понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Најсмртоносније епидемије у историји човечанства

среда, 25.03.2020. у 12:53
(Фото Ансплеш)

Данас када се Србија и свет суочавају са пандемијом вируса корона, подсетимо се и оних болести које су у претходним вековима однеле милионе људских живота.

Једна од првих је атинска куга (430. п. н. е.) од које је умрло око сто хиљада људи. Антонинијева куга погодила је Римско царство у периоду од 165. до 180. године. Стручњаци  сматрају да је ова епидемија, током које је умрло пет милиона људи, изазвана великим или малим богињама. Међу преминулима били су и цареви Луције Вер и Марко Аурелије, из династије Антонина, по коме је епидемија добила име.

Јустинијанова куга (541-750 године) представља прву потврђену епидемију бубонске куге у историји. Појавила се у Египту, одакле се проширила на Цариград.  Процењује се да је усмртила између 30 и 50 милиона људи. „Црна смрт“ или друга велика пандемија куге догодила се од 1346 до 1350. године и усмртила је око 50 милиона Европљана, односно трећину укупног становништва. Била је то прва у циклусу европских епидемија куге које су се наставиле до 19. века. У том периоду забележено је преко 100 епидемија куге у Европи, које су убиле око 200 милиона људи.

Мишја или хеморагична грозница са бубрежним синдромом је инфективна болест која настаје услед инфекције ханта вирусом. Највеће епдемије биле су у Мексику у периоду од 1545. до 1548. и још једном 1576. године, када је умрло десетак милиона људи.

Велике богиње су до 18. века сваке године убијала више од четири стотине хиљада људи. Са овом болешћу суочили су се и житељи некадашње Југославије, 1972. године. После вакцинације популације вирус је искорењен и данас се налази само у лабораторијама.

Верује се да је заражени пиринач у Индији покренуо прву пандемију колере, од 1817. до 1823. године. До сада је забележено седам пандемија ове болести, а последња је била од 1961. до 1970. године. Процењује се да је до сада од колере смртно страдало око четири милиона људи широм света. Проблеме са овом болешћу данас имају, пре свих, житељи азијских земаља.

Шпански грип или Шпанска грозница (1918 – 1920) била је једна од најсмртоноснијих пандемија у историји човечанства, када је умрло 75 милиона људи. Појавила се при крају Првог светског рата и у три таласа се ширила планетом. Пандемија је почела у Кини и Јапану и проширила се све до Русије, Европе и Северне Америке. За шест месеци, осим Антартика, стигла је до свих континената.

Скелетни остаци показали су да је праисторијски човек имао туберкулозу. Као посебна болест идентификована је двадесетих година 19. века. Откриће антибиотика 1946. године омогућило је адекватно лечење те болести. И даље сваке године од туберкулозе умире два милиона људи, што је, после сиде, чини најсмртоноснијом заразном болешћу у свету.

Према подацима програма Уједињених нација и Светске здравствене организације, о вирусу ХИВ и сиди, од појаве овог обољења, почетком шездесетих 20. века, па закључно са 2008. годином, у свету је било заражено укупно око 60 милиона људи, а од компликација повезаних са сидом је до тог тренутка умрло око 25 милиона људи. Процењује се да је вирусом ХИВ у 2019. било инфицирано око 38 милиона људи у свету.

Јован Поповић


Коментари3
8ddcf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran stokic
Starost genoma Yersinia pestis je oko 4000 g. (potekao iz Azija). Iz severne Kine preko Mongolskog carstva, proširio se u više navrata u azijsku i evropsku Tursku, a zatim stigao do Grčke, Egipta i Balkanskog poluostrva i zahvatio celu Evropu. Znači virus se u razdoblju od 4000. g. povremeno povlačilo ali su ostajala endemska žarišta, iz kojih bi se kuga ponovo razgoropadila.
Beogradjanin - Schwabenländle
Шпанску грозницу су пренели УСА војници који су дошли на европско бојиште у 1. Св. рату. Грозница је имала извор у Канзасу. То је званично мишљење WHO од 1975 године. И није умрло 75 милиона заражених, него 25-50 ,милиона. Име је добила по једној депеши из Шпаније енглеском двору.
Dušan Dojčinović
Jasno ko dan, ima na Wikipediji ceo istorijat zaraza koje su kroz vekove pogađale čovečanstvo. Da se naježiš!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља