уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 29.10.2020. у 22:00 Марија Бракочевић

Преполовљен број радника ангажованих на црно

У првих девет месеци у раду без правног основа инспекција затекла 4.468 радника, а до краја године не очекује се више од 6.000 таквих случајева
Непријављени радници нису на силу запослени код послодаваца, већ у договору са њима. Решење за тај велики проблем треба тражити и у пооштреној казненој политици (Фото Б. Педовић)

Од укупног броја запослених у Србији, сваки пети радник ангажован је на црно, а поред пољопривреде, највише их је још у туризму, угоститељству и грађевинарству. Управо је на градилиштима ситуација специфична, јер се процењује да 37 одсто ангажованих није уписано у легалне токове рада, док сваки трећи радник само повремено има посла, због чега се послодавцима ни не улази у процедуру пријаве, показала је недавна анализа НАЛЕД-а.

Насупрот томе, држава редовно подсећа да се број затечених у раду на црно смањује из године у годину. Тако, рецимо, за разлику од прошле године, када је у таквом раду затечено 12.938 радника, што је било за око четвртину мање у односу на 2018, од почетка ове године ситуација се знатно поправила. За првих девет месеци, у раду на црно инспектори су открили 4.468 радника.

Према подацима Инспектората за рад, сем овог смањења, приметан је и тренд умањења нерегистрованих субјеката, то јест фантомских фирми, а на сајту Министарства за рад објављен је и списак на којем се тренутно налази око 5.120 послодаваца код којих су приликом инспекцијских надзора затечени радници на фактичком раду, то јест на црно, и то у периоду од 3. јануара 2019. до 21. октобра 2020.

Реч је о предузећима која се, између осталог, баве угоститељством, трговином на мало, фризерским и козметичким услугама, одржавањем и поправком моторних возила, изградњом стамбених и нестамбених зграда...

Стеван Ђуровић, директор Инспектората за рад, очекује да се број затечених у раду на црно до краја 2020. неће попети изнад 6.000.

– Сваке године пронађемо 4.000 радника мање у раду без правног основа, а за претходне три и по године инспекторат је открио око 57.000 људи у таквом раду. После интервенције инспекције, око 47.000 њих засновало је стални радни однос, што је ипак велики успех – подсећа Ђуровић.

Да мере за сузбијање сиве економије дају резултате, али да чак ни оне нису сасвим довољне да сузбију рад на црно, сматра Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

– Инспекција се стално хвали како је повећала број назора, али је истина да би требало да их буде још више. Држави би се исплатило, а тиме и послодавцима и представницима радника, да су контроле чешће, макар то изискивало и запошљавање већег броја инспектора, који ће редовније да обилазе послодавце у делатностима, као што су грађевинарство или угоститељство – истиче Атанацковић и додаје да се Унија послодавца Србије залаже да се спречи рад на црно, јер то представља угрожавање већине послодавца који испуњавају своје обавезе према држави и радницима.

Зато би, додаје он, било добро смањити обавезе привреде према држави и тиме стимулисати послодавце да њихови радници буду пријављени са пуним зарадама.

– Неким послодавцима се изгледа не исплати да раде у складу са законом, због великих пореских оптерећења привреде, па им је у договору са радницима лакше да им исплаћују плате на руке. Ипак, сви ти непријављени радници нису на силу запослени код таквих послодаваца, већ у договору са њима. Решење за тај велики проблем треба тражити и у пооштреној казненој политици – сматра Атанацковић.

Наводећи низ могућности за унапређење система сузбијања рада без правног основа, Марио Рељановић, научни сарадник Института за упоредно право, истиче да је у Закону о раду пре свега важно детаљно регулисати могућност радника који нису закључили уговор са послодавцем да се самостално обрате инспектору рада, ван места рада.

– Ово је значајно јер радници најчешће не желе да се изјасне о свом статусу у току извођења инспекцијског надзора, у страху од одмазде послодавца. Сем тога, ако послодавац не испуни налог инспектора рада да запосли радника на црно, требало би увести посебне прекршајне казне за то. Такође, и ненајављене контроле инспектора рада морају бити правило код сумње на рад на црно, јер их свако најављивање обесмишљава – наводи Рељановић у препорукама за спречавање радне експлоатације.

Коментари13
b2c37
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr alatnicarskih nauka
Zasto se demokratska gospodo o radu u sivoj i crnoj ekonomiji vezuje samo za radnike.Pa gospodo,budite iskreni i izracunajte koliko vas je raznih finansijera ciji su javni-lazni finansijeri neki drugi ili izvodjaci radova koji se finansiraju.Izbrojte,recimo,koliko finih i "postenih" zaposlenih,recimo u medicini i td..., sa redovnog posla odlazi na rad u sivu ili crnu ekonomiju.To sto pripisujete samo "lopuzama"radnicima je sastavni deo rada svih radnih struktura.Budimo svi,stvarno iskreni.
milenko popić- etnoseljak
Vaše zapažanje ko sve državi"nabija rogove" je tačno. Ali kako ste zaključili da su "lopuže" radnici odgovorni zato što rade na crno i da im to neko, ovdje, pripisuje. Kao kad biste, na rimskoj pijaci robova, glasno grdili robove zato što je uvedeno ropstvo.
Биљана Ђукановић
Колико туге на једној фотографији.
milenko popić- etnoseljak
Hvala mnogo i Vama i snimatelju. I ja sam, zbog istog osjećanja, ali i revolta, probao sa "sofrom" na kojoj su vekna, švargla i kisela voda, ali nisam prošao administratora. Valjda ipak, a da ja to nisam dobro vidio, iz minimalac potrošačke korpe, objeduju kavijar i francuske sireve? Ili, možda, i ne treba žaliti one koji su se, onako dugo, javno kockali na Trgu republike?
Petar Rokočki
Поразни резултати, и на крају ти радници највећи губитници. Пензије су и ионако мале и за пуни радни стаж......Чуј ,процјењује се!Па како неко добије грађ. дозволу за рад, а да се унапред не зна колико мора имати запослених, или колико их има ?Инспектори могу само за један дан , обићи 5-6 градилишта и извршити проверу, месечно100 провера. Они морају сваки дан бити ван канцеларије, а не да само процењују. У уређеној држави , нема можда их толико ради на црно а можда и више, не можемо то утврдит
Registracija neregistrovanih!
Petar, kako može jedna država znati koliko tačno radi radnika na crno, kada su oni neregistrovani? U najrazvijenijim zemljama je ovo isti problem, a uvek su samo procene koje su daju zavisno od trenutono nađenih radnika na ceno. Oni budu otkriveni samo slučajnom kontrolom. Radnici budu ukolonjeni, poslodavac kažnjen novčanom kaznom, koja je obično simbolična, a on opet drugi dan dovede iste ili druge koji rade na ceno.
Svugde isto...
Aha, dobro došli na željeni Zapad! Zna li ko koliko na tom Zapadu ima radnika na ceno? Kada se razboli mora sam platiti lečenje, pa i put kući za Srbiju. Naravno ako ga ne vrate u kovčegu, ah sorry, i to mora neko platiti. A ko? Porodica.
Gavran
Ovo tebi liči na Zapad? Jok more, to je kod nas.
zdravko logika
Ko nezna kako i sta treba da radi , ako je imalo pametan i normalan , treba da ode i vidi ko to i kako radai , pa da nauci . Ruski car Petar Veliki je licno otisao u Holandiju i tamo poveo svoje ljude da nauce da prave brodove . Sa stecenim znanjem je Rusija izasla na Baltik i Crno more . Sve se moze se ako se hoce , ali treba i raditi .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља