Када су кинеске власти саопштиле да цео Вухан, град од 11 милиона становника, у којем је избила епидемија новог коронавируса, стављају у карантин, светска јавност била је зачуђена, а стручњаци сумњичави да ће та мера успорити ширење заразе.

Одлука је изгледала као својеврсни експеримент, пише „Гардијан”, будући да карантин у модерном свету никада није примењен на толико великом броју људи. Због тога су и   епидемиолози упозоравали да ће резултати можда изостати упркос великом економском трошку.  

Мало више од два месеца касније, ова стратегија показала се као исправна. Из Кине стижу вести да у провинцији Хубеи више нема нових случајева болести, изузев оних који су дошли из иностранства. Уједно, овакав приступ Пекинга јесте и путоказ за друге државе, пре свега у Европи, како да стану на пут новој пошасти. Сличне мере увеле су и Италија, Шпанија, Немачка, Калифорнија, али се оне нигде не примењују толико стриктно као у Вухану. Већ у року од неколико сати по објављивању одлуке о карантину, излазак из града и улазак у њега били су блокирани без изузетака. Школе и универзитети су затворени на неодређено време, стављени су катанци и на све угоститељске објекте и продавнице осим оних које продају храну и лекове, приватним возилима била је потребна специјална дозвола за вожњу, заустављен је и јавни превоз.

На почетку је људима било допуштено да излазе ван куће, али су та правила убрзо постала строжа, наводи британски лист. Напоље је могао само један члан породице и то сваки други дан искључиво ради набавке. Касније су провере постале још оштрије: ишле су од врата до врата и свако ко је имао симптоме болести, морао је у карантин. Медији су пренели да је дечак са посебним потребама наводно преминуо пошто је био остављен без хране када су му отац и брат били у карантину.

Контролисани су и становници других кинеских градова, на пример тако што им је на улазу у зграду у којој живе мерена температура. Маске су на многим местима биле обавезне. Неке од мера су и даље на снази без обзира што је вирус под контролом.