субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.05.2020. у 18:30 Бранка Васиљевић

Диани Будисављевић простор на Савском кеју

Парк на потезу од Бранковог моста до Бетон хале требало би да понесе име по великој хуманитарки, а ту ће бити постављен и споменик посвећен овој храброј жени
Савски кеј (Фото Н. Марјановић), Диана Будисављевић (Фото Википедија)

Осим споменика, Диана Будисављевић, жена која је у Независној држави Хрватској у току Другог светског рата из логора спасла хиљаде малишана углавном православне вере, требало би да добије и парк. Ову иницијативу, коју је поднео Горан Весић, заменик градоначелника, усвојила је јуче Комисија за споменике и називе тргова и улица Скупштине града. Њено име требало би да понесе потес на Савском кеју који се протеже од Бранковог моста до Бетон хале. Усвојене су и иницијативе да централни парк на простору „Београда на води”, уз Булевар Вудроа Вилсона и Николаја Кравцова, понесе назив Савски парк и да се подигну споменици Петру Николајевићу Молеру и Александру Дероку.
– Као што је свима познато, Диана Будисављевић, храбра Аустријанка, својим пожртвовањем и несебичном љубављу према српском народу учинила је нешто што Србија никада неће заборавити. У току Другог светског рата спасла је неколико хиљада српске деце из логора у Јасеновцу, односно више од 15.000 деце из логора смрти у Независној држави Хрватској. Она не сме бити заборављена. Њена борба била је јединствена – стоји у иницијативи, а преноси Беоинфо.

Комисији за споменике поднесене иницијативе за Савски парк, али и за подизање споменика Петру Молеру и Александру Дероку


На предлог Службе главног урбанисте, Секретаријат за послове одбране, ванредних ситуација, комуникације и координацију односа са грађанима, на „Беоком” порталу 11. децембра 2019. године објавио је анкету о имену новоизграђеног парка уз Булевар Вудроа Вилсона и Николаја Кравцова. У анкети, која је трајала до 11. маја ове године, највише предлога грађана било је да овај простор понесе име Савски парк, наведено је у образложењу.

Чланови комисије усвојили су и предлоге да се у Београду подигну споменици првом председнику Народне канцеларије војводи и сликару Петру Николајевићу Молеру и архитекти Александру Дероку.

– Као грађанин Београда, подносим иницијативу да се подигне споменик Петру Николајевићу Молеру, у парку у Молеровој улици на Врачару. Он је личност која је задужила српски народ, како мачем и пушком, тако и без њих. Својом енергијом и мудрошћу често је био духовни вођа народа, чинећи га храбрим у најтежим временима ратовања, беде и болести, у непрестаној тежњи за ослобођењем српског народа и српске државе, каква је Србија данас – објашњено је у Весићевој иницијативи.
Главни урбаниста Марко Стојчић, заједно са замеником градоначелника, поднео је иницијативу и за подизање споменика знаменитом архитекти Александру Дероку, на платоу на углу Топличиног венца и Чубрине улице.
– Пошто се Дероко сматра једним од најзначајнијих архитеката Србије, мишљења смо да таква личност из наше историје архитектуре заслужује споменик и да овај простор буде посвећен њему, који је становао у непосредној близини, на Топличином венцу број шест – наведено је у иницијативи.
Комисија је усвојила и захтев Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда да се Споменик лучком раднику, дело вајара Радете Станковића, који се налази на Савском кеју, због реконструкције овог кеја премести ближе главном степеништу, тако да буде на репрезентативнијој и изложенијој локацији.

Коментари24
d49cb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kuca cveca predlog
iseliti tileta iz iste i vratiti zemlju prijasnjim vlasnicima, a u parkicu ispred muzeja podici spomenik ovoj Velikoj zeni Dijani Budisavljevic
Sara
Milos Lazic@ U filmu Diana Budisavljevic ima zivih svedoka koji su pricali svoju pricu, mozda od njih nesto vise cujete i od Dianine unuke
Вида
Никад није касно подићи споменик жени која је, спасавајући српску децу, учинила за српство више од југословенске државе.
ralence
Прерано је да се прави споменик или именује парк по Д.Будисављевић у Бгд. Хитлер је имао сличну политику прављења нове Аријевске расе Немаца од одузете деце из окупираних земаља. Немогуће је да се толико деце извуку из логора без знања усташких власти и усвојени у Хрватским породицама. Покатоличена деца никад нису враћена својим фамилијама захваљујући Новим Властима.
Dragomir Olujić Oluja
Većina dece je spasena i vraćen im je identitet, to imate u (ne samo) istoriografskoj literaturi!
Nedim
Važno je da je Dijana spasila tu decu od logora.A zašto mi u školi 1956 nismo učili o njoj?Tito je nju primio1959godine.Zašto se sve to zataškavalo?Nismo ni znali da je u sred Zagreba mali Miša Broz živeo u porodici ali nije se smelo saznati čije je to dete za vreme rata.Zaslužila je Dijana da dobije spomenik i treba.Novije Istorijske čitanke treba da beleže podatke o njoj.Spasila je 15000Srpske dece a da je bila provaljena ???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља