субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.06.2020. у 18:20

Проширење ЕУ биће приоритет немачког председавања упркос пандемији

(Фото А. Васиљевић)

Процес проширења Европске уније на земље Западног Балкана биће настављен током немачког председавања у другој половини године упркос ванредним околностима изазваним пандемијом корона вируса, али ће динамика преговора зависити пре свега од реформи у владавини права, оценили су учесници онлајн конференције о председавању ЕУ у време пандемије.

Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб изјавио је да су проширење и Западни Балкан међу веома важним темама немачког председавања ЕУ.

„То је битно питање и озбиљно ћемо се њиме бавити. Будите уверени да ће Западни Балкан и процес проширења бити прилично доминантни током нашег председавања”, рекао је Шиб на вебинару „Од Хрватске до Немачке”, који су организовали Центар за европске политике и Делегација Европске уније у Србији.

Немачки амбасадор је истакао и да ће приступни преговори зависити од реформи у владавини права, борби против корупције, правосуђу и оснаживању медија.

„Подржавамо Европску комисију која жели да нова давања, потрошњу у Унији услови поштовањем владавине права у земљама чланицама, а то исто имамо намеру да урадимо и у ситуацији проширења, јер и за земље кандидате важи условљеност поштовањем владавине права”, рекао је Шиб.

Он је изразио уверење да ће нова влада Србије, која је „добила нови јак мандат” убрзати ритам реформи и да ће се последице видети до краја немачког председавања.

„Надам се да ће бити новог замаха у преговорима са Србијом. Динамика приступних преговора увек је заснована на напретку у владавини права”, рекао је немачки амбасадор.

Немачка ће се током председавања фокусирати на управљање одговором на здравствену, социјалну и привредну кризу изазвану пандемијом, унапређење европске солирадности и јединства, поновно успостављање јединственог тржишта.

„На столу је толико сложених ствари, али то не значи да ће Западни Балкан и проширење бити заборављени. Немачка је увек била и остаће гласни заговорник чланства и европске перспективе за земље Западног Балкана. То се уопште не доводи у питање”, рекао је Шиб, преноси Бета.

Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици изјавио је да се процес проширења ЕУ мора наставити и у условима пандемије, и сагласио се да је за напредак кључна владавина права.

„Реформа правосуђа, слобода говора, борба против корупције и организованог криминала, бављење ратним злочинима. Сложено је, али никакве тајне ту нема”, рекао је Фабрици, додајући да га је охрабрио коментар председника Србије Александра Вучића да ће приступање ЕУ и реформе бити први приоритет нове владе.

Поред владавине права, напредак дијалога са Приштином и здравствени и привредни опоравак после пандемије биће кључни у наредном периоду, казао је Фабрици и додао да треба што боље искористити наредних шест месеци за напредак у преговорима.

„Пошто се нећемо враћати на ситуацију пре ковид 19, морамо да научимо како да живимо са тим и да наставимо да радимо посао који треба да радимо”, рекао је амбасадор.

По његовим речима, хрватско председавање је током протеклих шест месеци успело да задржи приоритете упркос пандемији и помогло је да се процес проширења задржи на агенди.

„Упркос томе што су сви покушавали да затворе границе да се заштите, ми смо ту политику проширења оставили отвореном”, рекао је Фабрици, подсетивши да су Северна Македонија и Албанија добиле зелено светло за почетак преговора.

Амбасадор Хрватске у Србији Хидајет Бишчевић оценио је да је Хрватска преузела председавање ЕУ у изузетним околностима због пандемије, као и у врло изазовном политичком окружењу, али да је успела да Западни Балкан врати у фокус ЕУ.

„Успели смо упркос околностима да оснажимо процес проширења на Западни Балкан и то се види у декларацији након Загребачког самита, у којој је дато зелено светло за почетак приступних преговоре са Северном Македонијом и Албанијом”, рекао је Бишчевић.

Додао је да, ипак, упркос великим напорима хрватског председавања Србија није успела да отвори још неко поглавље током тих шест месеци.

„Успели смо да обезбедимо 50-60 одсто позитивних гледишта међу државама чланицама али то није било довољно и нисмо успели да организујемо међувладину конференцију (Србије и ЕУ)”, рекао је хрватски амбасадор.

По његовој оцени, српска јавност не треба да неотварање поглавља представи као корак уназад и да треба да ради на поновном оснаживању процеса преговора.

Подсетио је да је за седам година од почетка преговора Србија отворила 51 одсто поглавља и да је то аларм да се процес убрза.

Председник Управног одбора Центра за европске политике Срђан Мајсторовић је истакао да то што Србија није отворила ниједно поглавље током хрватског председавања мора да се посматра као озбиљно упозорење.

Мајсторовић је оценио да ће реакција јавности на тај застој зависити од тога како ће влада реаговати и то представити.

„Надам се да неће бити подругљивих осмеха и да ће влада на зрели начин одговорити на то озбиљно упозорење и да ће бити способни да кажи да имамо проблем”, рекао је Мајсторовић.

Подсетио је да по први пут од почетка процеса приступања није отворено ниједно поглавље и да може да се каже да је то због недостатка напретка у реформама, нарочито у области владавине права.

„Можете да кажете да је све то због пандемије или других политичких проблема који одвраћају пажњу владе. Али ако знате да је уставна реформа заустављена, да немамо нову стратегију за борбу против корупције и да постоје озбиљна кашњења када су у питању механизми за борбу против насиља у породици, све то шаље врло јасну слику да то није у врху приоритета ове владе”, оценио је Мајсторовић.

Коментари14
a320e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Вујица
Ако ми дозволите да објасним зашто тако мислим о Немачкој.Како да верујете неком ко је предводио све оне који су разбијали Југославију и притом ликовали,први признавајући Словенију,Хрватску и др.државе.??? Како веровати неком ко је окупирао српску територију,стварајући криминалну државу тзв.Косово републику притом разрушивши злочиначи Србију..Несмемо никада баш никада заборавити тежњу Немаца да владају Балканом-односно Србијом..
Владимир Матић
Као и увек Немачка је у стању да пружи само празне речи када се ради о Србији и њеном евентуалном приступању ЕУ. Мислим да Србија треба да буде екстремно опрезна у свим приликама када нам Немци нешто предлажу.
ANTE BAN
Vladimire; NITKO drugi neće i ne može ispuniti uvjete i zatvoriti poglavlja, osim- srbijanske vlasti! A-kada ćete to shvatiti i napraviti; vaša stvar! Nama u EU se- ne žuri!
Olga
Sem Fabrici je istakao : "Реформа правосуђа, слобода говора, борба против корупције и организованог криминала, бављење ратним злочинима". Bravo ! To je ono sto nam treba.
Roko
Problem je u tome sto Srbija nezna da prepise sve te zakone kao i drugi i da nastavi po starom kao i drugi.
Ludolph
Slazem se, lepo je sve to i sve nam to treba. Ono sto nije lepo je cinjenica da Srbija nece uci u EU sve i da ispuni sve Fabricijeve uslove do poslednjeg. Cak i da priznamo laznu drzavu i pljunemo na teritorijalni integritet, nece nas tamo pustiti jer za nas i jos neke drzave postoji poseban plan.
Миодраг Стојковић
Македонија је суверена православна држава на Балкану. Била некад Србија, и била некад република у СФРЈ . Зашто би Србија у уставним границама дала део своје територије за део нечега ИМАГИНАРНОГ. Српска република има дефинисан живот и сву сродност у свему са државом Србијом. Тужне су приче доконих људи жељних да уђу у историју. Да дамо православну земљу за православну земљу у корист "Квинте"!?
Muradin Rebronja
Vi kao da živote u srednjem veku kada su se države delile na religijske osnove, u prvom redu hrišcanske i islamske. Stolecima ratovale među sobom i nametale drugoj strani svoju religiju, milom ili silom. Ovo je 21. vek, vek znanja knjige i rada a ne vek puške i ratnika. Vera u Boga je jedna a religija i dogmi ima mnogo. To su putevi do Boga, koji se nalazi u našoj svesnosti i duši u vidu duševnog mira. On, i samo On sve nas uči da činimo sebi i drugima dobro i da ne činimo drugima i sebi zlo.
smb
srbija izgleda jos nije shvatila da sudije u zapadnim zemljama nisu "bogom dani" i da kako sude itekako ima kontrole "kvaliteta" njihovih presuda, ne samo kroz vise stepene. ch, primera radi, bira sudije svake 4 godine kao i regularni izbori saveznog i lokalnih predstavnika. narod itekako diskutuje i gleda sta oni rade i potvrde izbor ili ne. niko ne moze da radi sta hoce. slobodna stampa isto. ko je na losem glasu taj propada, niko ga ne kupuje i cita. pozdrav.
Anabela
Slobodna stampa u Svajcarskoj?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља