Неће вас више нико недељом звати на ручак. Неће вас више нико звати ни на кафу. Једино можда три седмице унапред. Кад упише у свој роковник.
Нећете имати омиљену месницу и бити месарева љубимица којој оставља најбоље батаке. Овде ћете тешко уопште наћи месницу. Месо ћете куповати запаковано у супермаркетима са роком трајања 12 дана.
Нећете имати коме да оставити дијете на два сата да са пријатељицом одете на кафу. Нећете имати ни пријатељицу која би вас зовнула на кафу. Нећете имати ни времена да одете на кафу.
Неће вам мама испред врата оставити гајбу домаћег поврћа из баште. Неће, јер је хиљаду километара, ипак, далеко. Неће моћи да вам направи кнедле. Ни сарму. Ни кромпирушу. Неће вам никад моћи причувати дијете да одете код доктора, зубара, фризера…
Нећете моћи полицајца да шармирате кад пређете преко пуне линије. Нећете моћи да шармирате ни контролора који вас ухвати без карте у бусу. Одмах ће вас уписати и избацити на следећој станци. Нећете моћи ни од бакице на пијаци купити приглавке и тако јој уљепшате дан. Таквих бакица овдје нема.
Нећете моћи нахранити ни луталицу јер нема ни луталица. Нећете идући са посла срести стару јараницу и отићи негдје на ручак. Неће вас кумови зовнути на роштиљ два сата прије почетка роштиљања. И они су хиљаду километара далеко. Нећете се седмично једном фенирати, јер нисте овца за шишање. Из истог разлога нећете се ни депилирати ни сређивати нокте. Ни обрве.
Нећете са продавачицама размењивати рецепте за колаче без шећера. Нећете, јер је на каси сваки пут нека друга. Увече кад изађете у град, нећете срести седамнаест познаника. Вјероватно, нећете увече ни излазити. Јер, нит` имате с ким нит` сте овца за шишање.
Нећете преко реда моћи овјерити здравствену књижицу. Овдје нема здравствених књижица. А ништа се не ради преко реда. Нећете бити ни задовољни вашим доктором. Помислићете колико је исфолиран а нестручан.
Нећете се ни смијати. Јер се нико овдје не смије. Бар не гласно. Нећете гласно ни причати. Ни то се овдје не ради. Нећете имати ни свог вулканизера. Ни своју локалну биртију.
Скоро никад нећете моћи да подигнете кредит за сопствени стан. Или, ако га и дигнете, скоро никад га нећете отплатити.
Тамара Милаковић
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна?
Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је mojzivot@politika.rs
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика
