уторак, 07.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48
АКТУЕЛНО: Крафт, занатско пиво

У Србији више од 40 занатских пивара

Ароматични напици од хмеља с ђумбиром, јафа кексом, љутом папричицом, морском сољу, цитрусима, чувани годинама у бурадима од ракија – прави су хит у и нашим пабовима
Аутор: Исидора Масниковићсреда, 26.02.2020. у 09:37
(Фото Ансплеш)

Занатско, или популарно названо крафт пиво планетарни је феномен који је последњих година освојио и Србију: из дана у дана расте број пабова специјализованих за служење овог ароматичног напитка.

До сада је код нас регистровано више од 40 занатских пивара које у производњи овог пића од хмеља проналазе забаву, хоби, али и могућност зараде. Већина њих, како су нам објаснили, само жели да с пивопијским хедонистима подели своју страст.

У околини Београда и Новог Сада мале занатске пиваре, настале прво у кућним условима, а касније и у озбиљнијим халама, појавиле су се већ крајем деведесетих година.

У послу и пилоти и технолози

– Изграђена на бази средњовековних пиварских школа, уз шмек који је добила утицајем пионира америчког крафта, ова категорија нам се учинила као јако интересантна, посебно у периоду када је овај светски тренд тек долазио на Балкан – каже Владимир Стојковић, дипломирани технолог који је заједно с Млађеном Мердовићем осмислио занатско пиво „догму”, које је познато и ван граница Србије. Према подацима Управе царине ова пивара је највећи извозник крафт пива већ две године.

На идеју да се упусте у један овакав бизнис утицало је и засићење купаца конфекционим производима великих индустријских пивара.

Љубитељима пива добро је познат „брка” из лабораторије „Кабинет пиваре” на обронцима Космаја. Једно од најпознатијих њихових пива је оно које је одлежало више од годину дана у бурадима ракије манастира Ковиљ. Власница Косара Дангић Мелентијевић открива како се жеља за започињањем бизниса поклопила с оснивањем породице када се са супругом вратила из иностранства.

Наравно, има и оних мањих пивара, знатно скромнијих капацитета производње, чији циљ није зарада, а који имиџ граде само на основу препорука задовољних потрошача. Дарко и Никола Томић из мале пивнице „Дијагноза” из Ковина кажу да им је основни мотив да уђу у овакву врсту бизниса био да не робују индустријској понуди.

Некадашњег пилота Џејсона Пола љубав је довела у Београд где је са супругом Српкињом основао породицу и започео сасвим нови живот. Док је живео у Америци пиво му је било само хоби, а овде му је то постао бизнис и данас има пивару „Компас” на Вождовцу у оквиру које послује и паб.

И Александру Петровићу из „Револушн” пиваре идеја о справљању овог омиљеног алкохолног напитка јавила се још на факултету будући да је по занимању инжењер прехрамбене технологије. Жеља му је била да тржишту представи неке другачије укусе.

Поред већ афирмисаних брендова међу крафтовима, као што су „Гвинт”, „Дилема”, „Трон”, „3бир”, „Синдикат”, ту су и они који се тек пробијају на тржиште попут „Чарлтона” из Чачка који културу производње и конзумације занатског пива шири у Западној Србији.

– Важно је да и сами волите пиво, јер тако можете да одаберете праву рецептуру. Ако се то још неком свиди, ето још веће сатисфакције – објашњава Марко Цвијовић из пиваре „Чарлтон”.

Ко уопште пије занатско пиво?

– Хедонисти млађе и средње генерације, људи који путују светом и уживају управо у откривању нечега новог, локалног, а опет висококвалитетног – одговара Стојковић.

Према искуству Косаре Дангић Мелентијевић из „Кабинета” чија је пивара прва гринфилд занатска пивара на Балкану, клијенти су вољни да пробају нешто ново, али на њих утичу и традиционални укуси комерцијалних пива, као и цена. Људи често немају све информације, па рецимо погрешно закључују да су воћна пива са сирупима или вештачким аромама као што то раде велике пиваре.

– За све треба времена и стрпљења – каже Џејсон Пол. Иста ситуација је била и с крафт пивима у Америци.

Кабинет пивара, опрема за кување (Фото лична архива)

Сви, без обзира на то коликог капацитета им је производни погон, веома воде рачуна о контроли квалитета како током производног процеса, тако и по њеном завршетку и шаљу узорке на анализу.

– За крафт пиво потребни су добра вода, квалитетни хмељ, слад, а онда иде играње с разним квасцима, зачинима и међусобним комбинацијама. Пива смо слали у Америку, Бразил, Африку и Азију и важно нам је да је квалитетно – уверава нас Косара.

Потешкоће за мање пиваре су велики месечни трошкови и доступност одређених сировина, али ни радну снагу није лако обезбедити. Александар Петровић каже да су за професионални процес производње пива потребни опрема и претећи материјал, као и квалитетне сировине које се набављају у иностранству, па је зато крафт вишеструко скупљи него класично индустријско пиво и додаје:

– Осим тога производња пива је прилично дуг и тежак процес – од кувања до готовог производа потребно је да прође 20 до 30 дана, зависно од врсте пива. Ни држава не олакшава посао малим произвођачима, па су, рецимо, акцизе на пиво исте и за оне који производе 500 литара месечно и за велике произвођаче који производе милионе литара.

Изазов експериментисања

Занимало нас је и како ови пивари осмишљавају рецепте јер заиста има врло смелих и изазовних укуса.

За Џејсона Пола суштина крафт пива је у експериментисању. И „Кабинет” пивара ужива да испробава новине: позната су њихова пива с ђумбиром, индустријском конопљом, чилијем, чоколадом, ананасом, с додатком разних бибера, јафа кексом, са сољу, нека су и димили… Такође су направили и јединствени намаз од пива са зачинима, пиволаду. „Револушн” је осмислио лагано пиво с лимуновом травом, морском сољу и алгама, наном, љутом паприком, кафом, сувим шљивама и циметом, наром, ориганом, дрењином…

Сви веома воде рачуна и о амбалажи, али и начину на који пласирају своје производе.

Власници „Кабинета” сматрају да је најбољи маркетинг онај од уста до уста који јесте спорији, али и дуготрајнији. Подржали су и велики број културних, едукативних и хуманитарних манифестација, док су њихова пива често користили Мишелин кувари ради упаривања с храном.

– Не мислим да друштвене мреже имају кључну улогу. Свакако помажу да више људи чује за вас, али ако једном пробају и ако им се производ не допадне, тешко да ће му се поново враћати – истиче Петровић из „Револушна”. И Џејсон Пол сматра да препорука пријатеља има највише удела у маркетингу, док Никола Томић из „Дијагнозе” потврђује да су пријатељи, колеге, рођаци, сарадници највернија публика, као и такозвани крафтери.

Мало правих познавалац

Марко Војновић из Српске куће пива Палилула сматра да се код нас још не уочава разлика између доброг и лошег занатског пива, а понуда је огромна. Немамо ни озбиљније познаваоце који би натерали пиваре да праве квалитетна пива.

– Пиварама је много битније да неком локалу продају свој производ, а мање их занима како ће бити служено и у каквом ће стању пиво бити. Људи спремне да пробају и „дебело” плате крафт, често дочека неедукован и незаинтересован конобар који госту за пиво које је „пукло” и „провриштало” објашњава да то тако треба да буде. И наравно да га муштерија више никада неће пробати – објашњава Војновић.

Млађен Мердовић и Владимир Стојковић из „Догме“ (Фото лична архива)

Луда имена

Занимљива је и прича како су пиваре добијале имена.

– Наша пивара се налази у близини Специјалне болнице за психијатријске болести у Ковину, по којој је место препознатљиво, па отуд и назив пиваре, „Дијагноза”, који би требало да асоцира на овај градић, а истовремено и на то да ће сваки конзумент пива из нашег будућег асортимана имати своју (омиљену) пивску дијагнозу – објашњава њен власник.

Млађен Мердовић из „Догме” за назив се одлучио јер је лако памтљив, а идентично се изговара на сваком језику и зна се значење: догма је нешто што се не доводи у питање.

– Тако смо и ми поставили ствари – производимо пиво без компромиса и не остављамо простора за сумњу у његов квалитет – самоуверено казује.

„Cabinet of curiosities” као претеча музеја где су људи скупљали разне вредне предмете с путовања је управо била инспирација власницима „Кабинета” јер су од почетка знали да ће имати разнолик избор, што стилова, што дизајна.

Људи окупљени око „Револушна” такође су знали да ће њихова пива бити специфична и другачија од других крафтова, револуционарна...

За пиво које прави бивши пилот назив „Компас” је био сасвим логичан.

Мамац за колекционаре

Све је више колекционара разних пивских артикала који се јављају домаћим пиварима уз молбу да им шаљу етикете, подметаче, чепове, лименке, чаше… Домаће удружење Српски колекционари пивских чаша и сувенира основано је 2013. Спојила их је љубав према пиву. Неколико пута годишње путују по Европи како би с осталим колекционарима разменили своје омиљене предмете и обогатили своје колекције. Њихов Музеј пивских чаша у Зрењанину броји више од 8.000 предмета и трећи је ове врсте у Европи.

Скупо с разлогом

Занатско пиво нимало није јефтино за овдашњи џеп будући да се цене појединих крећу чак до 600 динара за пола литре .

– Неопходно је подићи свест код потрошача да треба пробати нешто ново зато што сматрам да су се стекли услови да мале пиваре могу да одрже исти квалитет пива приликом сваког циклуса кувања – каже Марко Војновић из Српске куће пива Палилула. Код одабира пива које ће бити на точилицама, води рачуна да увек понуди нешто ново, врхунског квалитета и да буду заступљене све врсте пива.

Најтраженији је ИПА правац (због разноврсности укуса, мириса и изразите горчине), али се Марко труди да у његовој понуди буду заступљени и традиционални правци (лагери, пшенична и портери-стаути).


Коментари3
b7e1e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dipl. agronom
Sve cestitke prodavcima opreme za mini-pivare i mnogobrojne vinarije...!!
Jimmy
Odlicna piva, plus su naterali neke domace fabrike piva da malo porade na svom kvalitetu da bi ostali konkurentni na trzistu. Samo napred gospodo!!
Miximillian
Velikim pivarama kraftovi ne predstavljaju konkurenciju. Oni idu samo na zaradu pa zato pivo sad prave od kukuruzne krupice, a kako mi se cini nemaju nameru da se vrate jecmu, hmelju, vodi i kvascu. A Srbi ko Srbi. Vecina njih kad udje u kafanu trzi lav ili jelen. Posebno po manjim mestima u unutrasnjosti.
Препоручујем 20

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља