субота, 16.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 22.03.2020. у 18:00 Никола Чукановић

На Пештери се враћа живот

(Фото лична архива)

Без обзира на последња догађања у Црној Гори, људи на сјеничко-пештерској висоравни врло су озбиљно схватили и прихватили одлуку Владе Србије да се преко њихове висоравни, до краја 2024. године, изгради ауто-пут од Пожеге до Бољара у Црној Гори (107 км). На терену се могу видети бројни примери људских активности, које иду у прилог наведеној констатацији.

Нови Пазар убрзано расте, па је за последњих неколико година достигао цифру од 120.000 становника и већ претекао, не само у броју становника него и у економској моћи, град Краљево, који је до јуче био главни економски центар овог региона. У граду је престала да ради фабрика текстила „Рашка”, која је запошљавала око 6.000 радника и годинама хранила грађане овога града, али су се појавиле бројне мале приватне фабрике текстила, које лагано преузимају моћ некадашњег текстилног комбината из овога града. Слична ситуација је и са сјеничком фабриком „Весном”, која је некад имала око 3.000 запослених.

Када се од Новог Пазара пође пут Тутина и Сјенице, одмах иза Дојевића, пут се спушта у лепу и питому долину Људске реке, која се улива у реку Рашку. Ова прекрасна и богата речна долина, дуга око 30 км, која почиње на извориштима испод највећег врха планине Голије (Јанков камен 1.833 м) у селима Црчево и Шаре, доскоро је била само питома долина, коришћења за производњу воћа и поврћа, те пшенице и кукуруза, којом су се хранили њени мештани и део становника Новог Пазара и Сјенице, на којој је радило двадесетак воденица и једна вуновлачара.

Сада је то нешто сасвим друго. Долина Људске реке је постала туристички и економски драгуљ новопазарске, а делимично и сјеничке општине. Дуж њене долине изграђени су бројни привредни, верски и објекти за живот и становање људи који су ту рођени, а богатство стекли у Западној Европи. Права је милина и уживање у јутарњим сатима проћи овим путем, који Нови Пазар повезује с Дугом Пољаном и Сјеницом (28 плус 25 километара).

Када се из Белих Вода пође уз серпетине брда Стрмац обраслим храстовом шумом и прође последња 13 кривина, испред видика се појављује варош Дуга Пољана, окупана јутарњим сунчевим зрацима, с ушореним маленим радњама и јагњећим печењарама, у којој се још увек помало осећа мирис питоме новопазарске климе. И само још један километар даље, пут избија на брдо звано Пометеник (1.200 м), које висораван географски одваја од питоме долине Људске реке. А поглед с овог брда пуца у четири правца: на исток ка Одвраћеници, на север ка планинама Голија и Јавор, на запад ка планинама Златар и Јадовник, на југ ка планинама Нинаја, Озрен, Рогозна, Гиљева и далеко у Црној Гори , Комове. И управо у том импресивном планинском загрљају лежи пространа, ливадама обрасла и рекама и потоцима испресецана, сјеничко-пештерска висораван, облика једне огромне тепсије, површине близу 1.000 километара квадратних, с надморском висином преко 1000 м, без гриња и загађеног ваздуха, здравом храном и рудама богата. И ако путник застане на овом месту и поглед усмери на запад преко села Сушица, Брњица и Врапци, у даљини од 15 км, примећује обрисе шумовитог брда званог Ступска чесма (1.250 м), где према Просторном плану Србије, избија ауто-пут Б. Б. од Пожеге на висораван, пошто прође Ариље, Ивањицу, долину реке Ношнице, Бољаре и Ерчеге.

