понедељак, 25.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 08.11.2020. у 18:00 Новак Бјелић

Дабогда се осилио

Свака жртва, била она лична, положајна или партијска, вредна је овог врхунског националног циља: Само Слога Србина Спасава
(Илустрација С. Каличанин)

Ретко који народ и држава, како из ужег, тако и из ширег окружења, у протеклих двадесетак година, су више угрожени поводом питања територијалне целовитости и суверености него што је то случај са Србијом и њеним народом.

Једно од најугледнијих и најдуговечнијих писаних гласила на Балкану „Политика” је у свом броју 38.360 од 7. септембра 2020. године, објавила текст под насловом „Четири окупације Космета”, у којем је изнет план како ослободити Метохију и Косово од најновијег окупатора.

План садржи три основна „оруђа” за његову реализацију: 1. Резолуција 1244 Савета безбедности УН, 2. подршка две од пет сталних чланица Савета безбедности, и Слога и јединство српског народа и државе. Очигледно је да су прва два елемента датог плана сасвим поуздана, док је трећи, за сада, упитан.

Следствено томе, поставља се логично питање: Ко је надлежан за трећи елемент, слогу и јединство нације? Одговор је јасан. Српска политичка, интелектуална и културна елита, заједно са „вождом” српског народа. За неслогу постоји колективна одговорност српских елита, као што постоји и лична одговорност шефа државе. Он симболизује вољу српске елите, српског народа као и свих грађана Србије и има јасну уставну обавезу да осигура слогу и јединство нације.

Сведоци смо да не постоји потребно сагласје у домаћој елити, што је карактеристика српског националног корпуса још од времена Светога Саве Првог Српског, који је своју старију браћу Вукана и Стефана, мирио над моштима њиховог оца Стефана Немање, Светог Симеона Мироточивог.

У датим кризним периодима неслоге и дубоке подељености елита, који се рефлектују на широке слојеве друштва, на сцену ступа вођа нације, државник, домаћин куће.

Анализирајући протекли период, колико је на власти Александар Вучић, што као вицепремијер и премијер, што као председник Србије, без икакве идеолошке пристрасности или политичке острашћености, мора се закључити да је остварен видљив напредак у Србији, а посебно на спољнополитичком плану.

Нешто слабији напредак је остварен на јачању институција система а што је предуслов за остваривање унутрашњег јединства и слоге као одлучујућег фактора за очување територијалне целовитости и суверености Србије. А управо прва уставна обавеза председника Србије јесте остваривање и неговање максимално могућег унутрашњег јединства и слоге.

Стасавао сам и васпитаван сам у окружењу где су сви они који су имали било какву власт упозоравани речима: „Дабогда се осилио”, што је означавало и почетак краја те власти. Ето, баш ових дана, то је задесило Мила Ђукановића, председника Црне Горе, који је за време своје тридесетогодишње владавине изгубио компас и толико се осилио, да је „заратио” чак и са Светим Василијем Острошким.

Није немогуће, уколико у међувремену не учини озбиљан заокрет ка јачању институција система и самим тим постизања националног јединства, да се то може десити и актуелном председнику Србије.

Захваљујући  досадашњем вредном раду и постигнутим резултатима, на претходним парламентарним изборима његова политичка странка, заједно са коалиционим партнерима, освојила је у досадашњој историји парламентаризма највише мандата, више него двотрећинску већину. И поред тога велики резервоар гласова остао је по страни. Зато је ово прави тренутак за доношење државничких одлука које ће створити подношљивију друштвену климу у циљу остваривања врхунског националног циља – јединства и слоге српског народа.

Као „вожд” свих грађана Србије, како онима који су му дали свој глас, тако и онима који, из било ког разлога то нису, мора бити заштитник и домаћин свим укућанима, ујединитељ. Због тога свим политичким странкама које нису изашле на изборе, из било ког разлога, „бојкоташима” треба пружити руку сарадње и помирења, омогућити им да преко својих представника учествују у извршној власти.

А институцијама система препустити одлуке о томе ко је криминалац, лопов, издајник или тајкун. О статусу свих оних политичких странака, које су учествовале на изборима а нису ушле у парламент, праведан суд су донели бирачи, односно народ који је изашао на биралиште.

Свака жртва, била она лична, положајна или партијска, вредна је овог врхунског националног циља: Само Слога Србина Спасава. Зато, имајући у виду наведене чињенице и стање на терену, шеф државе је надлежан да коначно саопшти болну истину српском народу и свим грађанима Србије, СПЦ као стожеру јединства и слоге српског народа кроз векове и светској јавности, да се овде не ради о некаквом „замрзнутом конфликту” већ о окупацији на превару, најсветијег дела територије суверене државе и чланице УН, од стране групе западних земаља, које су себе самопрогласиле за такозвану међународну заједницу, грубо кршећи Резолуцију 1244 СБ УН.

И на крају како рече познати амерички књижевник, историчар и филозоф Вил Дурант у свом капиталном делу „Огњишта мудрости”: „Имамо стотине хиљада политичара а само једног државника.”

*Генерални директор „Трепче” у последњој деценији двадесетог века

 

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари3
fe16e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Микић
Када Срби успеју да се договоре о минимуму националних интереса онда ће можда кренути на боље. Овако један у клин, а други у плочу и ниједан да призна оном другом да је нешто паметно рекао или предложио. Та нас судба прогони још од стицања независности, јер смо одмах почели са деобама на две непомирљиве стране. Једино нас је нешто, колико толико, држало заједно у оно доба једне партије. Мада ни тада нисмо могли да се договоримо нпр. о химни, коју смо добили наврат нанос тек 90-тих.
Sergije Miletic
Gospodine direktore,a zasto je doslo « do okupacije na prevaru »?Kako ce to sloga Srbina da spasava kada smo mi godinama planski usavrsavali politiku mrznje i podela?
Миодраг Стојковић
Трећа , слога и јединство српског народа и државе. Кратко- нема правила игре , нема адекватне заштите од ЗЛА свакојаког по ономе :кадија те тужи , к. ти суди , нема напретка. Један може све и свакојако , а другом за ситницу оде баш све ?!, Неком Србија мајка неком маћеха, ту нема напретка.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља