Без обзира на то да ли вам је садашња власт по вољи или није, морамо се сви сложити да се Србија добро држи у борби против непријатеља који је стигао у нашу земљу, а да ми на то нисмо могли да утичемо.
Корона је однела близу хиљаду живота, знатно утицала на привреду, унела немир и зебњу код свих грађана. Готово сви смо осетили последице овог зла и нико не зна колико ће све ово трајати. Најтрагичније је да су многе породице остале без својих најдражих.
Било је и неких добрих ствари: због нужности физичког дистанцирања били смо принуђени да се убрзано технолошки оспособимо и користимо све предности савремених технологија. Велика већина грађана показала је огроман степен емпатије, солидарности, дружељубивости...
Било је, додуше врло мало, и оних који су покушали да се овајде, профитирају и ову колективну муку искористе да би нешто ућарили. Дакле, сви – и власт и обичан народ показали су јединство и одговорности и ово ће, ако се све успешно заврши, бити заједничка победа над овим опасним непријатељем.
Долазак пандемије није зависио од нас, а да ли смо се запитали ко је крив што смо уз ковид 19 постали жртве још једне несреће која дуго траје – ријалити програма који ће, као и пандемија, оставити трајне последице у психичком, физичком, моралном и менталном развоју најмлађих.
Ова пошаст у Србију није стигла као корона, мимо наше воље, њу су „увезли” они који су размишљали само о новцу и богатству. Како се то у народу каже „док су се богатили у Бога нису гледали”.
Годинама су грађани Србије изложени немилосрдној тортури, бруталном малтретирању, примитивизму и простаклуку који телевизије, које користе државне ресурсе, даноноћно шаљу са својих екрана гледаоцима. Сцене насиља, иживљавања, туча, секса, надрогираних и пијаних индивидуа на програму појединих телевизија су током читавог дана.
Њихови власници се хвале рејтинзима називајући ове програме забавно-хумористичким. У томе им издашно помажу таблоиди, који свакодневно више страна у својим новинама посвећују тим накарадним ликовима.
Ко пристојан може да гледа, слуша и ужива у сценама ових људи без занимања, без школе и без скрупула. Који родитељ би пожело да његово дете буде део тог циркуса у којем се промовише све оно чега се свако нормалан стиди. Наш регулатор – РЕМ, који врши надзор над телевизијама којима је издао дозволе, то смо се уверили, неспособан је или не жели да се бави овим проблемом.
Пред озбиљним искушењем је нови сазив Скупштине Србије, који бира чланове Савета РЕМ-а. Да ли ће нови посланици показати одговорност и послушати апел председника републике који истиче да жели да буде на челу пристојне државе или ће, зарад неколицине људи којима ријалити доноси богатство, гласати да и убудуће на телевизијама гледамо криминалце, проститутке, особе са маргине или ће телевизије, као некад, промовисати успешне, паметне, образоване и културне људе.
Питам се ко је тај у Србији коме је дозвољено да од Србије прави ријалити, да најгори шљам вршља по телевизијама, да у ударним терминима наша деца гледају и слушају те особе са богатим криминалним досијеима, професионалне проститутке, дилере и наркомане. Онда се чудимо што их најмлађи опонашају јер верују да је то најкраћи пут до славе, популарности, насловних страна, богатства и лагодног живота.
И док свакодневно у Србији хиљаде људи обија прагове народних кухиња, тзв. ријалити звезде за то иживљавање пред камерама згрћу огроман новац који радник у фабрици, професор, доктор или банкарски службеник не могу да зараде кроз читав радни век.
Сигуран сам да Александар Вучић када нам је обећао да ће значајан број младих, паметних и образованих људи сести у посланичке клупе, то није рекао случајно. Од њих с правом треба очекивати да Србију учине онаквом какву желимо – пристојном и цењеном, а да ово буде крај ере лажних ријалити-звезда на малим екранима, али и у нашим животима.
*Новинар
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
