Владине мере смањења шећера, које су подразумевале да се његова количина у производима смањи за 20 процената до 2020. године, нису успеле, саопштио је Центар јавног здравља Енглеске. Укупни шећери у прехрамбеним производима су у периоду од 2015. до 2019. године редуковани тек три одсто, што је далеко од циља који је требало да доведе до значајнијих промена и побољша здравље нације. Према њиховим подацима, највеће смањење шећера забележено је у јогуртима и житарицама, али је зато промена готово неприметна када је у питању садржај шећера у храни која се једе ван куће. Смањење шећера у храни и напицима већ годинама се истиче као кључно у борби против гојазности.
– Конзумирање производа са превише шећера, осим гојазности, људе доводи у већи ризик од других болести, као што су срчани проблеми, дијабетес типа 2 и неки карциноми. А сада је потврђено и да прекомерна телесна тежина повећава ризик од компликација приликом оболевања од вируса корона – саопштено је из овог центра, а преноси Би-Би-Си.
У Енглеској, додају, две трећине одраслих има прекомерну тежину или је гојазно, а свако треће дете има прекомерну тежину или је гојазно до напуштања основне школе. Због тога је, наводе, забрињавајуће да је најновији извештај показао раст продаје чоколаде и слаткиша у којима није забележено смањење нивоа шећера. Тако је, према робним маркама, у кексу смањен ниво шећера за 1,6 одсто, сладоледу и лизалицама 6,4, слатким намазима и сосовима за 5,6 процената, док је у готовим пудинзима порастао за два процента. Произвођачи житарица су редуковали шећер за чак 13,3, а јогурта за око 13 одсто.
Порез на индустрију безалкохолних пића, који је уведен 2018. године ради смањења шећера и у борби против гојазности код деце, постигао је напредак. За четири године забележено је смањење шећера у слатким пићима за 43 одсто, наводи се у овом извештају. Министарка здравља Џо Черчил је овим поводом изјавила да је потребно да се још брже реагује будући да је у борби против ковида 19 постало јасно колико је опасна гојазност и зашто је важно борити се против ње. Због тога се разматра увођење додатних мера које укључују забрану оглашавања производа са високим садржајем масти соли и шећера. Др Алисон Тедстоун, главни нутрициониста и вођа овог истраживања, рекла је да је овај процес у коме се покушава смањити унос шећера кроз намирнице преспор и да су потребне брже и робусније акције које ће помоћи да се конзумира мање шећера.
Гојазност је болест целе планете, па и Србије. Истраживање које је прошле године обавио Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” показало је да је сваки пети становник наше земље гојазан, а да још 35 одсто грађана има проблема с вишком килограма. Ово истраживање је такође показало да више од 75 одсто испитаника сматра да је исхрана важна, али мање од четири одсто наглашава да се у пракси храни здраво. Главни разлог због чега су навели да се не хране здраво јесу недостатак времена, новца, стрес и уклапање у социјално окружење. Оно што посебно забрињава јесте да скоро 25 одсто становника прескаче доручак у току радне недеље. У нашој земљи забрињава и то да је свако треће дете гојазно, а 43 одсто ученика сваки дан конзумира слаткише. Истраживања показују да је у последњих 20 година у Србији проценат гојазности порастао за 60 одсто, а тек 20 одсто деце има навику да дневно поједе по једну воћку. Четвртина свих ученика једе слаткише и више пута дневно.
