субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 29.06.2020. у 19:19 Слободан Самарџија
ИСТОЧНА СТРАНА

Лукашенко зазире од Путина

Алек­сан­дар Лу­ка­шен­ко са си­ном Ни­ко­ла­јем на па­ра­ди у Мо­скви (Фото EPA-EFE/Ser­gey Gu­ne­ev)

Велика војна парада којом је у среду у Москви на свечан начин обележена 75. годишњица победе над фашизмом, није прошла баш сасвим „глатко”. За то се побринуо нико други до белоруски председник Александар Григорјевич Лукашенко.

Пажљиви посматрачи уочили су два интересантна детаља. Када је домаћин параде Владимир Путин устао да од министра одбране Руске Федерације Сергеја Шојгуа прими извештај о спремности постројених јединица за дефиле, устали су и сви гости на свечаној трибини. Само је Лукашенко остао да седи. Такође, по окончању параде, када су присутни шефови држава полагали венце на Гроб незнаном јунаку у Александровском парку, гост из Белорусије се поново видљиво издвојио. Шта га је наљутило тешко је докучити, осим ако није реч о томе што Путин приликом поздрављања није пружио руку и његовом петнаестогодишњем сину Николају, који је седео поред оца.

Новинари не би били то што јесу да поменути „инцидент” нису одмах повезали с чињеницом да Белорусији током ове године предстоје председнички избори, а да је за Лукашенка подршка Москве у том смислу и те како значајна. Бивша совјетска република није мењала лидера још од 1994. и подоста је оних који сматрају да је коначно сазрело време за смену.

Адут актуелног председника је то што је стандард просечног Белоруса, а има их нешто више од 9,5 милиона, виши од стандарда у другим бившим совјетским републикама. Просечна плата досеже и до 650 долара, незапосленост је изузетно мала, цене ниже него у окружењу… Овде су свесни да за све поменуто могу у великој мери да захвале увозу јевтиних енергената и сировина из Русије, као и спремности руског тржишта да прихвати производе од суседа. Али, траже и неке слободе.

Мада се, осим с Русијом, директно граничи са и државама Европске уније и чланицама НАТО-а, Белорусија никад није имала посебно спорних момената са суседима. Ни на Западу се баш нису много трудили да ову земљу увуку у своје коло. Као да је, због свега што се током деценија дешавало у Пољској, Украјини, Летонији и Литванији, бивша совјетска република била некако скрајнута из фокуса посматрача. Свакако је томе допринела и Лукашенкова вишедеценијска владавина, чврсто ослоњена на Москву.

Међутим, околности се мењају. Русија више на Европу не гледа као на посебну опасност, и обратно. Сарадња у сфери економије и протока људи аутоматски је ублажила анимозитет и неповерење који су створени у деценијама пре распуштања Варшавског пакта, пада Берлинског зида и растакања Совјетског Савеза. Лукашенко, који је приликом склапања послова с европским суседима увек једним оком пратио реакцију источног суседа, све више настоји да самостално склапа послове са западним партнерима.

Ово „отварање” носи и одређене ризике. Неминовно почињу да се појављују политичари и покрети који нису спремни да се у свему покоре неприкосновеном вођи. Подсетимо, Лукашенко је још пред изборе 2010. на све начине покушавао да умањи утицај Москве на дешавања у његовој земљи и отворено је водио антикремљовску предизборну кампању. Ипак, испоставило се да је био довољан један позив из здања на Црвеном тргу па да се ствари доведу у ред. Како су тада пренели медији, неспоразуми су изглађени „хитно”, након чега је уследило сурово разбијање демонстрација у Минску и другим градовима и слање опозиционих политичара у затвор. Да ли то белоруски председник страхује од поновног враћања под зависност од Москве? Дугови су се нагомилали.

Данас, уочи нових избора, заказаних за 9. август, ситуација је поново напета. Један од најистакнутијих противкандидата Лукашенку је бивши банкар Виктор Бабарика, који се, обезбедивши јавну подршку неколицине најугледнијих белоруских друштвених и културних делатника, наметнуо као истински лидер целокупне опозиције. Наравно, нису изостали ни позиви на демократизацију друштва, поделу власти и ограничење броја мандата шефа државе.

Већ и сама председничка кандидатура поменутог, подржана до сада потписима око 400.000 бирача, била је довољна да му режим стави лисице на руке и стрпа га иза решетака. Оптужен је да је са рачуна „Белгазпром банке”, на чијем челу је био од 2000. до 2020, узео више од 430 милиона америчких долара, а разним новчаним махинацијама оштетио државу за још 60 милиона долара. И све то, према сумњама Лукашенка, у сарадњи с манипулаторима из Русије.

Одлазак „вечитог председника” у пензију чини се све извеснијим. Да ли ће га тамо послати сами Белоруси или ће то учинити Москва, ствар је тактике.

Коментари13
3667b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

cena bratske ljubavi
Lukašenko će radije kupiti američku naftu da bi ostao na vlasti. Cenu ionako plaća narod Belorusije. Srbija plaća visočiju cenu ruske nafte nego Nemačka. Može li to neko u Rusima bratskoj Srbiji da logično objasni? Možda Srbija time pokriva ruski gubitak zbog niske cene nafte na svetskom tržištu? Samo radi toga bi Rusija morala više da se potrudi oko Kosova...
Бранко Ср'б Козаковић
На жалост, кремљоботови и лојални ће сада по испробаном рецепту развлачити Лукашенка, и ствари приказивати из московске визуре. Наравно, Москва је непогрешива и света, и свако ко се не уклапа у то биће спиновима и провереном бот-праксом саплетен. Но, пошто смо се већ на сличан начин непоправљиво огрешили о Украјину, осрамотили се до неба, није лепо да то поновимо и са БЛР. Не заборавимо - Лукашенко и БЛР (као и УКР) је стао уз нас за време Нато-агресије! Нудио је и војну помоћ. РУ није, ни пре.
Слободан
У тексту се износе углавном неосноване спекулације. Јасно се види да је Путин дао знак онима који су почели да устају, да седну (устајање није било по протоколу). Лукашенко је био у председничкој посети уз истовремено присуству других председника а тада се рукује само са председницима. То може да се "прекрши" дискреционо, (нпр. присутани премијер, супруга, итд) али не и када су у питању други чланови породице. А у вези нафте -то је чиста економска рачуница и без неповољног утицаја на Русију.
LaCosta
Ceo tekst je jedan veliki kondicional. Lukasenko nije sampion demokratije ali je dosta dobro vodio zemlju u proslosti. Najvece mu je dostignuce sto je spasio privredu od banditske privatizacije, sto nije bio slucaj sa ostalim istocnim drzavama. Sa Rusijom ima slozene prijateljske odnose ali i lukavo koristi poziciju u korist svoje zemlje. U sustini veci ruski patriota od mnogih koji sede u Kremlju i gledaju samo kako da napune dzepove. Licno bogacenje ga ne interesuje.
Боро
Русија је успела да и Белорусију отера од себе. То се зове успех.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља