петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 10.11.2020. у 18:00 Драган Делић

Зашто свако мора да буде неко

(Илустрација Срђан Печеничић)

Донедавно сам искрено веровао да имамо славну прошлост и светлу будућност, а да нам је једини проблем садашњост. Однедавно, после појединих  изјава политичара, академика и новинара, схватио сам да сам био у заблуди јер смо и у садашњости „најбољи”, да  смо „одлично одговорили” у првој фази пандемије САРС-KоВ-2 инфекцијом  и „прошли боље” од великог броја држава у Европи.

Није спорно да у времену готово однеговане страсти за поделама, људи различито гледају на проблеме, али три чињенице демантују горе изнети тријумфализам. Прво, Европа је дубоко загазила у други талас пандемије, док је Србија на почетку већ трећег таласа са тешко предвидивим током, трајањем и последицама. Друго, пандемија је у току и свако „свођење рачуна” је исхитрено и стручно неутемељено, поготово ако је најављена, са највишег места, евалуација досадашњих података о броју преминулих. Највероватније да ћемо крајем 2021. године, уколико се вакцина покаже ефикасном и безбедном, бити у позицији да објективно и свестрано сагледамо текућу пандемију кроз стручну експертизу. И треће, непримерено је говорити да ли је неко бољи или гори, јер се овде не ради о такмичењу већ о напору, пре свега, здравствених система да из ове пандемије изађемо са што мање губитака. Као утисак, а мање као чињеницу, истичем да ме је протекли период поново уверио да у нашој средини сви о свему причају и сви о свему знају. Невероватно је колико имамо свезналица, мудраца и експерата по свим стручним питањима из било које области медицине. Можда је због сличне појаве, у некој другој области, једном приликом амерички писац Чарлс Буковски завапио: „ Зашто свако мора да буде неко.”

Уколико оставимо по страни испразне и излишне хвалоспеве и неутемељене монологе о надолазећој „победи” над ковидом 19, остаје болна чињеница да је ово време тешког пораза савремене цивилизације, без обзира на велелепност научних достигнућа. Ми нисмо само жртве пандемије, већ и њени узрочници и саучесници. Овој својеврсној аутодеструкцији кумовали су и даље кумују незнање, површност, неозбиљност, неодговорност и неблаговременост деловања. На другој страни, постојао је „калауз”, односно путовођа за сваку пандемију: знање, добро организован здравствени систем, нове технологије и свеприсутна одговорност. Несхватљиво је да и данас поједини лекари говоре да „не знамо ништа о хронологији пандемија и вирусу коронa”, када су само од 1580. године описане 33 пандемије грипа или када се о ковиду 19, у бази података из беомедицине у Америчкој националној медицинској библиотеци, може наћи преко 69.000 публикованих радова, као и да је стечено практично искуствo лечењем више хиљада болесника. Посебно истичем нестварно брз развој молекуларне биологије, генетичког инжињеринга, ИТ технологије, вирусологије и др. што је омогућилo да већ 10. јануара 2020. имамо дешифрован геном вируса или да ћемо, за нешто више од годину дана, добити (ефикасну и безбедну) вакцину. То се никада раније, у историји хумане медицине, није десило.

Текући, суштински проблем је, не само у нашој земљи, неспремност и немогућност здравственог система да се ефикасније и квалитетније супротстави овој пандемији због лоше организације рада, недостатка наменског простора и мањка  едукованог, одморног и здравог медицинског кадра. Ипак, најслабија карика је свеприсутна неодговорност појединаца и небрига о другима. Ово је директна последица неедукованости становништва, егоизма, самовиђења проблема и самообмана, као и општеприсутног неповерења, пре свега, у Кризни штаб (КШ) који, иначе, и не постоји у Закону о заштити становништва од заразних болести Републике Србије (закон). Међутим, ово није време, нити проблем, који дозвољава да се слободно опредељујемо којим ћемо путем ићи, бирајући своју путању и будућност према сопственој савести, (не)знању и уверењима које гајимо. Схватимо да после ових тектонских поремећаја  (пандемије) сигурно нећемо бити исти, као појединци и заједница. Једноставно, можемо бити бољи или гори.

Радикално преумљење појединаца и друштва је могуће уколико се практично, а не декларативно, вратимо у оквире струке и науке. Зато су потребни компетентни и одговорни  стручњаци са интегритетом, а никако политичари-спаситељи, умиритељи или амбициозне незналице. Не заборавимо да закон комплетно предлагање и одлучивање током пандемије, у области здравствене политике, оставља Институту за јавно здравље, Републичкој стручној комисији за заштиту становништва од заразних болести и министру здравља.

Са више од охрабрења, прихватам и одобравам појаву на јавној сцени удружења „Уједињени против ковида” које чине, пре свега, млади лекари.  Њихови стручни ставови носе зрнца смисла у пустињи бесмисла. Њихово бунтовно непристајање на супериорну надмоћ власти која жели да контролише и патронизује елиту убедљиво говори да не припадају страшљивој већини која ћутање доживљава као мудрост, а стручност и искуство као непотребан терет. Зашто се онда од стране Министарства здравља априори игноришу њихови ставови, предлози и поруке? Зашто свака власт  сматра да су сличномишљеници и климоглавци кориснији?
Редовни професор Медицинског факултета Универзитета у  Београду, у пензији

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари9
72953
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Još malo..
"Čovek je zadobio svoj imunitet, pravo da preživi između svih organizama ove planete, i to se naše pravo suprotstavlja svim izazovima, jer ni jedan čovek ne živi i ne umire uzalud." - Orson Welles Podrška političkim vođama, vidljivim poslednjih 30. godina, je sasvim uzaludna!
Miki
Zato što je svako neko za sebe. A želi da mu to bude i javno priznato! Demokratizacija medija i javnih nastupa kao tekovina civilizacije 21. veka to i omogućuje.
Wiliam Gilbert
"Tamo gde je svako nešto, i niko je neko.
Dr
Čudo je da niko ne govori o totalnom isključivanju privatnog zdravstevnog sistema Srbije iz borbe protiv COVID19 ? Sistem u kome se leči više od 1/3 stanovništva, koji raspolaže najsavremenijom opremom, kadrom, infrastrukturom...da li je moguće da su mlekarske, voćarske i veterinarske državne laboratorije u polu-raspadnutom stanju kompetentnije za dijagnostiku humanog virusa ? Državni zdravstveni sistem je prenapregnut, medicinsko osoblje pada na nos, a privatni zdravstveni sistem je odstranjen
Bojana
E moj Živko, sreća pa nemate mnogo istomišljenika . Profesor je dao pravu dijagnozu naše trenutne situacije. Šteta što će oni kojima je upućena ova promišljena kritika to doživeti isključivo kao napad na sopstveni ego.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља