субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 22.05.2020. у 15:15 Бранко Пејовић

Ћирилица се пише срцем у Бајиној Башти

Манифестација „Ћирилична баштина” одржава се за викенд у вароши покрај Дрине уз програме на отвореном 1. Дефиле ђака на прошлогодишњој манифестацији
(Фото: С. Јовичић)

Бајина Башта – Пред нама је период оживљавања културних манифестација, а једна од првих након ванредног стања – како и приличи непроцењивом значају теме којом се бави – у знаку је нашег вековног писма ћирилице. Бајина Башта је предстојећег викенда домаћин манифестације „Ћирилична баштина”, установљене овде прошле године.

Варош покрај Дрине, упркос посебним приликама, наставља да исказује своју верност чувању ћирилице (у општинској скупштини усвојена је 2019. године декларација о заштити овог писма) и пригодној смотри њој у част. Овогодишња „Ћирилична баштина” биће отворена вечерас, траје и у суботу и недељу, уз садржаје на отвореном и поштовање здравствених препорука, чему су програми манифестације прилагођени.

Организатори из општинске Установе „Култура” најављују програме на главној улици, доступне током читавог дана свим посетиоцима и пролазницима. Ту испред галерије ове установе биће постављена изложба калиграфских радова (као и изложба унутар галерије), а у посебно осмишљен амбијент уклопиће се награђени радови са литерарних и ликовних конкурса за бајинобаштанске основце, те са интернет конкурса названог „Ћирилица се пише срцем” на фејсбук страници манифестације. Ови конкурси наишли су на изузетан одзив.

Свечано отварање друге „Ћириличне баштине” је вечерас, уз изложбу калиграфије „Слика и реч” аутора академског сликара Душана Мишића, као и доделу „Ћириличне даровнице”, диплома и захвалница. Управо је „Ћирилична даровница” новина у односу на прошлогодишњу манифестацију, додељиваће се за изузетан допринос и нарочито заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Циљ овог признања, наглашавају организатори „Ћириличне баштине”, јесте да се на националном нивоу истакну организације и појединци који својим радом доприносе промоцији и очувању ћирилице.

Суботње вече почиње јавни часом калиграфије са предавањем Душана Мишића, наставља програмом „Деца о ћирилици” у коме ученици читају поезију, а завршава мултимедијалним предавањем „Глагољате ли ћирилицу” магистра науке о књижевности Анђелке Петровић. У недељу у оближњем манастиру Рача, средњовековном средишту рачанске преписивачке школе, након литургије се одржавају беседа и разговори о ћирилици.

Програми манифестације уживо ће се преносити на великом видео-биму постављеном на главној шетачкој зони у вароши, а програм у галерији доступан је у складу с прописаним мерама.

Један од оснивача „Ћириличне баштине” и члан њеног организационог одбора Синиша Спасојевић, који је и аутор општинске Декларације о заштити ћирилице, каже за наш лист да су у актуелној ситуацији која знатно ограничава окупљање публике и разноврсност програма ипак припремили садржајно, едукативно и занимљиво дешавање.

– Изузетно ми је драго што смо и поред свих непредвиђених околности за кратко време успели да организујемо „Ћириличну баштину”. Знатан део активности омогућили смо и путем интернета, што је изазвало велико интересовање. Прошлогодишња манифестација је уз разноврстан програм привукла велику пажњу грађана и медија, а од Министарства културе и информисања добила је награду „Културни образац године” – наглашава Спасојевић, захвалан листу „Политика” на неговању ћирилице и праћењу „Ћириличне баштине”.

Подсећања ради, кад је лане установљена ова манифестација окупила је у Бајиној Башти и старо и младо, уз поруку да наше вековно писмо треба више користити и не запостављати у ово време латинице, компјутера и новотарија. Утврђена је тада и одлука да „Ћирилична баштина” овде постане традиционална, сваког 24. маја када СПЦ слави просветитеље Светог Ћирила и Методија.

Коментари9
b4886
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Iz Britanije
Uzalud Srbima ćirilica kada, što je više nego očigledno, više ne govore srpski već izobličeni "srbo-anglo-latin-franko-german" kopile jezik. Srpski sigurno nije, narod ga ne razume, žalosno ga je i otužno slušati, ali većini koja ga bespotrebno nameće očigledno bolje zvuči jer ih, kako misle, čini "pametnijima".
Горан Јозић
Проблем је код Срба у вези ас српским писмом у томе што се ћирилица пише само срцем, али то није довољно. Ћирилицаа код Срба треба да се пише, пре свега, Уставом и правописом, а правопис је погазио народну обавезу из Устава по коме су српски језик и ћирилица нераздвојни. А у нашем правопису решење питања писма је остало неуставно, јер је засновано на правилима из Новосадског договора (1954). А данас не постоји српскохрватски језик, па више не могу да у српском кезику важе два писма.
Raca Milosavljevic
...treba i drzava da bude tu i cirilica dobije svoje mesto koje zasluzuje i koje joj pripada ...isto tako da jasno i glasno kaze da postoji samo jedan sluzbeni jezik -srpski i tako prekine ovaj cirkus sa strane nametnut sa ovim izmisljenim jezicima .. sto je bas bruka ...
Зоран Маторац
Може и "Политика" да допринесе тако што коментаре писане латиницом неће да објављује. А не овако као Ви - дрзава, цирилица, заслузује, казе... Нека људима објасни да је промена писма проста, кликне се на иконицу са језиком и одабере ћирилица. Ко нема слова ђ, ш, ж, ћ, ч, љ, њ, на тастатури нека откуца све типке па ће му се на некима појавити. Онда нека их запамти или запише где је које. Пробајте Рацо, просто је. Кад већ користите рачунар нек буде како треба.
Anabela
Divno!
Драгољуб Збиљић
Добро је, и деца виде да нешто ниеј у реду са српским писмом. Власт и лингвисти у заједници, када би хтели, могли би то да реше за непун месец дана. Само треба ад председник Србије каже: применићемо Члан 10. Устава и вартићемо ћирилицу. А лингвисти треба само да у перавопису решее питање писма (у једноазбучју), како је то решено у целој Европи и у свету. И тада би почела да оживљав ћирилица. Овако без координисане акције лингвиста и политичара, ћирилица ће тешко поново стати на "своје ноге".
Василије К.
Са српским писмом је све у реду. Сва слова су и даље на броју. Али, са српском државом и друштвом много тога није у реду, и у том грму лежи зец. Док је нпр. у доба аустроугарске окупације Србије (1915-1918г.) српско писмо било забрањено, за време немачке окупације (1941-1944 г.) то није био случај, и 93% штампаних ствари је било објављено на српском писму. Како је данас? Изађите на улицу, осврните се око себе, погледајте натписе, фирме, новинске киоске и излоге књижара и депресија вам не гине.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља