уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.10.2020. у 14:08 Љиљана Петровић
ФИЛМСКИ И ТВ ФЕНОМЕНИ

Млади воле Гидру и хумор „Жикине династије”

Јован Марковић је као сценариста и продуцент потписао око тридесет играних и више од стотину документарних и краткометражних филмова, али га публика препознаје по комедијама „Жикина династија”. За „ТВ ревију” говори о глумцу Драгомиру Бојанићу Гидри...
Драгомир Бојанић Гидра у филму „Жикина династија”

Мајстора за филмске комедије Јованa Марковићa радује то што популарност „Жикине династије” не јењава ни после готово тридесет година од последњег, десетог наставка култног филмског серијала.

Дане лета проводи у викендици у Крчедину, где ових дана ради на једном старом сценарију. Крепког је здравља, у 81. години води филмску кућу „ФИТ” (Филм и тон). Не крије да га је јако обрадовала вест да Филмски центар Србије подржава наставак „Жикине династије”, неку врсту новог почетка филмске франшизе „Луде године”.

Јован Марковић је као сценариста и продуцент потписао око тридесет играних и више од стотину документарних и краткометражних филмова, али га публика препознаје по комедијама „Жикина династија”.

Како су пропали „Жикини мемоари”

– Када смо завршили „Сулуде године”, Драгомир Бојанић Гидра се разболео – присећа се наш саговорник. – Ја сам због њега написао сценарио у коме он може да игра. Био му је потребан новац да се лечи и иде у бање на опоравак. Био је поносан човек. Није хтео да прима поклоне. Са Миодрагом – Малишом Маринковићем, дугогодишњим уредником Забавно-хумористичког програма у ТВ Београд и Ненадом Ристићем, тадашњим директором, договорио сам да се сними серија, која би се звала „Жикини меомоари”.

Шта је то требало да буде? Нови филм, из два дела, у којем су окупљени сви старији глумци, који су играли у „Жикиној династији”, на летовању на Златибору и присуствују једном саветовању о медицинском помагалу – апарату веп... Марко Тодоровић, Јован Јанићијевић Бурдуш, Бата Живојиновић, Никола Симић.... Када јунаци покраду помагала настаје џумбус. На пола филма појављује се Гидра као Жика Павловић у болничким колицима и, уз флашу вина и сифон соде, у бањи, почиње да пише своје мемоаре. Редом коментарише све, уз кадрове из ранијих филмова. Телевизија је била врло заинтересована, али, на жалост, дошло је до неспоразума са филмском екипом и филм и серија од 20 епизода никада нису снимљени.

Шанса да се обнове „Луде године”

– После тога, после серије и филма који су пропали, изгубио сам ентузијазам и предложио: ако хоће Милена да ради, немам ништа против... Већ неколико година, са разних страна, било је понуда и она је, ето, прихватила и написала сценарио за филм.

Његова ћерка Милена Марковић, познати драматург, песник и професор, тренутно пише сценарио за ТВ серију „Луда година”, јер је група продуцената, која стоји иза филма, заинтересована и за телевизијску верзију. Још каже да су се јавиле и телевизије да финансирају серију, па тим, наглашава, помажу и филм.

– Ја сам све то прихватио. Милена је самостална. Она ми је дала сценарио када је написала, видео сам да држи Жикину линију и то је добро. Унук Миша је сада у добу у којем је био Жика. Отац је двојице дечака, од којих је један тинејџер, на прагу лудих година. Сећате се, у првим филмовима Мишин деда има педесетак година. Многа деца су везана за своје деде и бабе, а Жика Павловић, у непревазиђеном тумачењу Драгомира Бојанића Гидре, као једна аутентична и необична појава на филму, сигурно је оставио довољно успомена, за сва времена, у том дечаку. Тај дечак (кога је играо Никола Којо) је пошао својим путем, али како су године дошле, он се враћа свом деди, у сећањима. Наравно, треба имати у виду колико се све изменило, време и навике. Биће то сасвим другачија прича али блиска узору... Ево, управо сада преправљам један стари сценарио у којем главни јунак тражи телефонску говорницу на улици. Нове генерације скоро да не знају да је телефон човек могао да нађе негде на улици, ако ради. Сваки трећа говорница је имала исправан телефон. Видите ли данас шта се дешава, људи носе два, три телефона у џепу.

Јован Марковић (Фото Иван Милутиновић)

Био је изненађен када је чуо од ћерке Милене да њени студенти на Факултету драмских уметности воле хумор „Жикине династије”.

– Накнадно сам схватио. Признајем, нисам пре мислио тако. Сви филмови из овог циклуса су били популарни онда када су излазили, сваки је имао тему од општег друштвеног значаја. Сада је другачије. Проблем односа младића и девојке и шта се згоди кад се љубав роди, то не узбуђује данашњу савремену генерацију. Љубавна прича им је симпатична, али занимљиво је што су се сви фиксирали на лик Драгомира Бојанића Гидру. Млади воле Гидру! Њега памте и цитирају. Милену је то натерало на размишљање. Каже: „Изненађују ме. Узму па цитирају напамет његове штосове”. Постао је саставни део тог младалачког „зезања”. И то чине са топлином и љубављу. Прија им Гидра и водоинсталатер Жика Павловић! Он је далеко од те савремене генерације, са свим тим проблемима и схватањима, али их је као личност потпуно шармирао. Не знам коју би другу реч употребио.

Јован Марковић је био близак са Драгомиром Бојанићем Гидром и на ревији најбољих српских филмова коју је направио једном приликом у Белорусији дошао је до још једног неочекиваног закључка.