Од Ступске чесме траса се спушта ка селима Врапци и Брњица, ту сече пут Нови Пазар, Дуга Пољана, Сјеница и прелази преко Брњичке реке код Салашеве Ћуприје. Одатле траса иде уз Житнићка брда, пролази између села Дражевиће и Житниће, сече Рашчанску реку и избија у село Цетановиће. Од Цетановића траса иде преко села Буђева, где сече пут Нови Пазар, Тутин, Сјеница, па преко села Долиће и планине Гиљева, прелази црногорску границу и улази у место Бољаре. Процењује се да укупна дужина дела трасе на висоравни не прелази цифру од 50 км, а надморска висина се креће од 1.050 до 1.250 метара.

Имајући у виду то шта ће ауто-пут Б. Б. донети након изградње, људи с ових простора су најозбиљније пошли у сусрет својој будућности. Смањује се миграција становништва из српских села ка централној Србији, а бошњачких ка Сарајеву. Пада интересовање мештана за одлазак на дужи рад у Западну Европу. Долазе бројни пензионери који су давно трбухом за крухом напустили ове крајеве. Враћају се многи људи који су изгубили послове у градовима централне Србије и Босне. Долазе домаћи и инострани туристи.

Очигледно је да се враћа живот и на висораван. Људи укрупњавају и уређују своја имања, граде викендице и објекте за становање, повећавају сточне фондове оваца, говеди, коња, граде објекте за узгој стоке, прикључују се и проширују постојећу инфраструктурну мрежу, граде мале енергетске објекте (соларне електране, ветро-генераторе, воденице поточаре), рибњаке, мале ресторане… Слободно се може рећи да одлука Владе Србије о изградњи ауто-пут Б. Б. преко Ивањице и Сјенице полагано и сигурно враћа живот на сјеничко-пештерској висоравни.

Дипл. инж. ел. Београд

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
c100a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan S.
Pozdrav Nikola za tebe i porodicu. Divno je ovo što pišeš o rodnom kraju. Još u Zemunu sam video šta ti znači rodni kraj. Javi se. Pozdrav.
Decak
Izvanredan tekst ! Svaka cast autoru. Prvom prilikom cu posetiti ovu prelepu visoravan i njene stanovnike raznih vera i nacionalnosti - sto je nase veliko bogatstvo. Pogotovu danas, kad treba da budemo solidarni i ujedinjeni jer svi smo, i levi i desni, i bogati i siromasni, podjednako izlozeni nevidljivom neprijatelju.
Бранко Срб Козаковић
Колико тамо има Срба, и какава је стопа њиховог раста у односу на ине етниције? То је кључно питање. Да ли се радујемо развоју новог *Албанкоса (албанског Космета) или оживљaвању српске средине у сред Србије. Ја се у Новом Пазару не осећам као да сам свој на своме - не сасвим. Тако је и у још неким местима.. Што се више еманципују, иноетниције теже ка томе да постану независне и самосталне. Да ли гледамо у нови тумор који убрзано расте? Сачувајмо природу - где се људи омасове ту ње нема.
Дрић
Ја не желим много да паметујем и надмудрујем се са Вама. Види се да сте образован човек. Ја високо ценим Ваше коментаре. АЛИ.....За око стотинак година и мање, иѕгубисмо Космет. Шта то значи?? Ако један ентитет овлада на једном већем простору, једноставно ништа ту не можете учинити. Они чак могу изабрати и Србина за вођу али шта то значи. Важно је већинско становништво. Они хоће да по своме уређују атмосферу у којој живе. Ви можете ту живети као и на Космету али атмосфера је креирана од њих.
Бранко Срб Козаковић
То је замена теза. Наравно да твој друг није крив за то што припада "плодној" култури-вери, али ја желим да се на својини осећам своје и да нисам принуђен да се размножавам као зец да бих сустизао оне који живе на тој "мојини". То разликује грађанску и националну државу. Прва је свачија - а, у то каква је уверили смо се на примеру Албанаца. Сада стварамо услове осталим несрпским грађанима да остваре свој "косовско-албаснки сан". Не кваримо природу.. има довољно аутопутева.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља