среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 29.07.2020. у 21:00 Данијела Давидов-Кесар

Опоравак од ковида 19 траје дуже од годину дана

Лекари примећују да су након излечења од короне пацијенти и даље уморни, малаксали, да теже дишу, имају проблем са срцем, а највише страхују од тога да ли ће добити плућну фиброзу
(Фото Бета)

Опоравак оболелих од вируса корона у просеку траје неколико недеља, али пацијенти који су имали тежу форму болести по свему судећи мораће да се опорављају месецима. Лекари истичу да се и даље не зна какве тачно последице ковид 19 може да остави у организму људи који су преболели корону, као и да ће морати да се ураде прецизна истраживања о томе. Људи који су прележали корону најчешће се жале да и даље имају тегобе са дисањем, да су уморни, да не могу много да се крећу и да им се јавља убрзан рад срца.

Дејан Шарац (35) из Београда лечио се од овог обољења месец и по дана у Клиници за инфективне и тропске болести Клиничког центра Србије, а затим је отпуштен на кућно лечење. Међутим, и даље се не осећа сасвим добро. Иако има апетит каже да не може да једе, осећа се малаксало и теже се креће, а и даље има муке са дисањем.

Чак 16 дана сам био на интензивној нези. Нико не може да процени када ћу моћи да се опоравим и опет вратим послу и свакодневним обавезама. Тренутно имам проблема и са боловима у трбуху и пражњењем црева. Не помажу ми ни лекови ни чајеви – каже Шарац, који пре короне није имао ниједно хронично обољење.

Велики број земаља је покренуо сопствена истраживања о последицама короне које имају пацијенти који су завршили лечење. Највише су одмакли Кинези, јер се код њих вирус појавио неколико месеци раније у односу на већину других држава. Они су објавили да је примећено да код одређеног броја пацијената који су имали тежак облик упале плућа корона изазива оштећења попут плућне фиброзе. Међутим, код доста болесника се након неког времена појавила и депресија.

Како за „Политику” истиче др Јована Милић, научни сарадник Универзитетске клинике у италијанском граду Модена, сигурно је да корона оставља неке последице на плућима, због чега онима који су се изборили са обољењем следи дуг опоравак.

– Код жена које су имале вирус приметили смо привремени губитак косе. То се посебно односи на оне жене које су гојазне и имају метаболички поремећај. Постоје и проблеми пацијената са концентрацијом, одржавањем пажње, поремећајем сна. Знамо да се јавља и миокардитис, упала срчаног мишића, само не знамо у ком проценту тачно. Бележимо и огромне губитке у телесној маси пацијената. Један болесник је чак изгубио 20 килограма. Међутим, те изгубљене килограме пацијенти брзо могу да врате. Физијатар мора да ради са њима разне пробе баланса, хода, вежбе мишићне снаге. Постоји и такозвани синдром крхкости. То је концепт који се односи на читаво тело пацијента и означава степен пријемчивости индивидуе на изворе стреса, који могу бити и психички, али се пре свега односе на физичке узроке који доносе нову болест и погоршање симптома хроничних обољења – истиче др Милић.

Код оболелих од короне најчешће се јавља упала плућа, са њом долази и до тешког респираторног синдрома којим се спречава нормалан унос кисеоника. Тада се јављају и неконтролисана имунолошка реакција организма и оштећења на другим органима, попут јетре, бубрега, срца. Код теже оболелих људи у дубини плућа се накупља слуз, оштећују се епител бронхија (дисајни пут који спроводи ваздух до плућа) и алвеола (најситнији делови плућа), а након упале као последица се могу јавити ожиљци на плућима. Зато је важно да лекари месецима након болести прате здравствено стање таквих пацијената.

Примаријус др Татјана Радосављевић, пулмолог, наглашава да је од марта, када се појавио први случај короне у Србији до сада, прошло релативно кратко време, па се о неким трајнијим последицама које вирус корона оставља на плућима не може тачно говорити. Јер искуства са неким другим вирусима, попут свињског грипа, због чега су особе биле на респиратору, говоре да је организму за опоравак потребно и више од годину дана.

– Постоје одређене вирусне инфекције које после извесног времена од потпуног опоравка могу да доведу до промена на плућима, попут фиброзе плућа. Зато не можемо после кратког времена да кажемо да пацијенти који су оболели у марту и априлу имају фиброзне промене на плућима јер је потребно време да се оне развију. Оно што се види јесте да особе после прележане короне имају дуготрајну малаксалост, која личи на синдром хроничног умора. Имају и осећај нелагодности у грудном кошу. Може да се јави и продужени кашаљ, иако то није тако често. Ту су и поремећаји срчаног ритма. Временом полако долази до опоравка, али то време је код короне продужено у односу на друге вирусе. Неке особе имају продужени стрес од непознатог, који је изазван боравком у болници – појашњава др Радосављевић.

