Једна трећина свих верских прописа у Мојсијевом Петокњижју је медицинске природе. Ти прописи се односе на забрану проституције, често прање тела, бригу о кожи, прописи о храни и чистоћи, прописи о сексуалном животу и о изолацији и карантину у случају лако преносивих болести. Најстрашнија од свих библијских болести је caraat најчешће превођен као лепра, али се сматра да се то више односи на болести коже од којих су многе излечиве.
Права лепра се данас назива Хансеновом болешћу, по норвешком лекару који је открио микроорганизам који је проузрокује. Занимљиво је напоменути да су лекари третирали све болести осим ове. Њом су се бавили свештеници – коени. Пошто је ова болест заразна, у Тори су свештеници били дужни да оболеле од ове болести сместе у карантин, да их посећују и да их по оздрављењу врате у заједницу.
Антички рабини су сматрали да је узрок овој болести морални пад људи изазван оговарањем. Они су реч за лепрозног мецора, повезивали са речима „моци шем ра”, особа која шири лажи о другима, и у томе су видели божанску казну, што је био случај са Мојсијевом сестром Мирјам. Тринаесто и четрнаесто поглавље Треће књиге Мојсијеве, баве се прописима о губавцима. Коени нису били лекари, него нека врста медицинских надгледника чија дужност је била да губаву особу сместе у карантин. Коени су одређивали ступањ оболелости као и седмодневни карантин. Уколико није било даљих погоршања изолација је трајала седам дана.
Верски прописи који се тичу хигијене су се односили на планирање насеобина и градова, временске услове, друштвени живот заједнице, породични живот и бригу о телу. Принцип који се често провлачи је да „телесна чистоћа води ка духовној чистоти”. Прва ствар коју по буђењу треба урадити је прање руку, зато што су се бактерије накупиле на њима током спавања.
То је општепознат пропис у свим кодификацијама јеврејског права. Ево још неколико занимљивих навода. Без обзира на то шта особа додирне бактерије ће прећи на њене руке. Дах болесне особе садржи бактерије њене болести. Одећа која се носи током дана не би требало да се носи током ноћи. Новац не треба стављати у уста зато што постоји могућност да је био у рукама особа које пате од лако преносивих болести. Опери чашу пре него што пијеш из ње. Они који једу храну а да нису опрали своје руке угрожавају своје здравље зато што су им руке пуне опасних бактерија. Лице, руке и стопала треба прати сваког дана. Забрањено је копање бунара близу гробља и сметлишта.
Јудаизам је религија права на живот. Обавеза спасавања живота лежи како на појединцу тако и на заједници. Лекар има божанску лиценцу и библијски мандат да користи своје лечничке способности да лечи болесне и тако продужи и сачува живот, док су пацијенти у обавези да траже лекарску помоћ.
Од почетка пандемије вируса ковид 19 протекло је осам месеци и очигледно је да ћемо наше животе морати да саобразимо непобитној чињеници да је злокобан вирус још међу нама, овде и сада, као и да „намерава” да се шири. Све што му треба да би се несметано ширио је људски организам, а ово доба године му иде наруку. Стога ми је несхватљиво да има људи који су убеђени да је овај вирус „завера”, шта год то значило, као и људи који су немарни према прописаним мерама предострожности и добровољно „нуде” свој организам ковиду 19, угрожавајући тиме себе и друге. Други се пак ослањају на Бога или чудо да ће их вирус мимоићи.
У рабинској литератури аксиом је да у време пандемије вирус напада и грешника и праведника. Библијски стих: „Кад градиш нову кућу, начини ограду на крову твом, да не би навукао крви на дом твој, кад би ко пао с њега”, упозорава да се људи не ослањају на чуда или само на Бога, него да морају себи помоћи на било који начин како би сачували живот и здравље.
Раби Моше бен Нахман тумачи библијски стих: „И нека твој брат живи с тобом” као установљење опште обавезе да се сачува живот ближњег. Најпознатији библијски стих „И љуби ближњег свог као себе самог”, односи се не само на ситуације кад је угрожен живот или део тела, или кад треба повратити нарушено здравље, него такође и на лакше ситуације када треба ублажити бол и унапредити опште здравствено стање. Стога је потпуно јасно да су људи обавезни да воде бригу о свом здрављу и животу, као и о здрављу и животу других људи. И за крај одломак из молитве коју је написао Мајмонид, који је и сам био лекар на двору египатског султана:
„Боже, учини да моји болесници имају поверења у мене и у моје знање и умеће, те да поступају по мојим саветима и прописима. Удаљи од њих шарлатане, свиту рођака који нуде хиљаде савета, као и разне свезнајуће видаре. Та опасна својта из чистог самољубља уништава и најбоље намере.”
*Рабин Јеврејске заједнице у Србији
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
