субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 23.06.2020. у 15:13

За спас Коларчеве задужбине

(Фото Л. Адровић)

Последњих дана, пажљивије него икада, пратио сам текстове у рубрици „Погледи” и „Међу нама”, у нади да ћу наићи бар на једну реакцију на интервју Јасне Димитријевић, управнице Коларчеве задужбине, на њен вапај за помоћ и за спас наше јединствене културне светиње. Нажалост, нико се није огласио...

Истини за вољу, Србији не недостају задужбине и добротвори: Сима Игуманов, Никола Спасић, капетан Миша Анастасијевић,  Персида Миленковић, бројни добротвори Београдског универзитета и многи други али – један је Илија Милосављевић Коларац. За живота је стекао велики иметак, није имао наследнике, па је све завештао „на ползу културе српског народа”. Његова Задужбина датира од 1878. године, од средстава Задужбине подигнут је Коларчев народни универзитет, а у њему је, 1932. године отворена наша најпознатија концертна дворана, коју честу називамо и „српски Карнеги хол” а ускоро ће обележити век постојања. Уз то, у здању Коларчеве задужбине, ради и једна од најуспешнијих школа страних језика, ту је веома активан и Центар за музику, а здање на Студентском тргу дом је многих камерних музичких ансамбала, као и полигон бројних мајсторских уметничких класа. И довде је све јасно. А када почињу проблеми? Онда када се говори о статусу баш те Задужбине.

Протеклих деценија било је ту много лутања, па и дуготрајне борбе за враћање статуса Задужбине, али се нико није озбиљније позабавио питањем – а како ће то да се финансира, како ће то да опстане у конкуренцији уметничких простора који нису задужбине, и  шта је, у ствари, трајно решење статуса Коларца.

И на све то дошла је и корона, која је стопирала 160 договорених програма, блокирала све активности те велике куће, а њену касу довела до дна. И онда долази вапај управнице, њена молба за спас куће,  молба да се очува високи кредибилитет који Задужбина ужива у региону и свету, молба да се омогући представљање највиших уметничких ауторитета света, који могу да наступе у свакој доброј дворани Србије, али је наступ на Коларцу – наступ у Карнеги холу. И имам утисак да је дошло до позитивног „померања” и озбиљног размишљања и градских и републичких власти – како разрешити финансијски статус Коларчеве задужбине, али можда и неких других институција, тако битних за наш културни живот.

Није требало да се чека да нас корона „помери са места”, али је можда добро што се то догодило. После интервјуа управнице Коларца у „Политици”, свет је схватио да ћемо ту кућу изгубити – ако се нешто хитно и озбиљно не уради. А државни ауторитети то могу и верујем да ће постојати „политичка воља”., тако неопходна за разрешење многих наших проблема.

А у сусрет бољим данима за Коларчеву задужбину и сличне институције, сетимо се древне кинеске пословице која каже: „Када уживаш слатки плод, треба најпре да се са захвалношћу сетиш онога ко је воћку засадио”.

Проф. Никола  Рацков
Београд

Коментари5
d5f91
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миладин
Велика већина људи на власти није ни чула за Коларчеву задужбину. Људи који су за њих уметници никада нису били на Коларцу. Па како да се забрину за установу за коју ни не знају, нису они људи криви. Криви су грађани који су тим људима дали да се брину о задужбини.
Вера Ж.
Коларац је од оснивања био познат као Народни универзитет. Приступ је био намењен свим грађанима који су желели да сазнају више о животу и ту су били кутсеви, разноврсна предавања многих познатих личности из науке и културе, а и многи музички програми укључујући и неке од најчувенијих солиста и оркестара класичне музике. Акистика и амбијент су ту изузетно добри. Зар је поп, по мени дрн,дрн музика, преузела важност образовања?
Mara Zecevic
Razmisljam da bi bilo najbolje da sve kulturne ustanove koje na svojim scenama daju sansu umetnicima da iskazu svoje umetnicke domete, zadrze 20% njihovih prihoda radi samoodrzivog funkcionisanja i pruzanja sansi mladima i svima kojima scene ovih kuca znaci zivitni cilj.
poštovalac Kolarca
Коларац мора да победи зато што ОН свима дарује. Твоје је само оно што дарујеш другоме. Помоћи Задужбини остављеној на ползу народу јесте СЕВАП! На то се не може и не сме нико оглушити. Подршка директору који се бори за Коларац и за своје запослене али и за све нас.
Солидарност
КНУ би свакако требало помоћи. Да је само Коларац, ни по јада. Вирус корона, који је драстично смањио прилив средстава многим организацијама, па самим тим и држави, изазваће велика смањења плата, па и одпуштање бројних запослених. Сматрам да би у ово тешко време сви требало да будемо солидарни, тј. да наше муке деле сви, па и запослени у државној управи. Њихове плате би требало да зависе од убраних пореза, а не де се деле из кредита и других извора.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља