Када изађем на улицу, овде у Мелбурну, гледам оно шаренило људи, од облачења, преко фризуре до боје коже и онога што се најтеже препознаје - религију.
И ту се јавља питање: „Ако се свако моли свом Богу и мисли да је он прави, који је Бог најбољи?
Наравно да би сви рекли да је њихов Бог најбољи, али логика се не слаже са тиме. Логика каже да су сви они најбољи, јер није битно којем се богу молите, битно је да у њега верујете.
Да га држите у глави, обраћате му се са поштовањем, заветује се и тражите помоћ, а за узврат подносите извештај шта сте сами урадили, када сте погрешите то признате, најпре себи а онда и њему.
Чак и веровање у камен има такву моћ. Један муслиман из Ирана ми недавно исприча да они имају „црни камен” у Меки.
Зато се спремам да одем на онај наш планински поток, горе високо на Старој планини, и пронађем леп бели камен.
Зашто бели? Па, кажу да црни камен не сме да се помера - „неје арно”, рекли би ми Пироћанци.
Држаћу га у кући на видном месту. Њему ћу да се исповедам док се све религије не врате једном богу. Оном правом...
Џорџ Петровић, Мелбурн
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика
