петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.03.2020. у 18:09 Мирјана Сретеновић

Даљина не може да растави праве пријатеље

Не смемо да дозволимо да дисциплина постане прашњави документ који лежи заборављен у фиоци – пише кинески председник Си Ђинпинг у својој књизи „Приче и казивања, кинеска мудрост: прошлост, садашњост и будућност”
Насловна страна књиге, Си Ђинпинг (Фото: EPA/Nyein Chan Naing)

Ових дана Србији пристижу лекари и медицинска помоћ од Народне Републике Кине и њеног вође Си Ђинпинга, „нашег брата и пријатеља”, како га је у више телевизијских обраћања назвао председник Србије захваљујући им што ћемо сазнати драгоцена искуства у борби против вируса који се шири целом планетом.

„Никада не смемо заборавити да је наш први задатак служење народу. Његови интереси су нам увек на првом месту”, наглашава Си Ђинпинг. Он се руководи тиме да „народу треба да будемо као родитељи”. Сматра да је отклањање патњи народа циљ којем треба приступити као сопственој болести. То је навео у својој књизи „Приче и казивања, кинеска мудрост: прошлост, садашњост и будућност” коју је прошле године објавио „Албатрос плус”, а с енглеског превео Слободан Дамњановић.

Књига инспирише читаоца да размишља о самоусавршавању, кинеском путу реформи и развоја, дипломатији Кине као једне од најјачих сила и нуди кључ за разумевања ових идеја. Ђинпинг чита историјске књиге како би проникао у тајну владања земљом. „Читање је постало начин мог живота”, наводи кинески вођа који се својој нацији обраћа кроз поучне приче.

‒ Кинеска традиционална култура прожета је сликовитим причама и анегдотама. Оне утичу на мисли и животе свих генерација. Прича има магичну снагу да брзо изгради емотивну везу између приповедача и слушалаца. Анегдоте Си Ђинпинга, изговаране у земљи и иностранству, представљају средство да се објасни начин реформисања и развоја земље, као и кинеско учешће у изградњи заједничке будућности за све земље и народе. Важан део његовог стила састоји се у извлачењу поука из тих историјских материјала ‒ наведено је у предговору књиге.

Први човек Кине подсећа на причу о Јанг Џену, чиновнику династије Источни Хан, којем је након унапређења управитељ другог округа желео да поклони злато, рекавши: „Сада је ноћ и за ово нико неће знати.”

Џен му је навео четири сведока који ће знати за то. „Небо зна, земља зна, ти знаш и ја знам. Како онда можеш рећи да нико не зна?” После овога управитељ се постидео. Прича је позната као „одбацивање злата због четири сведока”. Пошто су Џенова деца увек ишла пешке, пријатељ га је опоменуо да започне неки посао и остави га потомцима, али је Џен рекао: „Завештаћу им звање ’потомак поштеног чиновника’. Зар то није богато наслеђе.”

Следи прича о принцу од Чуа који се разболео од депресије. Као лек му је прописано проучавање изрека, са жељом да га излече моралношћу и врлином. „Оболео је зато што се неумерено предавао уживању: увек је путовао кочијом, јео масну храну и тражио да у његовом дворцу буде стално иста температура. Није имао никакав телесни проблем, просто је запао у духовну потиштеност. У рутину је онда увео слушање музике, лаку храну, путовање, лов и посматрање великих таласа”, сазнајемо из књиге.

Када је реч о вођењу државе, Си Ђинпинг саветује да преузимање одговорности не служи личној слави, већ Партији и народу. Власт, додаје, не смемо да помешамо са сујетом и охолошћу. Један високи државник је рекао: „Када сам први пут унапређен, савио сам главу. Када сам унапређен други пут, савио сам леђа, а после трећег унапређења савио сам се до земље. Нико се неће увредити ако се, ходајући улицом, будем држао зида. Све што ми треба јесте ова посуда, да у њој скувам јело за своју породицу.” Дакле, моралност се заснива на скромности и савести.

Кинески председник помиње да истински неподмитљив чиновник се никад неће жалити на сиромаштво и да се стварно марљив човек неће жалити на тешкоће. Саветује да треба бити први по бризи за државне послове а последњи по старању за себе самог.

Помиње и једног лепог чиновника који је питао ко је лепши, он или други господар. Добио је одговоре који се нису поклапали са чињеничним стањем. Рекао је: „Жена ме лаже зато што ме воли, конкубина зато што ме се боји, а гост зато што је дошао да од мене тражи помоћ.” Из овога је извукао искуство да добар владар околину треба да подстиче да слободно каже оно што мисли. Подстицао је ’иступање против себе’ и да без предрасуда слуша све савете које добије.

Један члан Партије носио је похабане ципеле и власт никад није користио за себе. Аутор је текста „Десет ствари забрањених за функционере”, а Си Ђинпинг наводи једну: „Никад не прихватај бесплатну улазницу за оперу. Карте за седишта у првих десет редова не треба да се продају само функционерима.” Када је сазнао да његов син није платио улазницу за представу, члан Партије је наредио сину да се заувек одрекне привилегија и да позоришту одмах пошаље новац за карте.

Када је реч о марљивости, Си наводи изреке о писцима: ‒ „Неколико брада ми је отпало док сам трагао за одговарајућом речи” и „За ова два стиха требало ми је три године рада, али зато ми сада, сваки пут кад их читам, низ лице теку сузе”. Упозорава да не смемо да дозволимо да дисциплина постане прашњави документ који лежи заборављен у фиоци.

Сматра и да се наука и технологија могу спојити са друштвеним развојем, а у књизи подсећа и на еколошке несреће: смог у Лос Анђелесу четрдесетих година 20. века усмртио је хиљаду људи, 1952. у Лондону смог је усмртио 12.000 људи. У Јапану је једна фабрика у залив испустила отпадну воду и отровала рибу и хиљаду људи. „Ђинпинг изражава бригу за заштиту природне околине и тежњу за еколошки чистим развојем. Екологија и индустрија треба да се допуњују кроз примену такозваног зеленог развоја у којем се неће поновити грешке Запада који је прво ’загадио околину, а онда почео да је лечи’”, пише у књизи.

Пут свиле је пре хиљаду година, наводи кинески лидер, показао вредност узајамне размене, и то не само материјалних добара, већ и знања између различитих народа. Кинеска цивилизација је, додаје, добила свој данашњи облик захваљујући непрестаним разменама искустава с другим цивилизацијама. Зато кинеска изрека о дипломатији каже: „Даљина не може да растави праве пријатеље, чак и када их деле хиљаде километара.”

Коментари14
8475e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miran
zasto se ne primeni formula Kine kod nas sa KiM!I mi mozemo sa Albancima da imamo zajednicku zemlju ali dva sistema!
Милош
Пуно хвала Кини на подршци! Ово је гест који не смемо заборавити. Радује ме то што је Кина постала светска сила и надам се да ће ускоро преузети примат од Запада, јер на оваквим примерима показује да је далеко зрелија, одговорнија и праведнија од ЕУ/САД.
Миодраг Стојковић
Једна земља два система. То је чаробна формула наше пријатељске и братске Кине. Ово се показало на делу баш сад. Комунизам + либерални капитализам = УСПЕХ . Кад је проблем као сад радимо комунистички као један. Кад је ситуација слободна сналази се како знаш и умеш свако на свој индивидуални начин. Хвала Вам .
Talicni Opanak
Secate se tekstova na temu - "Bucko razmislja"? Tako I ja...pokusavam da razmisljam k'o Bucko. "Sta bi bilo sa Kinom da nije pocela da se vezuje za Zapad I da prisvaja I primenjuje ono najbolje?" To je pocelo negde 30-35 godina pre ove katastofalne 2020-te. Mi smo imali nasu sansu koju je oduvao neki vetar vezan za nasu "balkansku pamet". U ovome casu skidam kapu ovim "mudrim" ljudima I njihovoj civilizaciji. Daj Boze da naucimo nesto od njih!
Славиша Милошевић
Велики гест велике цивилизације и још већег народа. Хвала Кини. А где вам је сада ЕУрупа која нема алтернативу, да нам помогне.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља