четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 11.08.2020. у 21:33 Катарина Ђорђевић

Трећина мајки има мање приходе током епидемије

Три од четири маме процењују да се дете добро сналази у учењу на даљину, показује истраживање о утицају пандемије ковида 19 на породице са децом у Србији, које је спровео Уницеф
Током пандемије породице су више времена проводиле заједно (Фото Танјуг)

Половини домаћинстава са децом смањени су приходи током пандемије вируса корона, а родитељи су у новонасталој економској ситуацији покушавали да уштеде пре свега на играчкама и књигама за децу, грејању стана, храни и струји. Осим тога, свако четврто домаћинство са децом имало је непланиране трошкове узроковане „ корона кризом”, а више од половине породица које живе у простору који није у њиховом власништву, теже je измиривала трошкове кирије или кредита него пре епидемије.

Новонастала ситуација утицала је на радни статус сваке треће мајке у нашој земљи: на плаћено одсуство отишло је осам одсто њих, на неплаћено три процента, шест одсто имало је скраћено радно време, на принудни одмор послато је четири процента, а посао је изгубило три одсто мајки. Осим тога, трећини мајки били су смањени приходи.

Ово су само неки од најзначајнијих резултата истраживања о утицају пандемије ковида 19 на породице са децом у Србији, које је спровела канцеларија Уницефа у нашој земљи, у периоду од 21. до 28. априла, на репрезентативном узорку од 1.823 домаћинства. На анкету су одговарале мајке, односно старатељи деце узраста до 17 година, а како је у питању лонгитудинална студија, иста домаћинства биће интервјуисана у три различита временска пресека. Први део истраживања спроведен је у априлу, други у јуну, а трећи је планиран за август. Ово истраживање представља саставни део праћења социо-економских ефеката пандемије, а један од основних циљева јесте поређење негативних ефеката пандемије на децу различите старосне доби.

Истражујући материјални статус породица са децом у Србији, дошло се до закључка да свака десета не може да приушти оброк са месом, рибом или његову вегетаријанску замену, половина домаћинстава не би могла да плати неочекивани трошак од 13.900 динара, а трећина домаћинстава наводи да у месецу који је претходио пандемији вируса корона није била у могућности да плати рачуне на време због финансијских потешкоћа. Када је у Србији проглашено ванредно стање, више од половине домаћинстава имало је потешкоће да измири трошкове за кредит или кирију него пре ове пандемије.  У нешто већем ризику од материјалне оскудице нашла су се домаћинства из јужне и источне Србије, породице из руралних средина и оне у којима су мајка, односно старатељ детета незапослени.

Билансирајући позитивне стране пандемије короне, аутори овог истраживања дошли су до закључка да је више од половине мајки чешће учествовало у заједничким активностима са децом, више времена проводило са њима, ослушкивало потребе чланова породице и покушавало да одговори на њих. Међутим, трећина мајки изјавила је да им родитељство теже пада током пандемије. Свака пета мајка приметила је погоршање менталног стања, а исти проценат њих жали се на погоршање физичког здравља. Око четири одсто мајки пријављује потребу за психолошким саветовањем, а трећина изјављује да је имала проблем да дође до те услуге.

Како је пандемија ковида 19 утицала на децу? Резултати ове студије указују да је свако четврто дете предшколског узраста имало потребу за здравственим услугама током пандемије, а отприлике трећина те деце није успела да их оствари. Деца су најчешће била ускраћена за специјалистичке прегледе, а потом и друге врсте прегледа у дому здравља, укључујући вакцинацију. Ове услуге најчешће су изостајале јер лекари нису били доступни, а ређе због тога што су родитељи оклевали да одведу дете у здравствену установу. Немогућност приступа потребним здравственим услугама чешће је регистрована код деце предшколског узраста, као и код деце из Београда. Око седам одсто малишана који су корисници услуга социјалне заштите имало је проблем у њиховој реализацији током ванредног стања – најчешће нису могли да виђају другог родитеља након развода. На питање колико времена су проводили у игри са дететом, највећи број родитеља одговара више од три сата. Међутим, скоро половина мајки деце до шест година није користила ниједан образовни дигитални садржај доступан преко интернета, попут онлајн позоришних представа, књига, виртуелних тура по музејима...

Анализирајући ефекте пандемије на живот деце од седам до 12 година, Уницефови истраживачи констатују да су ђаци нижих разреда основне школе проводили 4,1 сат дневно у образовним активностима – у просеку су 2,5 часова проводила у праћењу школског програма који је био емитован преко телевизије, 1,9 сати у дигиталним учионицама и 2,4 сата радећи домаће задатке. Родитељи су просечно проводили око два сата дневно са дететом ради подршке у учењу. Три од четири мајке процењују да се дете добро сналази у учењу на даљину или да ужива у томе, док четвртина сматра да им онлајн настава не одговара или им ствара стрес. Од услуга социјалне заштите које деца нижих разреда основне школе нису остварила, пре свега се спомиње изостанак личног пратиоца и немогућност похађања дневног боравка за децу са хендикепом.  Истраживање сведочи да је сваком петом детету узраста од 7 до 12 година била потребна здравствена услуга, а свако треће дете није успело да је добије, пре свега зато што здравствена установа није пружала ту услугу. Готово сва деца ове старосне доби пратила су онлајн наставу и у просеку четири сата дневно провела у образовним активностима.

Коментари0
c6bcd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља