Без обзира на последња догађања у Црној Гори, људи на сјеничко-пештерској висоравни врло су озбиљно схватили и прихватили одлуку Владе Србије да се преко њихове висоравни, до краја 2024. године, изгради ауто-пут од Пожеге до Бољара у Црној Гори (107 км). На терену се могу видети бројни примери људских активности, које иду у прилог наведеној констатацији.
Нови Пазар убрзано расте, па је за последњих неколико година достигао цифру од 120.000 становника и већ претекао, не само у броју становника него и у економској моћи, град Краљево, који је до јуче био главни економски центар овог региона. У граду је престала да ради фабрика текстила „Рашка”, која је запошљавала око 6.000 радника и годинама хранила грађане овога града, али су се појавиле бројне мале приватне фабрике текстила, које лагано преузимају моћ некадашњег текстилног комбината из овога града. Слична ситуација је и са сјеничком фабриком „Весном”, која је некад имала око 3.000 запослених.
Када се од Новог Пазара пође пут Тутина и Сјенице, одмах иза Дојевића, пут се спушта у лепу и питому долину Људске реке, која се улива у реку Рашку. Ова прекрасна и богата речна долина, дуга око 30 км, која почиње на извориштима испод највећег врха планине Голије (Јанков камен 1.833 м) у селима Црчево и Шаре, доскоро је била само питома долина, коришћења за производњу воћа и поврћа, те пшенице и кукуруза, којом су се хранили њени мештани и део становника Новог Пазара и Сјенице, на којој је радило двадесетак воденица и једна вуновлачара.
Сада је то нешто сасвим друго. Долина Људске реке је постала туристички и економски драгуљ новопазарске, а делимично и сјеничке општине. Дуж њене долине изграђени су бројни привредни, верски и објекти за живот и становање људи који су ту рођени, а богатство стекли у Западној Европи. Права је милина и уживање у јутарњим сатима проћи овим путем, који Нови Пазар повезује с Дугом Пољаном и Сјеницом (28 плус 25 километара).
Када се из Белих Вода пође уз серпетине брда Стрмац обраслим храстовом шумом и прође последња 13 кривина, испред видика се појављује варош Дуга Пољана, окупана јутарњим сунчевим зрацима, с ушореним маленим радњама и јагњећим печењарама, у којој се још увек помало осећа мирис питоме новопазарске климе. И само још један километар даље, пут избија на брдо звано Пометеник (1.200 м), које висораван географски одваја од питоме долине Људске реке. А поглед с овог брда пуца у четири правца: на исток ка Одвраћеници, на север ка планинама Голија и Јавор, на запад ка планинама Златар и Јадовник, на југ ка планинама Нинаја, Озрен, Рогозна, Гиљева и далеко у Црној Гори , Комове. И управо у том импресивном планинском загрљају лежи пространа, ливадама обрасла и рекама и потоцима испресецана, сјеничко-пештерска висораван, облика једне огромне тепсије, површине близу 1.000 километара квадратних, с надморском висином преко 1000 м, без гриња и загађеног ваздуха, здравом храном и рудама богата. И ако путник застане на овом месту и поглед усмери на запад преко села Сушица, Брњица и Врапци, у даљини од 15 км, примећује обрисе шумовитог брда званог Ступска чесма (1.250 м), где према Просторном плану Србије, избија ауто-пут Б. Б. од Пожеге на висораван, пошто прође Ариље, Ивањицу, долину реке Ношнице, Бољаре и Ерчеге.
Од Ступске чесме траса се спушта ка селима Врапци и Брњица, ту сече пут Нови Пазар, Дуга Пољана, Сјеница и прелази преко Брњичке реке код Салашеве Ћуприје. Одатле траса иде уз Житнићка брда, пролази између села Дражевиће и Житниће, сече Рашчанску реку и избија у село Цетановиће. Од Цетановића траса иде преко села Буђева, где сече пут Нови Пазар, Тутин, Сјеница, па преко села Долиће и планине Гиљева, прелази црногорску границу и улази у место Бољаре. Процењује се да укупна дужина дела трасе на висоравни не прелази цифру од 50 км, а надморска висина се креће од 1.050 до 1.250 метара.
Имајући у виду то шта ће ауто-пут Б. Б. донети након изградње, људи с ових простора су најозбиљније пошли у сусрет својој будућности. Смањује се миграција становништва из српских села ка централној Србији, а бошњачких ка Сарајеву. Пада интересовање мештана за одлазак на дужи рад у Западну Европу. Долазе бројни пензионери који су давно трбухом за крухом напустили ове крајеве. Враћају се многи људи који су изгубили послове у градовима централне Србије и Босне. Долазе домаћи и инострани туристи.
Очигледно је да се враћа живот и на висораван. Људи укрупњавају и уређују своја имања, граде викендице и објекте за становање, повећавају сточне фондове оваца, говеди, коња, граде објекте за узгој стоке, прикључују се и проширују постојећу инфраструктурну мрежу, граде мале енергетске објекте (соларне електране, ветро-генераторе, воденице поточаре), рибњаке, мале ресторане… Слободно се може рећи да одлука Владе Србије о изградњи ауто-пут Б. Б. преко Ивањице и Сјенице полагано и сигурно враћа живот на сјеничко-пештерској висоравни.
Дипл. инж. ел. Београд
Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa
