Ко ради, тај и греши, каже наш народ. Ипак, у појединим професијама грешке могу да скупо коштају и веома се тешко праштају. Једна од тих професија је и новинарство. Џабе демантији, џабе исправке, џабе извињења. Штета је већ начињена, сматрају многи. Да греше чак и најбољи, показао је пример угледног светског дневника „Њујорк тајмса”.
Само један дан након што су објавили извињење због погрешне информације да ће се 27. јуна у Вашингтону састати председник Србије Александар Вучић и амерички председник Доналд Трамп, дошло је до новог проклизавања. Најављујући на „Твитеру” текст о отказивању састанка Београда и Приштине у Вашингтону наведено је да је до тога дошло јер је „лидер Србије оптужен за ратне злочине”. Иако у поднаслову, испод фотографије, пише да се ради о „лидеру Косова”, аутори спорног твита нису уочили ту нелогичност.
Не теши нас претерано чињеница да је погрешна информација објављена на твитер налогу @nytimesworld, који има „само” два милиона пратилаца, што је ситница наспрам 50 милиона пратилаца главног твитер налога „Њујорк тајмса”. Горак укус у устима остаје. Додатно га појачава чињеница да је „грешка” исправљена тек након више од 10 сати упркос бројним коментарима пратилаца. Тек око девет часова ујутро по средњоевропском времену, а усред ноћи у Америци, спорни твит је избрисан уз извињење пратиоцима и коментар да су побркали два лидера.
Сам текст о отказивању састанка изазвао је реакцију главног америчког преговарача Ричарда Гренела, који је на „Твитеру” написао да у њему има много грешака што, како је навео, не чуди јер аутор с њим није ни разговарао. Гренел је у свом твиту поновио да брзо решење косовског питања није био амерички приоритет, иако медији, без икаквих доказа, то понављају. Аутор текста Патрик Кингсли навео је да је од Гренела једанаест пута покушао да добије изјаву на разне теме, али да је увек био недоступан. То је Гренел и потврдио уз коментар да је одбио комуникацију због „Кингслијеве пристрасности”.
Иначе, још је прошле јесени амерички председник Доналд Трамп објавио да Бела кућа раскида претплату с „Њујорк тајмсом” јер су према њему „непоштени”. Ни овакав манир нас не чуди. Постало је уобичајено, како у Србији, тако и у белом свету, да политичари одбијају сарадњу с медијима, а потом их критикују због објављивања непроверених чињеница.
Да је Гренел одговорио на питања Питера Кингслија, можда у његовом тексту не би стајало да се „Косово” одвојило од Србије 1999. године. Можда би поменуо и злочине у „жутој кући”, отмице и убиства Срба, а не само да су у сукобима на Косову српске оружане снаге убиле око 13.000 људи, углавном Албанаца, док је око 2.000 Срба, Рома и Албанаца страдало од стране ОВК коју је водио и Хашим Тачи. Можда би Кингсли током писања користио још неки извор осим извештаја Фонда за хуманитарно право. А можда и не?!