Она сматра да пацијент после три месеца од када је прележао корону треба да оде на снимање плућа на скенеру и да обави преглед специјалним апаратом спирометром (који није класичан), који се ради само на ВМА и у универзитетским центрима. Зависно од тог налаза лекар ће одлучити да ли снимање скенером треба да се понови за шест месеци.

– Пацијенти и после излечења морају да наставе са витаминском терапијом и да понашање прилагоде томе како се осећају. Малаксалост је нешто што је очекивано  и зато пацијенти не би требало да буду уплашени због тога – додаје наша саговорница.

И професор др Даница Грујичић, неурохирург и директорка Института за онкологију и радиологију, за наш лист напомиње да је још рано говорити о дефинитивним последицама короне.

– Има људи који су прегурали корону на ногама и да ништа нису осетили, али и оних који су имали озбиљнију клиничку слику када је немогуће прогнозирати колико ће опоравак трајати. Некоме је можда довољно три месеца да се оправи, некоме шест, а некоме чак и годину дана да дође себи. Све зависи од тога у којој мери је дошло до системског слома организма. И међу пацијентима са малигним болестима смо приметили исту ситуацију као у општој популацији: неко није ни знао да је имао болест, неки су добили пнеумонију па су се опоравили, а има случајева где се корона „удружила” са терминалном фазом карцинома па су преминули – рекла је др Грујичић.

А др Јована Милић открива да литература сада акценат ставља на синдром сагоревања и посттрауматски стрес здравствених радника који су радили појачаним капацитетом протеклих месеци.

– Свакако мислим да постоје психичке последице и код пацијената, чак и код оних са лакшом клиничком сликом. То ће у Србији бити проблем јер људи немају поверења у здравствени систем и плаше се шта ће се догодити са њима ако би им затребало болничко лечење – додаје др Милић.

Да је утицај пандемије на ментално здравље људи забрињавајући упозорио је и Тедрос Аданом Гебрејесус, генерални директор Светске здравствене организације. Током пандемије ковида 19 постоје последице социјалне изолације, страха од заразе и губитка чланова породице који су помешани с тегобама изазваним губитком прихода и запослења.

Такозвани цунами менталних болести потиче од проблема који се таложе, а посебно су стручњаци забринути за децу и пензионере. Најмлађи су угрожени јер не иду у школу и имају мало сусрета са вршњацима, док су најстарији изоловани и имају велики страх од болница.

Коментари10
f32bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

SAva
Ja sam preležao Koronu sa upalom pluća, sa 69 god. U bolnicama sam ležao 30 dana. Izašao sam 30.04. Danas nakon 3 meseca, sa postepenim povećavanjem opterećenja, sam se oporavio kao da je nisam ležao. Plivam svaki dan, vozim bicikl, planinarim i nista mi ne smeta. Vratio mi se apetit i nemam više problema sa spavanjem. Projektujem, čitam, šetam. Nadam se da će tako biti i na dalje.
pero
OdkudA znate? Pa još nije prošlo godinu dana od nultog zaraženog.
Aleksandra
Ako sam dobro shvatila, osim sto cu, ako se razbolim, imati problema sa plucima i srcem mogu i da ocelavim i poludim. Ako dobijem i hemoroide ne znam sta cu. :)
Ivan Ivanovic
Kao i pre bolesti jedino sto je bitno je kakav je imuno odgovor. Oni koji su loseg zdravlja imaju tezi oporavak. Oni sa dobrim imuno sistemom se oporavljaju brzo i dobro. Doktorka kaze da su se ljudi od svinjskog gripa oporavljali i do godinu dana-ja sam se izlecio za jednu nedelju i Bogu hvala nemam nikakvih posledica.
Miodrag
Nista od toga Vam nije istina. Kako Novak Djokovic koji je oboleo od iste bolesti nema ni jednu od tih vasih posledica i spreman je da osvoji US open, koji pocinje 31. augusta u Njujorku ako ga TS odobri.
Милојко Хасанагић
Браво. Управо сам прочитао званичну статистику (свакоме доступну кога интересује) да је укупни број умрлих у првој половини ове године већи него исти прошле. Ко има нало мозга, схватиће.
Братимир
Миодраже, у просечној популацији увек постоје они који су природно отпорнији на неке болести. Код ковида је утвеђено да 40% заражених нема никакве симптоме. Такође треба напоменути да тежина клиничке слике зависи и од количине и дужине излагања вирусу. Ако здраву особу излажете дуже времена великим количинама вируса он ће се разболети. То је још један разлог зашто је добро носити маску.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља