недеља, 05.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 15.06.2020. у 21:00 Катарина Ђорђевић

Кад родитељи заводе ред у школи

Некада је мамама и татама био забрањен долазак у школу након 1. јуна, када почињу да се закључују оцене, а данас наши ходници врве од родитеља намерних да објасне наставницима како су погрешили у оцењивању њихове деце, каже професорка Јасна Јанковић
Много је лакше детету него родитељу објаснити зашто је добило нижу оцену (Фото А. Васиљевић)

Незадовољан оценама свог детета, један отац је крајем наставне године одлучио да оде у школу и лично затражи објашњење од предметног професора. Када је схватио да се у школи одржава седница наставничког већа на којој се расправља о ђачким оценама, из све снаге је ударио у врата школске зборнице у којој су седели професори и озбиљно повредио сопствену шаку. Иако ова сцена делује прилично надреално, Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, иначе професорка књижевности, каже да су родитељи све насртљивији и агресивнији, а институција професора све мање поштована.

– Родитељи су одавно прешли границе које нису смели и све више заборављају на чињеницу да су наставници стручни и едуковани за свој посао. Када сам ја почињала да радим, родитељима је био забрањен долазак у школу након 1. јуна, када почињу да се закључују оцене. Данас крајем сваке школске године наши ходници врве од родитеља намерних да објасне наставницима како су погрешили у оцењивању њихове деце. Професорима, који су некада имали неприкосновени ауторитет, данас се пребацује да су они криви што деца имају лоше оцене, а када се тај професор пожали директору због малтретирања родитеља, најчешће добије одговор: „Грешка је у теби јер ниси ауторитет.” Родитељи не схватају да на тај начин деци шаљу поруке да не морају да се труде и побољшају оцене јер ће они то да среде. Када дете одрасте ти родитељи ће кренути код њих на посао да би оправдали кашњење или послодавцу објаснили како оно заслужује повишицу. И суочиће се са суровом спознајом где су границе њиховог утицаја – сматра наша саговорница.

Вести као из рубрике „веровали или не” потврђују да родитељи мисле да имају право да деле правду у свакој ситуацији у којој процене да је учињена неправда над њиховом децом. Тако и утакмица младих ватерполиста Партизана и Београда, која се прошле године одржала на Бањици, вероватно не би добила толику медијску пажњу да се на њој нису побили родитељи супротстављених тимова. Док су деца на трибинама спортски бодрила своје другаре ватерполисте, њихови очеви и мајке су физички насрнули једни на друге, наочиглед запањених тренера и остале публике.

Родитељи младих фудбалера побили су се и на терену ПКБ-а из Ковилова. Док су на трибинама севале песнице, деца су стајала као укопана, баш као и судија који је брзо свирао крај утакмице и послао дечаке у свлачионицу.

Због тога не треба да чуде резултати управо објављеног истраживања из Аустралије који говоре да чак 83 одсто наставника признаје да је размишљало о промени професије због малтретирања које доживљавају од стране ђака и њихових родитеља. Бесне објаве на „Фејсбуку”, агресивни мејлови, насилно понашање и злостављање школског особља од стране родитеља постало је, изгледа, свакодневица школског живота. Сваки трећи директор школе који је учествовао у овом истраживању доживео је претње од стране родитеља, а две трећине од 560 анкетираних наставника недавно су биле злостављане од стране родитеља. Родитељи насилници чешћи су у основним школама, а жртве су им углавном младе наставнице. Најчешћи облик злостављања је викање и уношење у лице – пријавило је девет процената наставника, док је у једном проценту случајева дошло и до физичког напада. Како наводе аутори овог истраживања, неки разлози напада крајње су банални: наставник није окачио недовршен ђачки рад на пано у учионици или дете није добило улогу у школској представи.

На сваког пристојног родитеља долазе два која то нису, примећује Сузан Маклин, стручњак за сајбер-безбедност, која упозорава да је малтретирање наставника и школа путем имејла у порасту. Један од главних узрока насилничког понашања родитеља јесте идеја да дете увек треба да буде срећно и задовољно – родитељи не желе да њихово дете доживи било шта што му је непријатно и ступају у акцију чим се то деси.

Школски психолог Бранка Тишма истиче да су родитељи, по дефиницији, субјективна бића која немају реалан однос према школском постигнућу свог детета. Они гледају само своје дете, а не и разред коме припада. Посматрају дете које у кућним условима релативно успешно савладава задатке и убеђени су да их наставник мрзи када га оцењује нижом оценом.

