понедељак, 06.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 25.05.2020. у 08:00 Зоран Миливојевић
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

​Самоубиство неспавањем

Они који спавају мање од седам сати излажу се ризику да добију дијабетес или болести срца, али има и оних који се хвале кратким сном, јер на дуги ноћни одмор гледају као на пасивност и лењост
(Срђан Печеничић)

Може ли недовољно спавања или потпуно неспавање убити човека? Студије на животињама дају основу за закључак да неспавање може бити смртоносно. У једној студији у којој пацовима није било дозвољено да заспу, сви су умрли након 32 дана. Крајем деветнаестог века рађена су два експеримента, један с псима, други са штенцима. Штенци су угинули четвртог дана неспавања, а псима је требало неколико недеља. Када су у питању људи, описана су два одвојена случаја кинеских љубитеља фудбала који су преминули након 11 дана неспавања ради праћења ТВ преноса фудбалских првенстава.

Колико је људима потребно спавања да би се добро осећали и оптимално функционисали?

Одговор највише зависи од узраста особе. Малој деци је потребно највише спавања, чак до 17 сати. На узрасту 6–12 година треба им од 9 до 12 сати, а на узрасту 13–18 треба им од 8 до 10 сати. Данас процењујемо да је одраслима потребно 7 или више сати.

Намерна несаница

Подаци из личних дневника одраслих људи који су живели у време пре проналаска електричне енергије указују да су тада људи спавали око 10 сати, и да се то мењало с временом заласка и изласка сунца. Такође, различити примати спавају 10 сати. То наводи на закључак да је седам сати спавања за одраслу особу минимум, а не оптимум. Када неко спава мање од седам сати, то јест када је у току дана будан више од 17 сати, тада улази у зону недостатка сна и „спавачког дуга”.

Недостатак спавања може бити невољан, као код несаница различитих узрока или у случају тортуре укидањем сна, али може бити и намеран. У ове намерне спадају људи који су хронично, дакле из дана у дан, прикраћени за спавање у смислу да спавају сат, два или три мање од оптималног, и они који намерно не спавају два или више дана.

Иако је светски рекорд у намерном неспавању 18 дана, 21 сат и 40 минута, најбоље је проучен случаја студента Рендија Гарднера који 1964. није спавао 11 дана. Интересантно је да у овој и десетак сличних студија ниједан од ових намерних неспавача није имао било какве телесне последице, нити је развио последичне психичке поремећаје. Данас је споменути Гарднер здрав седамдесетогодишњак. Међутим, у свим овим експериментима учесници су патили од изражених поремећаја виших менталних и спознајних функција: концентрације, перцепције, закључивања, меморије, мотивације итд. Имали су проблеме са замућеним видом, неразговетним говором. Већина је имала халуцинације и развијала параноидне идеје. После неколико дана у којима би се добро наспавали, њихове функције су се враћале у нормалу.

Ови експерименти су открили постојање „микроспавања”. Реч је о појави да особа заспи отворених очију од неколико до десетак секунди, потпуно несвесна да је заспала. Данас знамо да је ово „микроспавање” одговорно за разне несреће које узрокују људи који се труде да остану будни много дуже него што је оптимално. То се не односи само на саобраћајне несреће, где је утврђено да је један од шест возача који су узроковали несрећу са смртним исходом био предуго будан, већ и за несреће у нуклеарним централама где је био кључан „људски фактор”.

Много је већи проблем хронична неиспаваност, када људи имају такве стилове живота да спавају мање од седам сати. Хронична неиспаваност води ка гојазности, дијабетесу, срчаном удару, поремећајима срчаног ритма, оболевању крвних судова, паду имунитета, карциному и другим озбиљним болестима. Она значајно скраћује живот. Процена је да трећина одраслог становништва пати од хроничне неиспаваности и да је она постала епидемија и значајна опасност по јавно здравље, опаснија од пушења.

Самообмана о користи

Многи људи који спавају мање од седам сати сматрају да су се на то навикли и да немају проблем. Међутим, то је самообмана јер психолошки тестови показују да је довољно да неко спава један сат мање, па да има лош резултат на тестовима својих способности. Краће спавање нас чини тупим, и зато сви који желе да буду бистри морају да буду наспавани.

У савременом друштву усмереном на продуктивност, многи гледају на спавање као на пасивност и лењост, тако да се неки и хвале колико им мало спавања треба и колико су продуктивнији од других. Када вам неко каже: Наспаваћу се када умрем, подсетите га да га хронична неиспаваност може убрзано довести до тог тренутка. Довољно спавања је и потреба и људско право.

Коментари8
e2116
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
У транспортним предузећима, оним возачима који возе комби возила, односно возила која немају тахограф, парола диспечера је: " Па, нећеш ваљда да спаваш свако вече?" И сви то знају и сви се праве блесави! Једина нада возачима тих возила је НЕМАЧКА, која је појачала контроле таквих возила и инсистира на одмору возача.
Јаблан Боровић
"Довољно спавања је и потреба и људско право." -- Поштовани, како се ова чињеница уклапа у неспавање изазвано "тортуром буком" од стране сплавова и тзв. угоститељских објекљата. Читави делови града немају довољан сам, а стрес изазван овим зло-чином је изузетно висок. Ниске учестаности, басови, бубње целу ноћ - тихим, једноличним, ударањем у мозак. То траје до 6-7ч ујутру. Држава, наравно, не мари за то и ставља се у заштиту букотвора. Нема ту ни 7 часова сна, а камоли више и квалитетније.
Nikodim
Predlažem da kupite stan u ,,Beogradu na vodi,, (šalim se) Gradske vlasti su se svojski potrudile da im obezbede mir i tišinu - sve splavove iz neposredne okoline su uklonili a i most će, zbog buke uskoro da uklone
Киза
Jovan@ Ви се очигледно осећате прозваним пошто сте вероватно редован гост наведених ометача сна и људског мира. Шта рећи на коментар који брани вандализам и некултуру? Жалосно! Такође је жалосно што надлежни немају жељу да се овим позабаве јер им је важнији профит од прописа које сами доносе! Али зато "обичне" грађане за исте ствари и те како клепе по џепу!
Прикажи још одговора
Dule Astro
Ovde pričamo o jednom neprekidnom spavanju (noću), a šta se dešava kada se nedostatak noćnog sna nadoknadi popodnevnom dremkom? Meni se čini da bi idealno bilo jedno noćno spavanje od 4-5 sati i jedno dnevno od 2-3 sata. Ima li takvih istraživanja?
@Bratimir : onaj ko je izmislio osvetlenje
Recite nam, @Bratimir, ko je izmislio osvetlenje?
Братимир
Дуле, има. Сати спавања од заласка сунца до поноћи су ненадокнадиви. Човек је биће које живи са природом, а то значи да када нема дневне светлости спава. Онај ко је измислио електрично осветљење је у том смислу одговоран за милионе људски живота који су прерано угашени. Шта тек рећи за ноћни рад и "двадесетчетворочасовну економију" коју нам либерални капитализам намеће?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља