петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 17.10.2020. у 11:49 Олга Јанковић
ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Рањен савладао непријатеља

(Фото: „Витезови Црногорског среза“)

Родом из Мале Јежевице код Пожеге, Обрад Ј. Јовичић учествовао је у оба Балканска и Првом светском као борац у јединицама Дринске дивизије и прошао албанску голготу. При повлачењу преко њених врлети, први пут је рањен у Драчу, али је у тешком стању ипак стигао на Крф, где се опороваио, па опет у ров.

Крварио је Oбрад и на Солунском фронту 1918. године, као припадник 4. чете, 1. батаљона 21 пешадијског пука испољавајући у многим приликама невиђену храброст, тако почиње запис о пољопривреднику и кувару, који начини књижевник и песник Милијан Деспотовић у књизи „Витезови Црногорског среза”, биографском лексикону јунака Карађорђеве звезде. За нарочиту храброст коју је пожешки сељак показао у августa 1918. године на линији фронта између Бугара и наших снага, бележи аутор, командант Друге армије, војвода Степа Степановић, „за јуначка дела похваљује каплара Марка А. Васиљевића и редова Обрада Јовичића”, а догађај се збио овако:

‒ Ноћ је била између 19. и 20 августа на Солунском фронту. Бугари су напали с циљем хватања живог језика и прикупљања података о распореду и јачини наших снага на правцу напада њихових јединица”, казивао је у перо Обрад. После брзе пушчане паљбе и праска бомби на објавници, у ров испред земунице у којој су се налазили он, каплар Марко Васиљевић и редов Божидар Демировић, ускочи врло снажан непријатељски војник, који бацајући бомбу повика на српском ‒ Предај се!

У експлозији погибе Марко. Обрад га је видео кроз густи дим како у самртном ропцу кркља, дрхти и тек онда осети да је и сам погођен. Рука га је јако заболела, а иза ува осети како му цури нешто топло... Иако рањен, у руку и главу, прихвати борбу у сусрету. Ухвати непријатеља и поче се гушати са њим. Вукли су се све до грудобрана, овај га снажно угризе за здраву руку, али се Обрад не осврће на бол, чврст, држи непријатељског војника. Уто, већ на крају снага, стижу му другови у помоћ, савладаше и убише непријатеља, а најважније, вели Обрад, спречише га да изврши задатак. За показану храброст, Обрад и још деветнаест бораца са подручја среза Црногосрског, одликован је Орденом сребрне Карађорђеве звезде са мачевима, под бројем 150810.

По повратку са ратишта оженио се Савом Антовић из Мушића и отишао у мираз. Обрад и Сава добили су троје деце ‒ кћери Загорку и Милијану и сина Милића, заснивајући тако род Јовичића у Мушићима, бележи из биграфије о српском јунаку Деспотовић и још пише да је Обрад, свеукупно био интересантан човек. Бавио се земљорадњом и куварским пословима по чему је био нашироко познат у околини. И опет се прича вуче још са ратишта на ком се знало да од скоро ништа Јовичић може да спреми ручак, а то је било од значаја када се стварно није ни имало готово ништа...

Обрад је волео да за свечане прилике, каквом пригодом у селу, стави свој орден Карађорђеве звезде, који га је подсећао на дане ратовања, саборце... муке и ране. Звезда је имала облик крста, чији зраци завршавају лучно и сужавају се исто тако ка месту укрштања, а између кракова шире се златни зраци. На плаво емајлираној таблици, причвршћено је црвено огњило са амблемом „Само слога Србина спашава”, а на венцу „За веру и слободу ‒1804”. Другу страну ордена, у злату краси израђен двоглави бели орао, а око њега натпис: „Петар I – 1904”. Цео орден причвршћен је за златну круну, а ако је са мачевима, као Обрадов, онда су између кракова укрштена два мача.

Коментари25
ddc68
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вујица
Анђелко,ти си у праву када констатујеш да су Срби и тада били кост у грлу Немачкој.Заправо то је и био разлог великог јединства Срба.Помињеш Саву Ковачевића.Нема потребе али познато је да су Сава и сви борци НОБ,против себе имали Немце,усташе,домобране и нажалост и Србе.На то нејрдинство у другом св,рату сам ја мислио.поздрав....
Леон Давидович
И Арчибалд Рајс је писао о лошем односу према јунацима из Првог светског рата.Овај јунал Обрад макар је био радно способан па се бавио часним занимањем и хлеб свој радом зарађивао. У исто време многи незаслужни стекли су власт, привилегије богатство. Слично је било и после Другог светског рата.
Aca
A i posle 1999. isto! Eno ih junaci sa Košara rade u nadnici da bi prehranili porodice! Sa, Košara su doneli anksioznost i noćne more! Oni još ratuju, znam po sebi i to će se nositi do kraja!
Petrana
@ Sotir Gardašić.... prethodi komentar greška u kucanju... godina upoznavanja, narano ne može biti 1979. nego više od deceniju ranije.
Petrana
@Sirtir Gardašić....Neće biti. Milinku sam upoznala 1979. godine. Radila je kao spremačica u kafani do Kalemegdana. Milunka je morala dobiti penziju, bez obzira je li radila ili ne. Morala je ići da se školuje. Morala je imati uzvišeno mesto na koje bi radila. Umesto toga, čistila je skupštinu beogradskim damama. Kad sam ovo saznala, još dok sam bila u osnovnoj školi, za mene lično Karadjordjevići ne postoje. Njihova kruna je samo materijalne prirode. To su dokazali i pokzali 05.oktobra 2000.
Zhjghh
Da li ste znali da su Milunki Savić pored svih zasluga za kraljevinu tek komunisti odobrili penziju i to u.prvoj godini vlasti - 1945!
Zhjghh
Milunka je simbol nebrige koju je država vodila o svojim ratnicima nakon rata. "Senke na Balkanom" mada bazirane na fiktivnim dogadjajima su taj segment vrlo slikovito i realno oslikale. Ali moram reći da nije to bio poslednji put u Srbiji da su se namerno i planski zataškavale ljudske sudbine ratnika u ime ove ili one politike. Realno sagledavajmo sebe i našu kulturu.
Саша Микић
Сотире, радила је она најтеже послове и није се стидела тога. Саборци су јој нашли посао чистачице у банци и поред своје троје деце још је отхранила и ишколовала доста друге деце. Војну пензију од краљевине за коју се борила није добила, али зато су јој Французи нудили њихову војну пензију иако је била ''радно способна'' како ви кажете. Колико је добро или лоше живела она је то најбоље знала, а ја вам кажем ону стару: ''25 по туђем туру није ништа!''.
Прикажи још одговора

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља