субота, 28.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:58
АКТУЕЛНО: Бање у Србији

Тражи се и луксуз и лек

На боравак у бањи од три недеље мало ко помишља, у модерним лечилиштима све више се тражи викенд-одмор и опуштање као допуна за испарцелисану и високотехнолошку медицину
Аутор: Оливера Поповићуторак, 03.03.2020. у 15:40
(Фото ЕПА/Bea Kallos)

Вест да је Атомска бања уврштена на листу 10 најбољих лечилишта у региону југоисточне Европе, у избору британског листа Гардијан, изазвала је велику пажњу и поново актуелизовала питање колико смо искористили наше природно благо у области здравственог туризма. Много тога се у бањама променило: здравствени туризам данас се ослања на две кључне ствари: тражи се и луксуз и лек.

Некада се у бању ишло два пута по 20 дана годишње, данас 20 пута по два дана. Овакав кратак предах и релаксација, уз масаже и спа третмане, све су популарнији. Међутим, ове услуге су за многе прескупе, а поготову за пензионере и старије особе, којима бање највише значе. Наши највећи рехабилитациони центри или специјалне болнице у бањама преживљавају и даље у значајној мери пружајући здравствене услуге, о трошку Фонда за здравствено осигурање или пензијског и инвалидског фонда.

– У „Селтерсу” је прошле године о трошку Републичког завода за здравствено осигурање на лечењу било 4.837 пацијената, а још 2.708 гостију су свој опоравак платили сами. С обзиром на то да смо једна од најстаријих нација у Европи, без рехабилитације не можемо. У мађарске и словеначке бање не иде се толико због здравствених разлога, колико због уживања, одмора и „пуњења батерија”. Мени је, као лекару, ипак приоритет здравствени аспект, мада се боримо и за госта који ће код нас доћи и здрав – каже примаријус, доктор наука Снежана Костић, директорка Института за рехабилитацију покретних и непокретних болесника „Селтерс” у Младеновцу.

(Фото З. Анастасијевић)

За „Селтерс” тврди да је идеална бања. Има кадар: лекаре, медицинске сестре, дефектологе, психијатра, редгенолога... Такође, има и природне лековите чиниоце, селтерс воду, а предност је и близина Београда, који је велико тржиште, док је за стране госте можда најважније то што је Младеновачка бања само 45 километара удаљена од престоничког аеродрома и главног ауто-пута.

На ове предности очигледно је рачунала и делегација министарства здравља Уједињених Арапских Емирата, која је бројала чак 12 чланова, предвођених замеником министра здравља Мухамедом Салимом Алалом, када је у мају 2017. посетила и Селтерс у својеврсној извиђачкој мисији. Емирати на рехабилитацију своје пацијенте шаљу у Чешку, Словачку и Мађарску, и у ту сврху издвајају 50 милиона долара, речено је тада. План је био да ту листу прошире и на Србију. И тада су обишли осим „Селтерса”, Бању Ковиљачу и Специјалну болницу за лечење и рехабилитацију „Меркур” у Врњачкој Бањи.

– Из неког разлога с тим пројектом се застало, не знам шта се ту десило, имали смо разговоре и с другим заинтересованим странцима – каже докторка Костић.

Базени нису довољни

Она открива и да прати развој бања у нашем окружењу и да се труди да с њима држе корак:

– Обилазила сам бање у региону. Што се тиче струке, с њима смо у истој равни, али они имају скупљу, савременију опрему, роботску технологију... Недавно сам посетила огроман рехабилитациони центар, природно лечилиште у Словачкој и изненадила се податком да на 300 постеља имају само једног лекара, али имају сигурно десетак различитих базена!

Да ли је то добра расподела снага?

– Мора да постоји више лекара, али треба да постоји и тако велики број базена. Мађари, чије су бање тако популарне код наших људи, сада признају да су погрешили што су из лечилишта извукли лекаре и враћају их, али не треба заборавити ни то да они за свој развој дугују новцу који су добили када су ушли Европску унију – сматра наша саговорница.

Додаје да и српске бање које су приватизоване, попут Атомске, Луковске или Пролом, одмичу у развоју, имају могућности да се рекламирају на телевизији и на сајмовима туризма.

Верује да су Србији потребне и нове и обновљене, старе бање.

– Треба да постоје, као у Врднику, и специјална болница и хотел са спа садржајима од пет звездица. Неки гости не желе да у бањи гледају људе на штакама, а некоме то не смета, нарочито када желе да уштеде и да током боравка имају лекарски надзор – каже др Снежана Костић.

На питање да ли просечни пензионер или запослени имају паре за третмане у домаћим, новим спа центрима или у бањама преко границе, ипак одговара негативно: за то што се тамо нуди наш просечни грађанин нема пара, али треба наћи неку средину, равнотежу, да сви имају корист од природних лечилишта.

У нашој земљи има око 300 лековитих вода, од којих више од 100 термалних, али луксузне спа бање и даље су малобројне. Србија због тога касни 20 година за земљама које су неговале своје лековите природне чиниоце и бање.

Aтомска бања (Фото принтскрин Јутјуб)

До Другог светског рата имали смо бање које су по развијености потпуно ишле у корак с, на пример, бечком бањом Баден или са швајцарским бањама. То се може видети и данас по архитектури наших бања – Буковичке или Врњачке. Имали смо и најбоље балнеологе на челу с чувеним професором Лазом Недељковићем, који је направио Рогашку Слатину, данас познату словеначку и европску бању. Али, за разлику од Европе, наше бање смо после рата потпуно заборавили.

Ове су неке од веома значајних чињеница које увек истичу лекари који се баве балнеологијом. Нажалост, према благу које смо добили од природе и даље смо немарни, док је нашим најближим суседима то главни адут успешног здравственог туризма. Недавно је у сремској равници, у Врднику, отворен управо бањски комплекс који подсећа на добро познате мађарске или словеначке бање.

У природним лечилиштима тражи се допуна за испарцелисану и високотехнолошку медицину, али и одмор и опуштање.

И природа лечи

Оно што из природе добијамо, а мало ценимо у односу на здравље, јесу лековите воде, лековита блата, гасови и лековити климати (ту се убраја специфична влажност, атмосферски притисак и слично). Природни лековити чиниоци су некада – сада готово већ 30 и више година уназад – имали значајно већу улогу у лечењу многих болести, у опоравку после повреда и операција. Напредак технологија у медицини је умањио њихов значај. Код нас, пресудну улогу су одиграле беспарица и године кризе: стара бањска лечилишта су пропадала, нова нису грађена, људи су полако одустајали од редовног одласка у бању ради превенције болести.

Бање у европским државама данас су потпуно промениле концепт лечења, али и изглед. Схватили су да не треба преуређивати старе бање, него правити центре прилагођене захтевима садашњег потрошача, а не болесника. Старе бање биле су опоравилишта и болнице, у које су ишли старији и болесни људи, и у којима се дуго остајало, док у „новим” спа бањама садржаји су усмерени на уживање, релаксирање, опуштање...


Коментари2
ec4dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ime
Ja mislim da je to Gornja Trepca kod Cacka
Google zna
Toliki clanak a nigdje gdje je ta Atomska banja

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља