила, док неки планирају да се у потпуности усмере на производњу аутомобила будућности. Осим Британаца, само још Немачка, Холандија и Ирска имају на уму идеју да исти потез повуку кроз десет година. Француска за сада остаје при плану да ка овом путу скрене 2040, док Норвешка верује да ће за пет година у историју послати класике због којих ће вероватно српски увозници половних возила задовољно трљати дланове.
У то време Британци ће се фокусирати и на обезбеђење новца за енергетски ефикасније домове грађана и зграде јавног сектора, на истраживања која се односе на производњу авиона и бродова с ниским емисијама штетних гасова и изградњу и промоцију Лондона као глобалног „зеленог” финансијског центра.