– Различити су разлози због којих су родитељи насилни. Неки прете јер мисле да су тако у могућности, други су убеђени да су њихова деца генијалци који су неправедно оцењени нижом оценом, а трећи једноставно виде да се остали родитељи безобразно понашају и остварују свој циљ, па и они реагују на исти начин. Много је лакше детету него родитељу објаснити зашто је добило нижу оцену јер очеви и мајке јединице, двојке и тројке доживљавају као оцену сопственог родитељства – сматра овај психолог. 

Коментари45
f836d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladislav Marjanovic
Vladajuci obrazovni sistem je podbacio svuda u svetu jer je preuzeo americki kome nije bilo u intreresu ne da obrazuje drustvo vec da ga destabilizuje. Kuda je to odvelo vidi se. Tim pre ga treba odbaciti i vratiti se klasicnom skolstvu sa frontalnom nastavom i usmenim propitivanjima. Deca moraju da nauce da zapamte elementarne cinjenice radi kasnijeg profesionalnog razvoja. Ona moraju da nauce i da se usmeno izrazavaju. Bez cinjenica nema ni kritickog misljenja. Testovima se to ne postize,
Саша Микић
Баш напротив деца треба да разумеју те елементарне чињенице и онда ће знати како да их и запамте и примене. Од набубаног знања нема никакве користи.Најбољи су они који знају да објасне деци свој предмет и да им га толико приближе да га деца заволе. Такви онда могу да дају тест, писмени задатак или било шта друго за проверу знања и да кажу деци: ''Ево вам све па преписујте!''. Они који знају и учили су знаће да ураде и без преписивања, а они други неће знати ни одакле треба да препишу.
Muradin Rebronja
Secam se kada je moj sin Samir, u N. Banovcima, završavao osnovnu školu. Njegov nastavnik matematike se dvoumio da li da mu da prelaznu ocenu, i pitao mene? Ja mu odgovorih da necu da ga molim za prelaznu ocenu, uz napomdnu da nece biti profesor matematike. Bice ugostitelj. I bio je. I on je radio Sheratonu u Torontu. Sada u Kanadi ima svoju firmu i svoj biznis. Zalažem se da niko ni iz čega ne dobije slabu ocenu i izgubi godinu zbog toga. Ko zna za šta je on talentovan i šta ce raditi ubuduce.
Muradin Rebronja
@ Aleksa Petrović: Ja nisam slučajno kanadski državljanin, to je privilegija, i američki đak, najboljih škola iz oblasti kulinarstva, menadžmenta i restoranskog biznisa. Zvanično, pronalazač, inovator, šef instruktora kuvarstva i usluživanja. Da bi neko bio uspešan i kompletan ugostitelj, mora da poseduje talenat, da hoće da uči, da može da radi taj težak posao, i da nauči kako se radi, kroz praksu i trening. Mora da bude motivisan i sa jasnim ciljem: da radi u najboljim svetskim hotelima.
Aleksa Petrović
Мурадине, стара пословица каже ''дрво се исправља док је младо''. Случајно радим са страним и домаћим послодавцима и многи од њих се жале , да са многим запосленима, посебно из новије генерације , имају грдне муке да их навикну на оне обавезе које сам навео претходно, а које је требало да науче у школи.
Прикажи још одговора
Nemanja Milic
Radio sam u Tehnickoj skoli na Novom Beogradu i shvatio da su deca tamo predivna. Sve je islo jednostavno. Dakle, ako nemaju ocene, ostaju neocenjeni, a za svaku aktivnost su dobijali bodove. Ko digne ruku i da tacan odgovor, dobije pozitivne bodove, a ko da netacan, dobije negativne. Dakle, najobicnije bodovanje treba da im se uvede kako bi deca znala na cemu su. Takodje, ocenjivanje testom je majka, ne ispitivanje jer ispitivanje moze da bude i licno i tesko zbog javnog nastupa.
Aleksa Petrović
Школа је одавно изгубила своју основну сврху , а то је да ученик, будући члан овог друштва, стекне образовање и васпитање(тако се зове и школски закон). Међутим у нашим школама ученици не добијају образовање јер им се оцене поклањају, одн. дају се петице за незнање. Васпитање такође не добијају, јер у школу не долазе на време или је избегавају, захтевају добре оцене за нерад исл. Ученици дакле долазе у школу да добију папир који се зове диплома, да би их тете и маме запослили преко везе.
Саша Микић
Ако погледамо ко је крив за овакву ситуацију, онда можемо да кажемо да смо сви криви. Највише је крив систем вредности, који смо увезли из ''демократских'' земаља, а то је да се у први план стављају права, па тек онда да се помињу обавезе. Некада се знало да право на нешто следује тек кад испуниш своју обавезу. Обавеза деце је да иду у школу и да дају што боље од себе да имају добре оцене. Обавеза наставника је да буду објективни, а обавеза родитеља је да пошаљу васпитану децу у школу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља