среда, 01.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:08

Бенјамин Нетанијаху опет избио на врх

Премијерова коалиција надомак продужетку деценијске власти деснице, али све мање Израелаца с оптимизмом гледа на будућност њихове демократије
Аутор: Бошко Јакшићсреда, 04.03.2020. у 19:19
Бенјамин Нетанијаху слави победу с члановима странке (Фото EPA-EFE/Atef Safadi)

Изгледало је као да Израелци на треће изборе за мање од годину дана излазе не очекујући да се разреши пат позиција између деснице и левог центра, која је, осим политичке кризе, разоткрила и кризу израелске демократије уопште.

Иако нико нема довољну већину, лидер Ликуда Бенјамин Нетанијаху окупио је 59 посланика, само два мање од неопходног минимума да би продужио деценијску владавине деснице. Плаво-бела коалиција, коју је предводио бивши начелник Генералштаба Бенјамин Ганц, располаже са 54 места, али нема коалициони капацитет и све су прилике да ће Нетанијаху обезбедити свој пети мандат и цементирати позицију премијера с најдужим стажом у историји земље.

Нетанијаху је славио „велику победу” иако му у фрагментисаном свету израелске политике предстоји трговина – консултације с партнерима из десничарских и ултраортодоксних странака или уцењивање ривалских посланика како би обезбедио већину. Ганц је изјавио да његова коалиција наставља борбу, али после исцрпљујуће три кампање обојица лидера одбацују могућност четвртих избора.

Заједничка листа претежно арапских партија обезбедила је треће место и са 15 посланика је остварила свој највећи успех од првог сазива Кнесета из 1949. Али, она не жели коалицију ни са премијером, који најављује анексију окупираних територија запоседнутих јеврејским насељима на Западној обали, ни са Ганцом, чији приступ палестинском питању називају „расистичким”.

Енигма остаје бивши Нетанијахуов министар Авигдор Либерман, чија десна, националистичка и секуларна странка има седам посланика, довољно да одреди победника. Он неће с Ганцом, а премијер неће с њим.

Два пута до сада бирачи су покушали да јасно одговоре да ли желе да премијер остане на власти упркос оптужбама против њега. Излазност од 71 проценат потврђује да су Израелци желели крај кризе, али шта се догодило да бирачи предају победу Нетанијахуу само две недеље пре него што ће се појавити пред судом пошто је државни тужилац против њега поднео оптужнице за корупцију, превару и кршење јавног поверења? Ганц се надао да ће му то дати предност, да ће се потврдити да јавност много више верује судовима него политичарима – поверење у Кнесет мери се са скромних 29, а у владу са 30 процената грађана. Али, Ганц није капитализовао поделе унутар десног бирачког тела, чији део одбацује јачање политичке моћи на рачун судства. Сви покушаји да премијера огаде бирачима нису били довољно убедљиви да гласачи деснице окрену леђа свом омиљеном лидеру, за кога сматрају да je једини који може да одговори на безбедносне изазове с којима је држава суочена – од палестинског Хамаса у Гази, преко либанског Хезболаха, до Ирана.

Нетанијаху је, користећи сва средства, ушао у борбу да добије пети мандат који би му омогућио да стекне имунитет. Нема сумње да ће се обрачунати с онима за које тврди да су против њега отворили лов на вештице: судство, полиција, државни тужилац и истражитељи. Већ угрожена демократија биће додатно ослабљена.

Деценија власти деснице предвођене Ликудом поткопала је цивилно друштво, судство, положај мањина и медија. Према истраживању Израелског института за демократију, прошлог априла 54 одсто грађана је с оптимизмом гледало у будућност демократије. После новембра, када су подигнуте оптужнице против премијера, проценат је пао на 32.

Премијер се држао десничарских идеолошких порука. Ривала Ганца је током једне од најпрљавијих кампања блатио на најгори начин. Нетанијаху је несумњиво победио, али чека га потрага за преосталим неопходним посланицима, у систему с уцењивачким капацитетом малих странака.

Потом стартап земљу високе технологије чекају озбиљни изазови везани пре свега за здравство, образовање и саобраћај. Хиљаде пацијената годишње умиру од инфекција по болницама које су најпренатрпаније у развијеном свету. Иако Израел на образовање троши више него на војску, тестови показују да школе не успевају да припреме ученике за савремено тржиште рада. Саобраћајне гужве коштају економију чак десет милијарди долара годишње.

Све то биће тешко оствариво без озбиљне реформе фрагментисаног политичког система који је једини одговоран за све застоје.


Коментари1
5f679
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mustafa Aga
Eto jedne "lepe vesti."..Iz "bratskog" nam Izraela...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља