понедељак, 21.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 12.02.2020. у 23:21 Александра Куртеш

„Три јерарха као укрштај” у част Лазе Костића

Хор Гимназије „Јован Јовановић Змај” под управом проф. Јована Травице на Великој сцени Народног позоришта (Фото: Марко Спасојевић)

Програм „Три јерарха као укрштај” који је организовала Фондација „Лаза Костић” приређен је на Великој сцени Народног позоришта. Догађај је уприличен поводом рођендана поете и доктора правних наука Лазе Костића и крсне славе Фондације „Лаза Костић” која негује српску културу и духовност, а предводе је проф. Марина Милић Радовић и др Зоран Максимовић. Фондација је основана 1991. године у Лондону, 2009. у Београду, а 2016. у Новом Саду. Сечење славског колача обавио је старешина Храма Вазнесења Господњег из Жаркова протојереј ставрофор Бранко Митровић, а кум славе био је новинар Живорад Николић.

На тему „Света Три јерарха и ми” беседио је презвитер др Оливер Суботић, а на значај овог саборовања указали су проф. др Драган Станић, председник Матице српске, и глумац Војин Ћетковић.

У необичном укрштају, држећи се принципа Лазе Костића који је говорио да је „укрштај најмоћнији принцип универзума”, представљено је стваралаштво Јована Живановића, оснивача модерног пчеларства, које је у вези и са открићем проф. др Миодрага Радовића (1945–2018). Радећи на свом последњем делу „Пчелојављење”, он је дошао до сазнања да је пчела опсесивна Шекспирова метафора.

Драган Којић именован је на овој свечаности за доживотног председника Фондације јер ради на њеној афирмацији од оснивања готово три деценије.

Београдску премијеру имала је композиција „Theatrum Mundi” композиторке др Доротее Вејновић, инспирисане Костићевим есејом о Ромеу и Јулији, у реализацији студената Академије уметности у Новом Саду из класе професора Бориса Лијешевића и Марине Милић Радовић. Представио се фрулаш Јанко Лукић, ученик Боре Дугића, а у завршници је наступио Хор Гимназије „Јован Јовановић Змај” под управом проф. Јована Травице.

Овај програм, чији је модератор била Кристина Давидовић, подржали су и лекар Валери Дијаз из Лондона која је у Управном одбору Фондације, Миа Радовановић, глумица, Зоран Колунџија из „Прометеја”, млади Лазини амбасадори – седмогодишњи Лазар Ристић, праунук најстаријег новосадског посластичара задуженог за „Теслин кувар”, Ана и Јелена, праунуке Јована Живановића, гимназијалка Јелена Васић и брат и сестра Максим (7) и Јелисавета (11) Лончар.

Гости су били у прилици да у Музеју националног театра погледају и изложбу „Шекспир 150 година на сцени Народног позоришта” коју су са директором музеја приредиле Драгица Гаћеша и Милена Јауковић. Приказана су и два најстарија сачувана плаката из представе „Ромео и Јулија” из 1876. године, са Милком Гргуровом као Јулијом, и „Ричард Трећи” – обе трагедије у преводу др Лазе Костића, знаног у младости као „српски Шекспир”.

Посетиоци су се сликали и поред костима Јованке Орлеанке, из представе „Хенри Шести”, који је креирала Марина Меденица, а у представи га носи глумица Јелена Ђулвезан.

Домаћини су подсетили на значај и дело Лазе Костића. Он је рођен 12. фебруара 1841. године у Ковиљу. Зачетник је српске авангардне лирике. Истакао се превођењем Шекспира. Говорио је седам језика. Права је дипломирао и докторирао у Пешти. Остао је упамћен и као први председник Српског новинарског друштва (данас Удружење новинара Србије).

Коментари0
523ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља