Потрошачи приликом куповине желе јасно и директно означене декларације које пружају комплетне информације о производима. Истраживање од хиљаду испитаника у Великој Британији и САД-у, показало је да је 50 одсто испитаника изјавило да је већа вероватноћа да ће купити производ ако је његов садржај јасан и ако препознају све састојке наведене на етикети. Међутим, тржиште ипак не пружа оно што потрошачи желе, па је тек 19 одсто анкетираних рекло да непрекидно, приликом сваке куповине, препознају све састојке на паковању. Свесни да постоје ризици од двосмислених објашњења на етикетама, више од једне трећине испитаника (36 процената) признало је да је мања вероватноћа да ће купити производ направљен од састојка који не препознају. Супротно томе, 44 одсто је рекло да радо скупље плаћа производ када препозна све састојке које садржи.

Резултати истраживања, које је спроведено у септембру 2020. године, указују на то да велики број потрошача јасно означавање сматра приоритетом. Међутим, то такође доводи до питања колико је индустрија успешна у задовољавању оваквих потреба потрошача.

Ричард Кларк, генерални директор компаније „Ингридиент комјуникејшен” која је спровела ово истраживање је изјавио да су компаније предузеле велике кораке како би потрошачима понудиле производе који имају транспарентне етикете и паковања на којима су истакнута јасна објашњења на свим језицима. Већина испитаника у анкети такође је изразила склоност производима од природних састојака и одбојност према вештачким адитивима. Чак 81 одсто потрошача рекло је да сматра да је тврдња на етикети „направљена од природних састојака” веома привлачна. Поред тога, 78 одсто је рекло да сматра да је тврдња на етикети „без вештачких састојака” разлог због кога би потрошачи купили баш тај производ.

Стручњаци се слажу да би потрошачи због све веће понуде производа више него раније требало да буду информисани. Међутим ни у нашој земљи то и даље, без обзира на промену прописа, тешко иде. И код нас постоји један део освешћених купаца који се обавезно пре куповине информишу о састојцима, али је ипак више оних који то не чине. Једно од последњих истраживања је показало да половина купаца у Србији не чита пажљиво списак састојака уз образложење да не зна како да процени те информације. Највише је оних који се информишу од пријатеља (65,6 одсто) затим путем медија (59,6 одсто), преко чланова породице (47,3) или тако што прочитају информацију на друштвеним мрежама (39,5 одсто).

Најмање се информишу шта о томе говоре стручњаци, па је свега 15,6 одсто испитаника изабрало ову опцију, а ниједан испитаник није навео да прати неки портал који се бави темом квалитета намирница и исхране. И овде је узраст фактор који утиче на разлике: најмлађи се највише информишу од пријатеља, а најстарији од стручњака, док испитаници у категорији од 46 до 56 година у највећем проценту користе друштвене мреже као извор информисања.