– У Белорусија нису много знали о нашем филму, али ни о

светском филму, па је било велико интересовање публике. Шта да вам кажем, пројекције је свако вече посећивао њихов министар културе. Једном се шалио како никада, на једном месту, није видео оволико глумаца и редитеља... Причам вам ово, а видећете и зашто. Набројаћу неколико филмова која су се приказивали: „Скупљачи перја”, „Ко то тамо пева”, „Андерграунд”... Људи су гледали свако вече наше филмове, утисак је био изванредан. Ниједан о одабраних филмова, један с другим нема никакве везе, у сваком је другачија естетика, другачији филмски језик, у сваком су други глумци, а не зна се ко је од кога бољи. Хоћу да кажем да имамо бољу филмску продукцију него што се, обично, мисли. Време је многе филмове превредновало, успоставила се нова хијерархија.

У тој, правој глумачкој ревизији нашао се и Драгомир Бојанић Гидра. Када је Гидра у кадру, друге не видимо. Такав је био и Павле Вуисић. Гледам и сада Гидрине филмове. Поред њега нико се други не види.

Тежак сарадник

Као дугогодишњи пријатељ и кум, знао је све Гидрине животне проблеме и муке. Није имао срећу, каже, али, наглашава, помало је и сам крив што није имао више добрих улога у великим филмовима. Са Гидром је било врло тешко радити. Био је човек на свој начин, објашњава. Доста је пио. Када имате озбиљну екипу и план снимања а главни глумац је пијан, шта може да се ради?! Пропадне дан, пропада посао. Присећа се како је требало да у филму „Тимочка буна” да одржи говор.

– Десет дана организатори скупљају хиљаду статиста за митинг... Он дође пијан! И, ево, још једне драматичне епизоде које се сећам везане за снимање серије „Последњи чин” Саве Мрмка. То показује до које мере је био осетљив човек. Нешто га је мучило. Покушао сам да докучим шта то све може бити? Био је пренапет у животу па је, можда, због тога, та чашица пресудила.

Имали смо промоцију у Врњачкој Бањи. Он је био гост, ја сам био гост. Увече смо сели. Он је сутрадан требало да игра Николу Калабића, снимала се серија. Дођем до његове собе, послали су кола по њега, први дан снимања, уђем у собу, није ни легао у кревет. Неколико попијених флаша стоји, плаче и каже: „Нећу да идем! ” Шта је било? Потписао је уговор. „Нећу, он је издао Дражу Михаиловића. Нећу да играм Калабића издајника за ове који су убили мог оца”. Трагични догађаји из наше прошлости су, на овај или онај начин, додирнуле многе људе. Многи би, можда то мислили, као што је он те ноћи био опседнут и на време би реаговали и рекли: не, нећу да играм. Међутим, за њега је то био изазов. Колебао се. Драма која се одиграла те ноћи у њему, то је уствари његов живот.

Нисам сигуран да сам га увек разумео.Можда, ни он сам себе није увек разумео. У сваком случају, он је био рођени филмски глумац, а у његовој каријери посебно поглавље чине италијански, шпагета-вестерни... Имао је глумачку снагу, „држао” је екран. То је највећи комплимент који глумац може да добије.

Зашто Руси нису приказали комедију „Шта се згоди кад се љубав роди”

– Не знам да ли сте ову анегдоту чули – смеје се Јован Марковић. – После великог успеха филмова „Дошло доба да се љубав проба” и „Љуби, љуби ал` главу не губи” решимо да снимимо „Шта се згоди кад се љубав роди”. Убацим девојчицу Рускињу, ћерку дипломатског чиновника у Београду, у коју се Миша заљуби. Родитељи јој се уплаше и врате је у Москву. Причам да би се подсетили...

Пријатељ Милан шаље Жику код руске грофице на часове руског језика и представи га као кнеза. Из „Совјет филма” све су филмове узели, осим комедије „Шта се згоди кад се љубав роди”. Знате шта су ми рекли? Ко те био по ушима да грофицу назовеш Ана Романова?! Они је не помињу, али не праве шалу на рачун Романова... Да увезу филм где је луда грофица Ана Романова то неће... А ја мислио да ће то да им се свиди. Нисам размишљао, сећа се Марковић.

Коментари7
5369d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sinisa
Prvi film je bio solidan I duhovit,a posle je postajalo sve nekulturnije I brutalnije dok se nije pretvorilo u pornografiju,a divni glumci se blamirali najprizemnijim humorom da seksualnim konotacijama,velicanjem poroka,neobrazovanja.... Ovaj serial je doprineo degradaciji nase kulture jednako kao I turbo folk,Minimaks I slicne pojave.
Mihailo Krunić
Pravi humor sa kojim se ljudi nasmejavaju, a nikoga ne vređaju, uvijek će živjeti. Dok je bio živ i urednik humorističkog TRNA u Večernjim novostima, ta odjeljak u listu bio je popularan, a Bogami i nas nekoliko amatera smo slali svoje priloge. Znam da su moji prilozi o izborima, struji, inflaciji, redosledu korišćenja benzina na pumpama i slobodi govora bili objavljivani.
Драган П.
Хер Жика Павловић крај телефона!
Драгољуб Збиљић
И моја маленкост као мало "старији младић" воли много Гидру на филму, али треба признати да је сценарио по коме је Гидра глумио мало више него што треба рустикалан. То није баш права слика нашег сељака. Наш сељак еј чак и за поједине представнике "интелигенције" господин с лепим манирима и бираним речима. А то што су оне дијалекатски, а не увек књижевни говор, не може да умањи господственост и културу нашег сеоског домаћина.
Dzon Dimitrijevic
Jedini seljak ovde si izgleda ti ... ne shvatas poentu
Čitalac
Čuveni Žika Pavlović se kao lik umnogome nadovezuje na galeriju figura iz Sterijinih komedija, npr. po svojoj pokondirenosti: "Imam pare, sad hoću nivo".
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља