петак, 29.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 14.05.2020. у 17:00 Мирко Стојаковић
ЕВРОЛИГА ПРОГЛАСИЛА НАЈБОЉЕ ИГРАЧЕ

Теодосић и Богдановић у тиму деценије

Поред њих у „Топ 10” су још: Дијамантидис, Наваро, Хајнс, Дончић, Весели, Љуљ, Принтезис и Спанулис
Заслужена признања српским кошаркашким асовима: Милош Теодосић и Богдан Богдановић (Фотографије Евролига)

Док лопта у Евролиги мирује од 6. марта због пандемије вируса корона и у очекивању 24. маја, када ће њено руководство донети одлуку о евентуалном наставку сезоне, играчи, тренери, новинари и навијачи ипак нису седели скрштених руку у карантину. Још почетком године елитно европско кошаркашко такмичење објавило је „конкурс” за избор десет најбољих играча протекле деценије и одлука је коначно пала.

Ово је други Евролигин тим деценије, а занимљиво је да су се у њему нашла двојица кошаркаша, који су већ обележили прву декаду трећег миленијума. То су грчки ас Димитрис Дијамантидис и Шпанац Хуан Карлос Наваро, који више нису активни играчи. У тој првој Евролигиној постави био је и један од најбољих српских кошаркаша свих времена Дејан Бодирога, те  Џеј Ар Холден, Шарунас Јасикевичиус, Трајан Ленгдон, Тео Папалукас, Ентони Паркер, Рамунас Шишкаускас и Никола Вујчић.

Евролига је 10. марта 2020. објавила име првог члана „Топ 10” декаде, а то је био центар ЦСКА Кајл Хајн. Пре три дана тачку на ову славодобитничку причу ставио је избор Василиса Спанулиса (Олимпијакос), троструког освајача Евролиге и најбољег стрелца у њеној историји. У овом изузетно пробраном друштву је и најбољи бековски пар данашњице Србије – Милош Теодосић (Виртус) и Богдан Богдановић (Сакраменто), а остатак тима чине Лука Дончић (Далас), Јан Весели (Фенербахче), Серхио Љуљ (Реал) и Јоргос Принтезис (Олимпијакос).

Теодосић и Богдановић су тако наставили низ кошаркаша из Србије, лауерата у најјачем европском клупском такмичењу. Прва признања отишла су у руке Радивоју Кораћу, Дражену Далипагићу, Владе Дивцу, Александру Ђорђевићу, Предрагу Даниловићу и Дејану Бодироги, који су 2008. изабрани међу 35 најбољих играча свих времена. Повод је био обележавање 50 година постојања елитног такмичења, које је Фиба покренула као Куп европских шампиона, а један од шесторице оснивача био је и недавно преминули Бора Станковић. Под овим именом егзистирало је до 1991, потом носило назив Фиба Евролига, а од 2000. године је променило власника и име у Евролига. Као што је у овом избору био рекордан број кошаркаша из Србије, обележили су га и наши тренери. Десет најбољих свих времена, предводили су Александар Николић, Душан Ивковић, Божидар Маљковић и Жељко Обрадовић.

Ипак, вратимо се у садашњост, а то су Милош Теодосић (33) и Богдан Богдановић (27). Први, капитен репрезентације Србије, имао је много дужи и дубљи евролигашки траг. У овом такмичењу дебитовао је у сезони 2007/8, када је постао члан Олимпијакоса. Три пута је са клубом из Пиреја играо на завршним турнирима Евролиге, али није имао срећу да освоји трофеј. У ЦСКА из Москве прешао је у лето 2011, али је са „армејцима” тек у свом седмом учешћу на „фајнл фору” успео да подигне пехар, 2016. године. Још 2009. изабран је за најкориснијег играча (МВП) лигашког дела Евролиге, три пута је био члан првог тима овог такмичења. Уз Спанулиса једини је играч са више од 2.500 поена и 1.000 аистенција. Уз све то, Фиба га је 2010. изабрала за најбољег европског кошаркаша. Опробао се и у НБА у две сезоне је носио дрес Лос Анђелес Клиперса, а тренутно предводи некадашњег освајача Евролиге, Виртус из Болоње. Луцидност, која се пре свега огледа у начину на који асистира саиграчима је његов заштитни знак и оно по чему је већ ушао у сазвежђе најбољих европских играча свих времена.

Богдановић је још један изданак Партизанове школе врхунских играча, из мајсторске радионице Душка Вујошевића. Црно-бели дрес носио је од 2010. до 2014. године, а у последњој сезони најавио је узлет међу „ретке птице”. Евролига га је прогласила „Звездом у успону”, а то је поновио и наредне сезоне, када је постао члан Фенербахчеа. Под командом Жељка Обрадовића 2017. освојио је Евролигу, као један од најзаслужнијих .

У тој сезони изабран је у први тим Евролиге.

Логичан след догађаја био је одлазак у НБА. Још 2014. на драфту изабрао га је Феникс, а две године касније Санси су право на једног од најбољих стрелаца Евролиге продали Сакраменту. Клуб чији је генерални менаџер Владе Дивац, полаже велике наде у Богдановића. Добио је главну улогу, спрема му се вишегодишњи, уговор каријере. Помиње се сума од 80 милиона долара за четири сезоне. Као и у Европи, Богдановић се и у најјачој лиги на свету наметнуо као играч који воли и уме да решава утакмице. Како то ради. Стрпљив је и чека тренутак...

Статистика српских асова за памћење

О индивидуалном учинку, утицају на тимове у којима су играли, али и на развој кошарке у Европи, статистика двојице српских асова недвомислено довољно говори.

Милош Теодосић има дупло дужи евролигашки стаж. У најјачој лиги Старог континента провео је десет сезона (четири Олимпијакос и шест ЦСКА) и одиграо 237 утакмица. Укупно је постигао 2.807 кошева, 11,8 просечно по утакмици. За два поена имао је учинак од 792-412 (52 одсто), за три 1253-471 (38 одсто), а са линије слободних бацања 650-570 (88 одсто). Просечно је бележио 2,4 скока и 4,8 додавања. Највећи индекс корисности на једној утакмици износио му је 43 поена, имао је рекордних 14 асистенција и осам скокова.

Пет Евролигашких сезона забележио је Богдан Богдановић (две Партизан и три Фенербахче). Одиграо је 108 утакмица и укупно постигао 1.324 кошева, 12,3 у просеку. Иамо је реализацију шута за два поена од 46 одсто (558-256), 38 одсто за три (524-197), а са пенала 80 одсто (276-221). По утакмици је имао 3,3 скока и 3,1 асистенцију. Богдановић је остварио максимални индекс корисности од 35 поена, рекордних 27 кошева на једном мечу, 10 асистенција и осам скокова.

Коментари0
364d7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља