уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 24.03.2020. у 17:00 Иван Цветковић
У СУСРЕТ 75-ГОДИШЊИЦИ ОСНИВАЊА ПАРТИЗАНА (4)

Утеха за изгубљено место у Купу шампиона

„Црно-бели” су 1986. остали без титуле првака Југославије, јер нису прихватили да играју поново у последњем колу, које је ФСЈ прогласио за намештено, а Црвена звезда без Милка Ђуровског, који се тада преселио у комшилук
Један од потеза који се памте: продор и гол Милка Ђуровског против Гронингена (Фотодокументација „Политике”)

У последњем колу фудбалског првенства Југославије 14. јуна 1986. постигнути су ови резултати: Војводина – Динамо (Загреб) 1:7, Хајдук – Динамо (Винковци) 5:3, Сутјеска – Будућност 5:5, Вележ – ОФК Београд 2:3, Челик – Ријека 1:1, Осијек – Слобода 2:1, Приштина – Вардар 0:0, Сарајево – Црвена звезда 0:4 и Партизан – Жељезничар 4:0. Такви исходи су у јавности изазвали отворену сумњу да су договорени.

ОФК Београду је само победа у Мостару давала наду да остане у лиги и он је победио Вележ, који није имао такмичарски мотив, јер је као победник Купа Југославије обезбедио место у Купу победника купова. Челику је бод био довољан да остане у лиги, а Ријеци да се пласира у Куп Уефе и – у Зеници је било нерешено. Хајдуку је за улазак у Куп Уефе била неопходна победа код куће против винковачког Динама, који је пребринуо бригу око опстанка, а чији је играч Давор Чоп, бивши члан Сплићана, дао три гола и постао најбољи стрелац Прве лиге. Исто толико голова је дао и његов ривал у борби за то почасно звање Милош Бурсаћ за Сутјеску у црногорском дербију против Будућности, којој је бод обезбеђивао да и наредне године буде прволигаш. Осијеку и Слободи, као и Приштини и Вардару било је свеједно како ће да се заврше њихови сусрети – нити су могли да доскоче до Европе, нити да пропадну у Другу лигу.

Војводина је већ била друголигаш, док је Динамо из Загреба само високом победом у случају пораза Ријечана имао бољу гол-разлику од њих и преотео им „визу” за Куп Уефе. На крају му је гол-разлика и била боља за један гол, али му то није вредело, пошто је имао бод мање.

Али, много је већи значај имала гол-разлика у борби за првака. Партизан и Црвена звезда су имали исти број бодова, а на првом месту су били „црно-бели” због гол-разлике боље за један гол од „црвено-белих”. Њиховим противницима није горело под ногама. Звезда је као гост победила Сарајево с 4:0, а Партизан истим резултатом код куће Жељезничар. На обе утакмице полувреме је било 3:0. Победе „вечитих ривала” могле су, по писању „Политикиних” извештача Косте Стаменковића са Кошева и Зорана Поповића из Хумске, да буду и убедљивије, али су сарајевски голмани то спречили. „Црно-бели” су се радовали, јер су дали 36 голова више него што су примили, а „црвено-бели” туговали, зато што им је гол-разлика била „само” +35.

Фудбалски савез Југославије је с образложењем да су утакмице намештене поништио то коло и наредио да се одигра ново 29. јуна. Разуме се ниједан клуб није признао да је умешан у мешетарење, али су сви прихватили да поново играју изузев Партизана и – Милка Ђуровског, који је 14. јуна дао три гола Сарајеву и још је над њим направљен пенал, који је Звезда искористила.

Нови резултати су били: Хајдук – Динамо (В) 6:1, Челик – Ријека 1:1, Вележ – ОФК Београд 5:1, Сутјеска – Будућност 1:1, Војводина – Динамо (З) 1:0, Осијек – Слобода 0:0 и Приштина – Вардар 2:2 нису ништа битно променили – Војводина и ОФК Београд су испали, а Хајдук и Ријека потврдили место у Купу Уефе.

Променио се само исход борбе за првака. Пошто је Партизан одбио да игра изгубио је службеним резултатом (3:0), па је покварио гол-разлику (+29). Црвена звезда је поражена од Сарајева с 2:1, што јој је било довољно да сад она за један гол има бољу разлику између датих и примљених голова (+30) и да буде шампион.

Пошто ФСЈ није предвидео право жалбе, а још је и непослушне клубове казнио одузимањем шест бодова у наредној сезони, „црно-бели” су се на Шајберове мере, назване тако по председнику савеза, жалили институцијама мимо фудбалске организације. Ствар је дошла и до Уставног суда и после годину дана је пресуђено у њихову корист. Али, точак историје није могао да се врати, па Партизан није играо у Купу шампиона ни 1986/87, ни 1987/88. У првом случају је у њему учествовала Црвена звезда, а у другом Вардар.

Прелазак Милка Ђуровског у Партизан у лето 1986. био је као гром из ведра неба. За „партизановце” је то била утеха за изгубљено место у Купу шампиона. Он је по свему могао да буде нова Звездина звезда, чији је првотимац био од 1980. Непредвидљив и на терену и ван терена. Имао је све што је потребно великом играчу. На пример, у првом «вечитом дербију” по његовом доласку у Партизан, извео је пенал. Може да се замисли колики је притисак био на њему (на тој утакмици Вокри већ није искористио једанаестерац), али је дао гол. За Југославију је одиграо само шест утакмица и то док је био члан Црвене звезде.

За «црно-беле» је после завршетка каријере Момчила Вукотића био играч с најзвучнијим именом, па су све очи биле упрте у њега. Одлике вође је имао Драган Манце, али га је смрт у аутомобилској несрећи 3. септембра 1985, на почетку сезоне, која се завршила поништавањем последњег кола, прерано узела. После финала Купа шампиона 1966. Мустафа Хасанагић (пет утакмица за репрезентацију), такође голгетер, био је прва звезда «црно-белих”, међутим, повреде му нису дозволиле да се више уздигне.

Ни Ђуровски се није исказао до краја. Ипак, оне утакмице у Купу победника купова против Селтика у Глазгову у шеснаестини финала (5:4 за Шкоте, али је Партизан отишао даље, јер је у првој утакмици, „код куће” у Мостару победио с 2:1 и, нарочито, окршај с Гронингеном у осмини финала. У Холандији је било 4:3 за домаћина, а у Београду 3:1 за „црно-беле”. Тај меч је украсио продор и гол из мртвог угла Ђуровског, па не чуди што га је холандски тим наредне године довео у своје редове. Партизан је тада, први пут после 1966, дочекао пролеће у Европи. Прилику у четвртфиналу није искористио, а један од разлога је и што ни Динаму из Букурешта није био домаћин у Београду (због казне играо у Титограду, садашњој Подгорици).

Сутра: Драгуљ на темељу разрушене државе

Коментари0
314d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља