понедељак, 01.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.04.2020. у 16:45

Прање руку је некада сматрано губљењем времена

(Фото Пиксабеј)

Од почетка пандемије коронавируса стручњаци су дали низ савета како да се заштитимо од ове болести, а једна од ствари које треба да се придржавамо је редовно прање руку. Иако данас звучи невероватно, некада је хигијена руку сматрана губљењем времена све док мађарски лекар Игнац Земелвајс (1818-1865) није започео револуцију у историји медицине својом теоријом.

Теорија о хигијени руку настала је средином 19. века, а овај лекар је до открића дошао у Општој болници у Бечу. Мађарски гинеколог је почео да ради на Одељењу за породиље 1846. године и одмах је приметио велику стопу смртности породиља на свом одељењу, јер је чак 30 одсто пацијенткиња умирало након порођаја од порођајне грознице. Земелвајс је направио поређење са другим одељењем које су уместо лекара водиле бабице и установио да нешто није у реду. Брзо је увидео да постоји веза између хигијене руку и стопе смртности породиља па је у наредне две године спровео истраживање у коме је медицинском особљу наредио да пре свих захвата оперу руке и дезинфикују их раствором хлора.

У медицини је тада била уобичајена пракса да се над свим умрлим лицима врши аутопсија, а између сецирања леша и порођаја лекари нису дезинфиковали руке пошто још није било познато да су без прања и дезинфекције руке пуне бактерија. Због тога су породиље оболевале и у великој мери умирале, а након савета докторима да пре сваке операције оперу руке и хируршке инструменте које користе у раствору хлора, смртност породиља се смањила са 12,3 на 1 одсто, пише Eurocomm PR.

(Фото Eurocomm PR)

Иако је сазнање о хигијени руку било револуционарно доктор је због овог открића наишао на бес и негодовање старијих колега. Многи су покушавали да га на све начине дискредитују, јер је млади гинеколог довео у питање устаљену праксу бечких лекара који су потицали махом из виших друштвених слојева. Неки лекари нису могли да схвате да поред тога што лече пацијенте истовремено могу да им науде, док многи нису желели нити смели да признају тачност Земелвајсовог открића, јер би то значило да су одговорни за смрт многих пацијенткиња. Долазило је до жучних расправа које су завршавале тиме да су му лекари говорили да умишља и фантазира.

Земелвајсу, на наговор његових противника, није продужен уговор 1849. године у бечкој Општој болници и он се вратио у Пешту. Тамо је радио, имао преписку са колегама из Хајделберга и Кила и објављивао стручне радове о инфекцијама које се јављају уколико нема редовног прања и нужне дезинфекције руку, али никада није преболео што је Беч одбацио његове тврдње. Недовољно признат и исцрпљен од непрекидних борби са својим противницима, смештен је у психијатријску болницу Деблинг поред Беча где је умро под неразјашњеним околностима.

И мађарски стручњак је, као што се дешавало неким великим умовима у прошлости, славу стекао тек након смрти. Име „Земелвајс” није ушло само у све историјске и медицинске уџбенике већ и у речнике многих језика. Постоји израз „Земелвајс рефлекс” који описује моментално одбацивање неког новог научног сазнања односно информације у корист устаљене праксе без претходне провере или размишљања о њој. Земелвајс и данас важи за „оца прања руку” и „спаситеља мајки”.

Приредила К. Ивановић

Коментари3
2becf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранислав Станојловић
Руке се и онако оперу са другим делом тела, а то је често!
joca
A gde je smatrano gubljenjem vremena?
GuglHupf
U Evropi tadašnjeg vremena se nije pridavala naročita pažnja higijeni i pranju ruku. Kad je jednom neko sreo Mariju Antoanetu i hteo da joj poljubi ruku, ona je stidljivo izjavila kako nije oprala ruke četrnaest dana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља