субота, 26.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.03.2020. у 18:00 Никола Чукановић

На Пештери се враћа живот

(Фото лична архива)

Без обзира на последња догађања у Црној Гори, људи на сјеничко-пештерској висоравни врло су озбиљно схватили и прихватили одлуку Владе Србије да се преко њихове висоравни, до краја 2024. године, изгради ауто-пут од Пожеге до Бољара у Црној Гори (107 км). На терену се могу видети бројни примери људских активности, које иду у прилог наведеној констатацији.

Нови Пазар убрзано расте, па је за последњих неколико година достигао цифру од 120.000 становника и већ претекао, не само у броју становника него и у економској моћи, град Краљево, који је до јуче био главни економски центар овог региона. У граду је престала да ради фабрика текстила „Рашка”, која је запошљавала око 6.000 радника и годинама хранила грађане овога града, али су се појавиле бројне мале приватне фабрике текстила, које лагано преузимају моћ некадашњег текстилног комбината из овога града. Слична ситуација је и са сјеничком фабриком „Весном”, која је некад имала око 3.000 запослених.

Када се од Новог Пазара пође пут Тутина и Сјенице, одмах иза Дојевића, пут се спушта у лепу и питому долину Људске реке, која се улива у реку Рашку. Ова прекрасна и богата речна долина, дуга око 30 км, која почиње на извориштима испод највећег врха планине Голије (Јанков камен 1.833 м) у селима Црчево и Шаре, доскоро је била само питома долина, коришћења за производњу воћа и поврћа, те пшенице и кукуруза, којом су се хранили њени мештани и део становника Новог Пазара и Сјенице, на којој је радило двадесетак воденица и једна вуновлачара.

Сада је то нешто сасвим друго. Долина Људске реке је постала туристички и економски драгуљ новопазарске, а делимично и сјеничке општине. Дуж њене долине изграђени су бројни привредни, верски и објекти за живот и становање људи који су ту рођени, а богатство стекли у Западној Европи. Права је милина и уживање у јутарњим сатима проћи овим путем, који Нови Пазар повезује с Дугом Пољаном и Сјеницом (28 плус 25 километара).

Када се из Белих Вода пође уз серпетине брда Стрмац обраслим храстовом шумом и прође последња 13 кривина, испред видика се појављује варош Дуга Пољана, окупана јутарњим сунчевим зрацима, с ушореним маленим радњама и јагњећим печењарама, у којој се још увек помало осећа мирис питоме новопазарске климе. И само још један километар даље, пут избија на брдо звано Пометеник (1.200 м), које висораван географски одваја од питоме долине Људске реке. А поглед с овог брда пуца у четири правца: на исток ка Одвраћеници, на север ка планинама Голија и Јавор, на запад ка планинама Златар и Јадовник, на југ ка планинама Нинаја, Озрен, Рогозна, Гиљева и далеко у Црној Гори , Комове. И управо у том импресивном планинском загрљају лежи пространа, ливадама обрасла и рекама и потоцима испресецана, сјеничко-пештерска висораван, облика једне огромне тепсије, површине близу 1.000 километара квадратних, с надморском висином преко 1000 м, без гриња и загађеног ваздуха, здравом храном и рудама богата. И ако путник застане на овом месту и поглед усмери на запад преко села Сушица, Брњица и Врапци, у даљини од 15 км, примећује обрисе шумовитог брда званог Ступска чесма (1.250 м), где према Просторном плану Србије, избија ауто-пут Б. Б. од Пожеге на висораван, пошто прође Ариље, Ивањицу, долину реке Ношнице, Бољаре и Ерчеге.

Од Ступске чесме траса се спушта ка селима Врапци и Брњица, ту сече пут Нови Пазар, Дуга Пољана, Сјеница и прелази преко Брњичке реке код Салашеве Ћуприје. Одатле траса иде уз Житнићка брда, пролази између села Дражевиће и Житниће, сече Рашчанску реку и избија у село Цетановиће. Од Цетановића траса иде преко села Буђева, где сече пут Нови Пазар, Тутин, Сјеница, па преко села Долиће и планине Гиљева, прелази црногорску границу и улази у место Бољаре. Процењује се да укупна дужина дела трасе на висоравни не прелази цифру од 50 км, а надморска висина се креће од 1.050 до 1.250 метара.

Имајући у виду то шта ће ауто-пут Б. Б. донети након изградње, људи с ових простора су најозбиљније пошли у сусрет својој будућности. Смањује се миграција становништва из српских села ка централној Србији, а бошњачких ка Сарајеву. Пада интересовање мештана за одлазак на дужи рад у Западну Европу. Долазе бројни пензионери који су давно трбухом за крухом напустили ове крајеве. Враћају се многи људи који су изгубили послове у градовима централне Србије и Босне. Долазе домаћи и инострани туристи.

Очигледно је да се враћа живот и на висораван. Људи укрупњавају и уређују своја имања, граде викендице и објекте за становање, повећавају сточне фондове оваца, говеди, коња, граде објекте за узгој стоке, прикључују се и проширују постојећу инфраструктурну мрежу, граде мале енергетске објекте (соларне електране, ветро-генераторе, воденице поточаре), рибњаке, мале ресторане… Слободно се може рећи да одлука Владе Србије о изградњи ауто-пут Б. Б. преко Ивањице и Сјенице полагано и сигурно враћа живот на сјеничко-пештерској висоравни.

Дипл. инж. ел. Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
3b728
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan S.
Pozdrav Nikola za tebe i porodicu. Divno je ovo što pišeš o rodnom kraju. Još u Zemunu sam video šta ti znači rodni kraj. Javi se. Pozdrav.
Decak
Izvanredan tekst ! Svaka cast autoru. Prvom prilikom cu posetiti ovu prelepu visoravan i njene stanovnike raznih vera i nacionalnosti - sto je nase veliko bogatstvo. Pogotovu danas, kad treba da budemo solidarni i ujedinjeni jer svi smo, i levi i desni, i bogati i siromasni, podjednako izlozeni nevidljivom neprijatelju.
Бранко Срб Козаковић
Колико тамо има Срба, и какава је стопа њиховог раста у односу на ине етниције? То је кључно питање. Да ли се радујемо развоју новог *Албанкоса (албанског Космета) или оживљaвању српске средине у сред Србије. Ја се у Новом Пазару не осећам као да сам свој на своме - не сасвим. Тако је и у још неким местима.. Што се више еманципују, иноетниције теже ка томе да постану независне и самосталне. Да ли гледамо у нови тумор који убрзано расте? Сачувајмо природу - где се људи омасове ту ње нема.
Дрић
Ја не желим много да паметујем и надмудрујем се са Вама. Види се да сте образован човек. Ја високо ценим Ваше коментаре. АЛИ.....За око стотинак година и мање, иѕгубисмо Космет. Шта то значи?? Ако један ентитет овлада на једном већем простору, једноставно ништа ту не можете учинити. Они чак могу изабрати и Србина за вођу али шта то значи. Важно је већинско становништво. Они хоће да по своме уређују атмосферу у којој живе. Ви можете ту живети као и на Космету али атмосфера је креирана од њих.
Бранко Срб Козаковић
То је замена теза. Наравно да твој друг није крив за то што припада "плодној" култури-вери, али ја желим да се на својини осећам своје и да нисам принуђен да се размножавам као зец да бих сустизао оне који живе на тој "мојини". То разликује грађанску и националну државу. Прва је свачија - а, у то каква је уверили смо се на примеру Албанаца. Сада стварамо услове осталим несрпским грађанима да остваре свој "косовско-албаснки сан". Не кваримо природу.. има довољно аутопутева.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља