среда, 12.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 17.07.2020. у 16:14 Лазар Ковачић
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Свако трчи свој маратон

Два пса, један обасут луксузом у Голд Коусту и други, скитница из Панчевачког рита, истог дана добили су своје парче славе и постали главни јунаци на две телевизије
Фото Пиксабеј

Истог дана на две телевизије, на „Каналу 9” из Голд Коуста и РТС-у, две приче у којима су главни јунаци два пса. Један који је живео у пуном луксузу, на Голд Коусту, и други који је живео, тежак бескућнички, прави псећи живот у градској зони Београда.

Обојица су у истом дану, без своје псеће воље, запела за око јавности. Делила их је раздаљина од око 15 и по хиљада километара, а спајала их је необична судбина.  Турбо пас Голд Коуста у Аустралији био је на крају свог живота. Дијагностикован му је агресивни облик рака костију. Остало му је мало.

У први мах власница Наташа, локална девојка, није могла доћи себи, а онда је једва са Турбом дошла кући. Он је трчкарао по дворишту, а она мерила корацима дијагонале дневне собе.

Одлучила је да свом Турбу, последње дане направи посебним. Села је и сачинила листу ствари које ће да приушти свом љубимцу. Потом је изашла у двориште, смејала се и трчала са њим. Турбо се весело искезио и онако псећи исплазио језик, као да се руга овом свету, са кога одлази.

На другом крају света, група ултрамаратонаца из Баната је осмислила хуманитарну акцију: „Кораком до куће од срца", која ће помоћи куповини куће у Зрењанину за социјално и здравствено угрожену породицу, Дудаш. То није био маратон, него ултрамаратон, 80 километара трчања од Храма Светог Саве у Београду до Храма Светог Архангела Михаила у Зрењанину.

Све је било испланирано, организовано, а и време им је ишло наруку, јер није било ветра, који би им већ од Панчевачког моста, у банатској равници, загорчао живот. Кренули су испраћени са мало буке, а пуно поштовања и добрих жеља.

Екипа „Канала 9”, једне од две највеће комерцијалне телевизије на Голд Коусту, пратила Турба и Наташу, по утврђеној рути.

Пас Турбо (Принтскрин)

Прво одредиште и јутарњи одлазак до Ранавеј залива и кафеа „Бејвју”, да уживају у јутарњем праћакању сунца по таласима Пацифика. Стиже и наруџба, по капућино, за обоје. Турбо је био бржи. После тога вожња колима са отвореним прозором и истуреном Турбовом главом, да још једном осети и ухвати ветар, као некада када је трчао километрима уз океан  пратећи Наташу која је возила бицикл.

Низ залив стижу до Срферса и надалеко чувеног ресторана ‚‚Бруклин Депо", где их је чекао резервисани сто и велики хамбургер за Турба. Потом, мали предах и шетња по дугачкој пешчаној плажи Голд Коуста. Још један одмор и десерт, сладолед. Ту је Турбо мало успорио. А онда поново вожња у касно поподне ка предграђу до Наташине куће.

На другој страни екипа ултрамаратонаца спуштала ка Панчевачком мосту уз помоћ полицијске пратње и комбија организатора, на челу мале колоне. После Панчевачког моста ненајављено и непланирано, без броја на на леђима и спортске опреме, појавио и Он. И одмах дао до знања да намерава да трчи с њима.

И Он је у својој класи и раси био маратонац, по хобију и потреби, а луталица по статусу и занимању. Са тркачима се лако и брзо договорио у трку. Исти су, макар маратонски род. Као луталица, обично је трчао без плана, циља и смисла, а јутрос је снажно растресао перине енергије, као палилулске снаше јастуке преко прозора, и на челу искусних маратонаца трчао са заједничким планом, циљем и смислом. Дугим километрима окоштале наслаге на шапама су се круниле и гулиле на зрнастом асфалту зрењанинског пута.

Сизиф Маратонац се укључиоу трку (Принтскрин)

Почео је и да храмље, али није одустајао свих 80 км. Издржао је огуљених ногу и глад и умор, али и насртаје локалних псећих сродника, који су кидисали на њега. Нису држали до хуманитарних принципа, али јесу до територијалних. Он се једини није одмарао и није дозволио да неко буде испред њега.

Први, на челу колоне, рођени победник. Стигли су до Зрењанина, и до одредишта.

Није се одвајао од тркачке сабраће, али, сад ни они од њега.

У Аустралији, после узбудљивог и напорног дана Турбо и Наташа су се вратили кући. Турбо у двориште на стражу одбрамбених чула и проверу територије, Наташа у кућу. Она се сручила у удобну фотељу, уморна, али и даље под адреналинским стресом, а Турбо се проваљао по негованој трави, пре него што се степеницама попео и свалио у удобну корпу, лежај, близу стаклених врата на тераси одакле контролише двориште, улицу и сваки покрет Наташе по кући.

Турбо једе свој хамбургер (Принтскрин)

Наташа је проверавала детаље програма за сутра, вожња бродићем, ватрогасним колима, преко целог Голд Коуста полицијским колима, мало по аутопуту и назад кући. Уморна и исцрпљена, задремала је, а Турбо је увелико спавао у својој корпи, изваљен на леђа.

У Банату хуманитарна трка је завршена, али то је био тек почетак акције којом ће се прикупити новац, вратити осмех породици Дудаш и нада за бољи живот. Светла рефлектора су се гасила, камере и опрема паковала. Организатори и учесници су чекали за договор о наставку акције.

И нови ултрамаратонац, Сизиф Маратонац, пас луталица, чекао је своју судбину. Возач комбија после телефонског разговора са супругом, одлучио је да Сизиф иде  с њим. Пас маратонац је  трчао за нови дом породице Дудаш, али је он први решио свој стамбени проблем.

На голд Коусту Наташа је кроз стаклена врата терасе гледала како је сунце добро оглодало врхове планине Тамбурина, као њен Турбо велику кост из оближње месаре.

Златна обала у Аустралији (Фото Пиксабеј)

Седела је у широкој фотељи а рукама је обујмила колена и кроз прозор видела како још један, преко потребан, дан одлази и гаси се. А онда је пукла. Прво се затресла, па заплакала крупним сузама, како се плаче за драгим пријатељем и лепотама давно виђеним. Од туге.

Унука возача комбија из организације ултрамаратона, силно је желела „куцу”. Када је чула да је бака рекла да доведу Сизифа Маратонца и она је заплакала. Од среће.

У пространом дворишту возача комбија, Сизиф Маратонац ваљао се по трави од среће и новог почетка.

У дворишту на Голд Коусту по негованој трави ваљао се и тешко болесни Турбо, док су последња зрнца клизала из пешчаног сата његовог живота. Био је срећан и задовољан а да није знао ни за то марио. Он више није имао времена.

То је живот.

Власница Турба звала се Наташа а причу о њој и њеном псу на „Каналу 9” презентовала је Ева Милић.

Није ли ово, у ствари, једна прича, питам пријатеља?

- А које су расе били пси? Пита он.

- 'Ајде бога ти, какве расе. Одговарам му. Не причам ти о људима него о племенитим створењима.

Зар има везе које су расе. Један је отишао срећан, а други је остао још срећнији, а и осмех је кренуо ка тој породици.

А живот иде даље, својим током и кораком.

 

Лазар Ковачић, Голд Коуст, Квинсленд, Аустралија

 

 

Пишите нам 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили.
Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 

 

Коментари20
36e71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miodrag Sreten Spaić
Zašto g-dine Rastko kvarite ovako lepu priču. Zašto dovodite u pitanje našu SRPSKU,ljudsku plemenitost,dobrotu i naše vrline.Ovo pisanije to ne zaslužuje. Molim vas napišite nešto o našim manama, nedostatcima i poganlucima. Kao i svi ljudi na svetu i mi SRBI imamo toga u nama. Komentari slični vašem će onda pogoditi srž problema. Ovako Vi ste promašili sa vasim komentarom. Srdačan pozdrav, Miodrag Sreten Spaić Scottsdale Arizona USA
Dragan Pik-lon
@Rastko,onaj ko ne voli zivotinje ne voli ni ljude-jos manje ddecu...!
Rastko
Joj koliko je isto takvih decijih sudbina o kojima se malo ili uopste ne izvestava ali bice toga cim koliko postanemo ljudi iako smo Srbi.
Irene
Ovo je kopija jedne svedske price o psu koji je pratio grupu ultramaratonaca u Juznoj Americi. Pratili smo njegovu sidbinu u medijima a onda je napisana i knjiga.
Nebojša Joveljić
Re. “Niz zaliv stižu do Srfersa...”. Ovdje se misli na Surfers Paradise, jedno od predgradja Gold Kousta, poznato širom svijetu po divnoj plaži i uvijek valovitom moru. Pošto mi Srbi na našem jeziku ne kažemo “srfovanje” nego “surfovanje”, ispravno bi bilo na srpskom jeziku ovo predgradje zvati Surfers a ne Srfers. Eventualno ga možemo zvati i Surferskim rajem, što zaista jeste i što je korektan prevod njegovog imena.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља