петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 12.10.2020. у 18:00 Небојша Катић
ПОГЛЕДИ

Спољни дуг и Вашингтонски споразум

Може бити да је скепса сасвим промашена, те да је саобраћајница Ниш–Приштина фантастично исплатива визионарска идеја и да баш то Србији данас треба. Може бити да је Србија савршено уредила свеукупну инфраструктуру, па је само остало да модернизује још тај занемарени путни правац

Крајем јуна спољни дуг Србије (дуг државе и привреде иностраним кредиторима) достигао је опасну 31 милијарду евра. Само од јуна 2019. до јуна 2020. дуг је порастао за 3,5 милијарде евра. (Готово половина укупног прираста задужења потрошена је на одржавање курса динара.) У последњих двадесет година овако спектакуларан раст дуга у тако кратком периоду виђен је само током финансијске кризе 2008.

У контексту овог драматичног повећања спољног дуга и наставка економске кризе изазване епидемијом ковида 19, неодговорно је и готово надреално да се Србија (управо потписаним Вашингтонским споразумом) обавезала да учествује у градњи пута и пруге Ниш–Приштина. Неко би рекао да је сулудо да се Србија додатно задужује и да о свом трошку гради саобраћајнице које јој нису неопходне. Оне су сигурно потребне Албанцима и НАТО-у, али њихови приоритети се не поклапају с приоритетима Србије.

Политички скептик би рекао да је још луђе инвестирати у политичке пројекте у тренутку кад је решавање косовског питања на дугом штапу и када с албанске стране непрекидно стижу груби и провокативни сигнали. За Србију је важно да своје односе са САД унапређује, али не по цену додатног угрожавања своје ионако тешке економске позиције.

Може бити да је претходна скепса сасвим промашена, те да је саобраћајница Ниш–Приштина фантастично исплатива визионарска идеја и да баш то Србији данас треба. Може бити да је Србија савршено уредила свеукупну инфраструктуру, па је само остало да модернизује још тај занемарени путни правац.

Да би разуверила добронамерне скептике и понеког злобника, влада би морала стручној јавности што пре да предочи студије исплативости планираних саобраћајница. Било би добро знати ко је те студије правио и ко их је ревидирао. Било би добро знати како ће се и из којих средстава сервисирати кредити које Србија планира да узме за финансирање ових пројеката. Без квалитетних анализа, само државе које су изгубиле разум могу ући у скупе инфраструктурне инвестиције.

У последњих четрдесет година Србија је два пута ушла у дужничку кризу и скупо, прескупо то платила. Као део Југославије, Србија се суочила с дужничком кризом током осамдесетих година прошлог века, кад је била принуђена да репрограмира дугове. У тој деценији, као последица дужничке кризе, просечна стопа раста БДП-а била је око нуле. Србија је тако, с остатком Југославије, изгубила деценију привредног раста. Економска стагнација, стални мањак девиза и честе несташице поједине потрошне робе довели су до раста незадовољства грађана, међурепубличких трвења и распада Југославије.

Други пут се Србија суочила с дужничком кризом 2008. Поново је дошло до стагнације привредног раста и Србија је изгубила још једну деценију. Репрограм дугова и још теже финансијске последице ове друге кризе избегнути су пре свега захваљујући драстичном паду светских каматних стопа. То је чињеница која се олако занемарује, као што се упорно и систематски занемарује малигни утицај високог спољног дуга на привредни раст.

Дужничке кризе се не разрешавају нужно банкротом државе и репрограмом дугова. По цену драстичног резања потрошње и по цену вишегодишње рецесије, државе могу избећи репрограм дугова. Али, чак и када се репрограм дугова може избећи, не могу се избећи тешке социјалне и економске последице које настају као резултат дужничке кризе.

Ниске глобалне стопе инфлације и сигнали са финансијских тржишта су такви да се још задуго не очекује раст светских каматних стопа. То је фактор због којег се, претпостављам, домаће власти опуштено односе према проблему спољног дуга. Они, може бити, очекују да ће старе кредите, као и до сада, отплаћивати новим кредитима с релативно ниским каматним стопама, те ће на тај начин избећи репрограм дугова и стигму која с тим иде.

Економска историја учи да се ствари могу брзо и неочекивано преокренути, да јефтини новац може пресушити и да се финансијски амбијент може драстично променити. (Крајем седамдесетих година прошлог века нико није сањао да би америчке каматне стопе могле достићи ниво од око 20 процената – тај ниво је достигнут средином 1981.) Историја такође учи да су дужничке кризе плодно тло за све врсте политичких притисака и уцена.

Србија има хиљаду разумних аргумената да задуго одложи инвестиције планиране Вашингтонским споразумом. И ММФ је управо, веома гласно, упозорио да земље у развоју улазе у тежак период и да вероватно предстоји драматична криза дугова. Биће занимљиво видети, у светлу тих упозорења, како ће се делегација ММФ-а (која је управо у Србији) односити према најављеним инвестицијама. Да ли ће се можда, упркос здравом разуму, ММФ ипак претварати да не види какве то опасне последице може имати по економску будућност Србије?

Економиста
https://nkatic.wordpress.com/

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари39
066cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Врач
Изузетно поштујем господина Катића професора. Наравно да је стручно-аргументтовано изнео све што треба у вези теме. Хтео бих да подсетим млађе читаоце да је давно инвестирано у жељезничку пригу према комунистичкој Албанији. Писало се о томе касније да је то све зарасло у коровв- никада није „заживела“. Колико је пара-кредита Србија изгубила?
Potemkin
Kako ne shvatate, gradnja puteva i pruga diže BND, Vlada bez tendera dogovara sa kim će raditi a to su uvek kineske, ruske, francuske a evo i američke firme, kupuje se politička podrška vladajućoj eliti, ne Srbiji. Cena je na bazi pogodbe na Bajlonijevoj pijaci, krediti su iz zemlje koja je dobila posao, izvođač podugovara sa odabranim poslušnim domaćim izvođačima, putevi i pruge su idealni za političku promociju i predizborne skupove, ne znam šta je tu nejasno i čemu ovolika pisanija ?!?
Раде Ковачевић
Уколико г. Катић, беспрекоран економски резонер, није међу посвећеним стручњацима усамљен у погледу изнетих гледишта тада студије исплативости за наведене инфраструктурне пројекте или не постоје, па стога нису ни могле бити предочене стручној јавности, или су пак толико погрешне да су креатори ових студија проценили да би њихово предочавање стручној јавности било отужна компромитација њих самих! Занемелост у овом погледу могла би се објаснити политичком коректношћу унутар владиних кругова.
zdravko logika
Katicu pored toga sto pisete argumentovano , shvatite , poljoprivreda i industrija je unistena , ali ako izgradimo auto puteve , pa udarimo naplatne rampe svakih 10 km eto nama prihoda . Ovu kolonijalnu ekonomiju , koja je u Srbiji sve domace unistila , vode politicari koji su za to placeni a ne strucni . Zato nam je jedna od glavna grana ekonomije malinarstvo , a druga grana i najveca devizne uplate nasih ljudi iz inostranstva. A da tu je i Fiat koji sezonski , malo radi malo odmara .
Станиша Младеновић
Када би имао ко да чује Небојшу Катића Србија би прогледала, овако тумара привредим беспућима као слепац, од данас до сутра, до судњег дана.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља