Четворогодишњи период Трампове владавине окончава се ових дана управо онако како је и започео, уз буку, бес и олако изречене грандиозне претње, у знаку хистеричне негације стварности и нарцисоидне аутодеструкције. Можда свет неће стати након последњих председничких избора у САД, али Трамп за то и не хаје. Истог часа када су 7. новембра велике медијске куће прогласиле победу Џозефа Бајдена, Трамп је са голф-игралишта поред Вашингтона, преко свог изборног штаба, кратко поручио: „Избори су далеко од готових”. 

Тим лаконским саопштењем довео је у питање не само фундаменталне аспекте демократског изборног процеса него и основни камен-темељац америчке демократије, по којем се подразумева да након одржаних избора следи мирна, законска примопредаја власти.

Но, како смо већ рекли, он за то уопште не хаје. Он је само крајња консеквенца глобалног процеса системског урушавања демократије. Њега ни најмање не занима хоће ли разградити оквире правног поретка или неће; његов крајњи циљ су увек и искључиво његови лични интереси, а у овом конкретном случају, то је освајање другог председничког мандата по сваку цену.

Из популистичке вреће његов изборни тим извукао је сијасет оптужби за изборну крађу, од којих ниједна засад никаквим конкретним доказом још није потврђена. Након што је амерички секретар за правосуђе В. Бар послао федералним тужиоцима широм САД налог да истраже наводне неправилности током гласања, главни тужилац Р. Пилгер, на месту директора за изборне преваре, одлучио је да поднесе оставку, уз образложење да се „уводи нова политика којом се укида 40 година стар принцип немешања у изборне резултате уочи њиховог озваничења”.

Датум од којег почиње мандат новог председника је 20. јануар и то је, уједно, крајњи рок до којег Трамп мора да се исели из Беле куће. Сви се питају, хоће ли то учинити? И његов најновији потез као одлазећег председника – смена министра одбране Марка Еспера – спаде у неугодне преседане, чији се даљи смисао, осим личне жеље за осветом, може тражити и у намери да се изазове додатни институционални хаос; већ су се јавиле спекулације да би се, као следеће жртве на Трамповом списку за одстрел, могли наћи шефови Ције и Еф-Би-Аја.

За дивно чудо, засад су највећи отпор растакању институција и деградацији високих стандарда свог позива пружили амерички мејнстрим медији, прекинувши у више наврата пренос конференције за штампу актуелног председника Трампа, када је на истој кренуо да износи (неаргументоване) тврдње да његови политички противници покушавају да му украду изборну победу. Тако је Ен-Би-Си у четвртак прекинуо пренос Трамповог првог обраћања уживо, уз коментар да је изнето неколико неистинитих информација (мислило се, између осталог, на председникову тврдњу како је победио у Џорџији и Северној Каролини).

На другом по реду Трамповом обраћању нацији, велики медији попут Националног радија, Си-Би-Еса и Еј-Би-Сија прекинули су такође извештавање, уз коментар како су изјаве председника Трампа „пуне неистина, због чега бисмо прво морали да проверимо информације које смо досад чули”. Чак је и Фокс њуз, телевизија која отворено подржава Трампа, јавно довела у сумњу Трампове тврдње да је у Пенсилванији забележен велики број лажних листића. Испоставило се да су компетенција и професионализам заправо најбољи начин да се обузда трамповска распуштена звер деструкције.

Свој немали допринос сузбијању дезинформација и лажних вести дале су и велике друштвене платформе попут „Твитера”, „Јутјуба” и „Фејсбука”, одлучивши се да поруке проблематичног садржаја до даљег буду уклоњене са друштвених мрежа („Твитер” је чак сакрио нетачне поруке председника Трампа, попут оне где се каже: „Побеђујемо увелико, али покушавају да нам украду изборе”).

С друге стране, победник ових избора, демократски кандидат Бајден, поручио је да ће његова будућа политика бити радикално другачија од Трампове; питање је колико ће овај искусни политичар старог кова (формиран у хладноратовској атмосфери) успети од свега обећаног да испуни. Аналитичари упозоравају на његов недостатак визије, уз обиље знања и искуства.

Шта би Бајденов долазак могао значити за земље Балкана? Аналитичари сложно одговарају: Ништа драстично ново од онога што је већ постигнуто Вашингтонским споразумом осим будуће значајније улоге ЕУ у решавању спора између Београда и Приштине. Главна разлика, по речима Ерика Гордија, експерта за југоисточну Европу, биће питање ратних злочина: „Због Бајденове везе са Босном биће велики притисак на председника Вучића да се успостави јасан однос према злочинима из деведесетих”.

*Преводилац и есејиста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa