уторак, 02.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 10.05.2020. у 18:00 Доц. др Ивана Сташевић Карличић

Здравствени систем – одлучујући фактор за излазак из кризе

(Срђан Печеничић)

Лекарима и сестрама који су били са својим пацијентима, лице у лице

Немедицинским радницима у болницама који су били с нама

Људима који су руководили системом, а у које смо се могли поуздати

Има ли веће друштвене кризе од пандемије која носи животе? Природа нас је још једном подсетила колико смо крхки у судару с њом. Колико смо једнаки у животу и смрти, у болести. Колико смо заборавили да нисмо сами на свету. Шта смо све изгубили на путу блиставих каријера, комфорног живота, вештачке лепоте и површног образовања. Како је добро имати некога ко ће вас питати како сте и треба ли вам нешто. Како је охрабрујуће и лековито када вам колеге кажу – заједно ћемо.

Страх се шири брже од заразе. Прожима вас, заледи срце, помути разум. У страху некада учините ствари које вас оголе, јер страх вас тера на акцију чији је једини циљ преживети. Остати хладан пред претњом за живот и радити, не спавати, држати конце у рукама игноришући бол, увреде, туђи бес, лошу намеру. Колико је људских мана изнела на видело свеколика криза. Бирало се између економије и голих живота. Бирало између старих и младих. Бирало се да опрему коју чекају голоруки здравствени радници европске земље са људима који им умиру у ходницима препуних модерних болница отме друга европска земља јер је имала прилику да буде транзитна. Сцене богатих европских градова преплављених људима који су изгубили своју битку, које односи војска. Пет стотина умрлих за дан постаје извор наде. Лекари и сестре који губе наду да ће се пробудити из ружног сна који описују као гротло смрти. Домови у којима су стари остављени да умру од болести и глади, закључани, отворених очију. Или стари који су жртвовани због колективног имунитета, читај – због привреде која мора да настави да ради јер је профит неприкосновен. Масовни политички протести под велом личних назовиправа, да би се жртвовало право већине на живот и здравље. Празни рафови потрошачких рајева. Богати здравствени системи богатих држава – сломљени усред олује којој се могао супротставити само менталитет одговорности, солидарности и спремности за жртвовање. Спремности да се све подели – и у животи и у болести. Спремности да се супротставите не мислећи на лично, већ на јавно здравље.

Деценијама урушавани здравствени систем Србије не тако далеке 2014. године био је рангиран као најнеквалитетнији у Европи, са свим слабостима које је поделио с неодговорном државом и грађанима који су додатно мотивисани да услуге потраже у приватном сектору, импровизованом за сврхе брзог профита. За наредних пет година на истој листи претекли смо Италију, Шпанију, Ирску, Грчку и заузели 18. позицију међу 35 оцењених европских система. Нове болнице, савремена опрема, имплементирани стандарди квалитета, стални фокус на пацијента и императив поштовања смерница добре клиничке праксе, померање тежишта на јавноздравствене проблеме у смислу превентиве, скрининга, раног и правовременог лечења, уз пратећу измену законске регулативе – дочекали су пошаст која је разорила здравствене системе Европе и Америке. Пандемију ковида 19.

Поглед изнутра. Били су потребни само дани да се реорганизује разгранати и још гломазан систем да би неутрализовао ексцес назван епидемија од већег епидемиолошког значаја. Од 6. марта, када је регистрован први случај, здравствени систем Србије хоспитализовао је и збринуо у складу са светским стандардом више од 5.000 оболелих. Ковид болнице смештене су у најопремљеније клиничке и клиничко-болничке центре, реорганизоване у условима кризног менаџмента, с потребним стручњацима прераспоређеним тако да равномерно, на највишем нивоу, пруже најзахтевније поступке и процедуре лечења. Лакши приступ и масовна дијагностика омогућени су целокупном становништву преко ковид амбуланти у домовима здравља. Мрежа лабораторија за тестирање присуства вируса у брису расла је у првих неколико недеља да би била завршена најсавременијом – у Клиничком центру Србије, где може да се обави 2.000 анализа дневно. Опремљени су капацитети за прве у историји привремене болнице за случај епидемије. Све време најтеже борбе да сваки оболели има комплетан третман, огромни капацитети КЦС, КБЦ „Бежанијска коса”, ВМА, КЦВ, КЦК наставили су једнако захтевну борбу за здравље оних које је угрожавало неко друго стање или болест, а да нису имали симптоме ковида 19. Рађала су се деца. Много људи је победило страх и црне мисли. Подршка и реч – ако не можете сами, ту смо за вас 24 сата.

Србија је одлучила да никога не жртвује. Држава је мислила само на здравље и – имала је коме да га повери. Здравствени систем је одолео, изашао као победник и добио највећу ствар – поверење. Идемо даље. Показали смо да можемо више од 18. места на листи оцене квалитета међу 35 европских земаља. И још нешто – сва је прилика да је Министарство здравља имало у овом великом послу одличне сараднике – одговорне грађане који су поштујући мере владе били равноправни хероји у борби коју је водио здравствени систем.

Колико је и коме живот скуп или јефтин, било је тако очигледно претходних месеци. Предаја, свакако, није била опција.

В. д. директора Клинике за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари7
29b8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola andric
Ovaj drugi ''pseudo Holandjanin'' je zaboravio da napomene kinesku i rusku (besplatnu) pomoc srpskom zdravstvu. Moja intencija je pak bila da ukazem na razlike izmedju materijalnih mogucnosti drzava. To ce reci da je i ''izbor'' kao tema ovog clanka zavistan od tih mogucnosti.
XXI vek
Свака реч и свака реченица у тексту је истинита, сјајна, златна. Здравствени систем је одлучујући фактор победе над коронавирусом. Ако бих морао да издвојим најсјајније реченице то би биле следеће: „Србија је одлучила да никога не жртвује. Држава је мислила само на здравље и – имала је коме да га повери. Здравствени систем је одолео, изашао је као победник и добио највећу ствар – поверење...Предаја, свакако, није била опција“. Докторка Ивана, све што сте написали је сјајно и реално. Честитам.
Mira
”Ima li vece drustvene krize od pandemije koja nosi zivote? Odgovor: DA, rat koji nosi zivote.
nikola andric
''Biralo se izmedju ekonomije i zivota''. Dakle stvar izbora? Holandija, na primer, trosi 100 milijarde evra za zdravstvenu brigu a BBP je 700 milijardi evra. Koju sumu novca moze Srbija da ''ízabere'' za zdravstvo? Sta vredi podela rada i specijalizacija kad se svako petlja u ''tudju struku''?
Bojsa
Iz Holandije pisem. Jeste, 100 puta je bogatija, ali ne moze da nabavi ili napravi dovoljno maski da moze da savetuje narodu da ih nosi kao zastitu, a cak nedovoljno ni za same zdravstvene radnike. Pratim detaljno i njih i Srbiju, i kazem odgovorno da he Srbija ispala 100 puta jaca sa svojim pristupom i zdravstvom koje je izgledalo da je na izdisaju. Sustina je u krajnjem cilju, koga stitimo i kako se smanjuju rizici, jer je u NL je umrlo otprilike 20 puta vise penzionera u starackim domovima.
Raca Milosavljevic
...tekst kako treba ...samo sto se ne uklapa u put kojim nas ova danasnja i sve prethodne vlasti vode odnosno ubedjuju da je jedini dobar ...do korone mnogo je bilo nezaposlenog iz medicinske struke,sada odjednom svi su pozvani da rade ...a tek trend da je sve IT,AT,sve moze mejlom cak i poljoprivreda i da to donosi vise profita nego ovi obicni poslovi kao lekar ili radnik u agraru ...nesto nije u redu ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља