среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.04.2020. у 21:16 Дана Станковић
АКТУЕЛНО: Живот у изолацији

На проби су блискост и хуманост

Кризне ситуације из људи извлаче екстреме: неки ће у овој кризи показати да су бољи према другима него што су мислили, а неки, пак, да су много гори. На искушењу су односи у браку и породици
Др Милан Милић (Фото З. Анастасијевић)

Већ шест недеље траје борба с вирусом корона, а нема наговештаја када ће се и како завршити. Страх, узнемирење, стрепња, туга, па и неки степен неповерења нормални су за овакву ситуацију пандемије, која није ни прва, ни последња с којом се човечанство суочава, каже професор др Милан Милић, специјалиста психијатрије.

Он подсећа да у условима ванредне ситуације морамо да се понашамо тако да не доводимо у опасност ни себе, ни друге. Ипак, разумљиво је што ову врсту изолације неки доживљавају као стварни кућни притвор, неки вид казне:

– Наравно да затворен простор плаши. Није случајно што је затвор једна од највећих казни за човека. Често критикујем вишак окренутости ка другима, али други су нам неопходни, јер је човек без другог човека осуђен на пропаст. Чим га изолујете, буди се тај архетипски страх, између осталог и то да неће опстати зато што није у групи. Ми нисмо бића која су по природи навикла да живе сама, везана за један простор, поготово овако мали, скучен, какав је у градовима. Изолација у селу није иста. Тамо имате двориште, башту, контакт са животињама...

То што напрасно морају да живе затворени у кући, без биоскопа, позоришта, прослава, дугих шетњи, некима претерано тешко пада.

Између досаде и бола

– Одједном настаје празан простор, а многи људи не знају шта ће с њим. Шопенхауер је рекао да се живот врти између бола и досаде. Стигне досада накратко и најиспуњенијег човека, али већина нема довољно садржаја којим могу да држе баланс тој досади. Некада нас је неко постигнуће задовољавало месец, два, чак и годину дана, а сада то траје неколико дана – упоређује наш саговорник.

Да ли би било лакше када би људи знали колико дуго ће им слобода кретања бити ускраћена?

– Проблем представља све што је неизвесно. Најгора казна коју човеку можете одредити је она без одређеног рока трајања. Замислите да осуђенику кажете да ће из затвора можда изаћи сутра, а можда за двадесет година. Он ће сваки дан очекивати да га пусте и сваки дан ће се разочарати. А, разочарање ће расти. Нажалост, у овом случају је немогуће предвидети када ће се епидемија окончати. Најбоље је рачунати на дужи период. Мислим да морамо бити спремни да ће разна ограничења због проблема изазваних вирусом корона потрајати до јуна. То је реално – процењује психијатар.

Сазнања о томе колико је овај вирус инфективан и убитачан, поготову за старије, по доктору Милићу више су него довољан разлог за озбиљност и остајање код куће:

– Ако не могу другачије, људи треба једноставно да прихвате ове мере, као да су осуђени и да их је неко послао у Падинску Скелу да копају кромпир, овај пут без кривице. То јесте психолошки проблем, јер сматрамо да нисмо заслужили. Да бисмо лакше поднели то што смо затворени у кући требало би наћи модел, образац који „држи воду”. Некоме ће то бити Бог, некоме страх од смрти, некоме строге забране и прописане казне. Важно је да се свако ухвати за оно што му делује најприхватљивије и најубедљивије. Као кад, рецимо, чврсто реши да пости и истраје у томе – савет је др Милића.

Ако у овој тешкој ситуацији има нечег позитивног, онда је то што из ње могу да се изроде и неке добре ствари.

– Све кризне ситуације из људи извлаче екстреме. И најбоље и најгоре. И једно и друго је корисно. Можда ћемо видети да неке ствари не могу више овако у нашем животу, али ћемо исто тако научити да постоји и нешто лепо што смо заборавили. Неки ће у овој кризи показати да су бољи према другима него што су мислили, а неки, пак, да су много гори. То ће и за њих бити спознаја. Искуство је увек прилика да пречицом дођемо ближе истини. Ако не знамо да ли је зид тврд, можемо да полемишемо сатима, али врло брзо ћемо се уверити ако само једном лупимо главом. Свака истина је добродошла, јер онда не можемо остати исти. Уздрмају се сви претходни модели којима смо сакривали себе од себе и себе од других –објашњава наш саговорник.

Др Милић указује да ће те истине од којих бежимо постати видљиве у односима с најближима:

– Пре свега, у брачним заједницама које функционишу на лабавом систему невиђања, где је стандардно отац презаузет и ту је само увече, мајка се бави својим послом и кућом, а деца се у свему томе мимоилазе. Седамдесет одсто бракова опстаје на „вештачком дисању”. За многе ће ово бити тест који ће их довести у искушење. Срећа је што је непријатељ испред врата, па ће их донекле држати заједно. Али, најдуже за две недеље, кад спласне страх и кад уђу у рутину, неминовно ће почети да се свађају у изолацији..

Богатство у нама

Психијатар говори и о бројним лажима у којим живимо, а једна од њих је честа тврдња да нам недостаје слободног времена за децу, а сада ће многи добити прилику да им посвете пуну пажњу.

– Деца су наш највећи интерес, али будимо реални: одгајање деце није тако бајковито како се представља. То је истина с којом се тешко суочавамо. Људи, заправо, и не воле да проводе много времена с децом. Она су захтевна, да не кажемо досадна. Она су удар на наш егоизам који је природан и толико дубоко укорењен да само лажима можемо да га заобиђемо.

У овим данима др Милић поново чита Ничеа.

– Он у „Заратустри” каже да у самоћи расте оно што смо са собом понели у изолацију. Значи, онолико богатства колико имамо у себи то ће нам нићи у овим временима. Две, три недеље или месец дана биће прилика да видимо колико смо богати у себи. Односно, колико нисмо. Спознаја те истине може бити непријатнија од вируса корона – констатује др Милан Милић.

Вера и снага

– Велики број Срба себе сматра верницима, па нека и сада помисле на Бога: из неког разлога он искушава нашу веру, снагу. За верујуће људе то је врло прихватљиво објашњење.

Хоћемо ли полудети

Хоћемо ли полудети затворени у кући, многи се питају ових дана?

– Људи који су стекли квалитетне и здраве навике у сфери менталне хигијене могу дуго да поднесу изолацију без већих проблема. Они би требало да направе списак интересовања. Током дана могу да раде све што иначе не стижу због обавеза. Прво натенане могу да попију јутарњу кафу, онда да раде лаке вежбе за разгибавање, да играју шах онлајн, читају књигу, пишу дневник, сликају, слушају музику, саде цвеће, баве се кућним љубимцима, чисте стан, размишљају и преиспитују се или садржајно телефоном разговарају с пријатељима, а ТВ је најбоље да чувају за вече као опуштајући ужитак пред спавање – одговара др Милић.

Међутим, крхке, ломљиве и слабе особе ће већ после недељу-две почети да осећају психичке проблеме:

– Када се психички осетљивијим особама поремети равнотежа, њихов систем се урушава као домине. Већина осети тегобе. Нелагоде, досада и нерасположење могу се очекивати и толерисати. Ако страхови, несаница, поремећен апетит и параноје постану интензивни, не треба да трпе.

Прилика за промену

– Већина становништва има посао и породицу, и ништа ван тога, никаква интересовања или неки хоби. У неком тренутку, а то се обично догађа у средњим годинама, за њих све постаје рутина и ништа их више не инспирише. Ова ситуација је прилика да нуждом натерају себе да се присете да на овом свету има и нечег другог, сем „пос’о–кућа”.

Старијима, ипак, теже

– По логици ствари ово стање би требало лакше да падне старијима, него млађима. Ако су добро искористили свој живот, они ће, што би рекао Ниче, у ту изолацију унети богатство искустава, интересовања, стечених квалитетних навика. Зато би изолацију требало да поднесу без већих проблема. Међутим, парадоксално је да имамо старе, али не и зреле, испуњене људе. Тако да, ипак, мислим да ће њима бити теже. Млади ће наћи неку занимацију, а имају јаку и незаустављиву енергију – сматра др Милић.

Коментари1
afc71
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
На проби је ДУХОВНОСТ! Хуманизам је супротност Хришћанству.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља