субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.05.2020. у 15:35

Посланици Бундестага критиковали противљење Немачке подели Косова

Немачка влада се успротивила јер би размена територија могла да донесе дестабилизацију региона, као да већ није учествовала у прекрајању карте на Балкану, изјавио је посланик левице Александер Ној. - Посланик Алтернативе за Немачку (АфД) Антон Фризен истакао је да је ангажовање Бундесвера на Косову почело лажима, и да се данас та прича наставља
Заседање Бундестага (Фото Бета-АП/Маркус Шрајбер)

БЕРЛИН - У немачком Бундестагу је, поводом одлуке о продужењу мандата немачким војницима при Кфору, дошло до расправе о Косову, пре свега улоге Немачке, током које су поједини посланици критиковали противљење Берлина решењу кроз размену територија.

Посланик левице „Ди Линке” Александер Ној указао да су Приштина и Београд, председник Александар Вучић и Хашим Тачи изнели идеју о решењу косовског проблема кроз размену територија, да је то наишло на подршку САД, као и појединих чланица ЕУ, а да се жестоко успротивила Немачка.

„Немачка влада се успротивила јер би размена територија могла да донесе дестабилизацију региона, као да већ није учествовала у прекрајању карте на Балкану”, казао је он. Ној је подсетио да је Немачка учествовала у рату на Косову и да Кфор чине исте снаге које су некада ратовале у корист Приштине, стајући на страну ОВК.

Он је Косово, с тим у вези, назвао немачком колонијом. Посланик Алтернативе за Немачку (АфД) Антон Фризен истакао је да је ангажовање Бундесвера на Косову почело лажима, и да се данас та прича наставља. Фризен је, у свом обраћању, казао да нико не верује у причу о могућем мирном, мултиетничком Косову и да би требало да немачка влада подржи размену територија.

Посланик Зелених Мануел Саразин је указао да САД третирају Косово као своју колонију, те је нагласио да се мора одбацити идеја размене територије против које су наводно грађани на Косову и у Србији.

Ренате Алт, посланица Слободарске партије Немачке (ФДП) је упозорила на растући утицај Русије, Кине и Турске на Западном Балкану, додајући да би због тога ЕУ требало да инсистира на европској перспективи како би земље региона наставили путем реформи и европске интеграције.


Хајко Мас (Фото ЕПА-ЕФЕ/Omer Messinger)

Министар иностраних послова Немачке Хајко Мас је, образлажући захтев немачке владе о наставку учешћа у Кфору, рекао да је безбедносно стање на Балкану стабилно, што је омогућило смањење немачког контингента са више од 6.000 војника на почеку мисије, на 1.300 пре четири године и сада на мање од 70.

„То говори само о себи да Кфор последњих година није морао ниједном да интервенише у једној ситуацији која би угрозила безбедност на Косову”,објаснио је он. Мас је казао да се и карактер мисије протекле две године променио и да је Бундесвер тренутно присутан само у Приштини, са тежиштем саветовања косовских безбедносних снага.

Међутим Мас је казао да се политички, и поред свих напредака, однос Београда и Приштине у последњих 16 месеци значајно погоршао. Рекао је да је дијалог практично стао, што изазива немире и то све чешће због најмањих догађаја на обе стране.

То је, према његовим речима, имало псоледице по цео континент, како на застој у процесу европског приближавања, па све до флуктуација у напору у европској енергетској мрежи. „Тензије на Балкану смо осетили широм Европе. Балкан се налази не само географски, већ и политички и историјски у срцу Европе”, нагласио је Мас.

Најавио је да ће Немачкој, током свог председаванај ЕУ, један од приоритета бити Западни Балкан. Казао је да Берлин ради на обнови дијалога Београда и Приштине, који је потребнији него икада.

„Као први корак био је самит који су Немачка и Француска организовале у оквиру Берлинског процеса. Ако ту буде напретка онда ћемо заједно са Француском организовати наставак. Такође и именовање Мирослава Лајчака за специјалног изасланика за дијалог је добар подстицај за покретање дијалога”, сматра Мас.

Казао је да треба одступити од привидних решења као што је промена граница, која није само изнета од оних који су погођени, већ и оних који желе да имају утицај. Према његовим речима таква размишљања само одлажу решење комплексног проблема и воде у ћорсокак. Мас сматра да је једини пут који води ка напретку преговарачи процес који би био транспарентан, као што га предлаже ЕУ.

На томе ће, како је најавио, инсистирати Немачка, а на крају мора бити договорен свеобухватни споразум који би могао политички бити подржана у Београду и Приштини, а који ће допринети регионалној стабилности. До тада, каже, Кфор је гарант за безбедност и фактор стабилности у региону, преноси Танјуг.

Коментари28
4e5c7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zapadna priča o tome je poznata.
Kome se i zašto ne sviđa primena princepa razmene " km2 za km2 " dela teritorije KiM za deo tertitorije R Albanije ? " Naše za njihovo - nihovo za naše"( -jednim delom .naravno). , To obesmišljava razmenu "naše za naše " . Doći će trenutak kada će se Srbija morati ponovo sressti sa svojim susedom Albanijom. Najbolje - što pre za pregovaračkim stolom a ako ne tako - onda kasnije kada se steknu uslovi.Jasno -reč je o moru .
Душан
Слажемо се са разменом територија, тако што ће Србија добити територије где је Скадар, Драч, Валона....
Goran S. Jovanović
U pravu je g.Mas da je promena granica „prividno rešenje”.Jer to obuhvata i neprihvatljivost menjanja granica Srbije NATO nasiljem!Ali, postoje još dva važna razloga.Time se ni najmanje ne poboljšava pozicija običnih ljudi sa stanovišta mogućnosti uticaja na stvari koje su za njih od vitalnog značaja (bezbednost, ekonomija, ...)!I, drugo, takvim „rešenjem” Srbija bi priznala da nije sposobna politički da rešava probleme koji proizilaze iz njene nehomogene društvene strukture!GJ20200514.s.2238
Djordje
Ovaj rekao ovo onaj rekao ono!? Na kraju nikom nista! Do novog sastanka.
Боро
I posle 100 godina, ko o čemu, Nemci o Srbima!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља