петак, 25.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 30.01.2020. у 15:29 Андријана Цветићанин

Рецепти из доба Леонарда да Винчија

Минестроне супа на тоскански начин била је омиљено јело најзначајнијег човека ренесансе који се у зрелим годинама одрекао меса
(Фото Пиксабеј)

Тестенина, пица, пуно парадајза, зачини и вино најчешће су асоцијације када се помене италијанска кухиња коју с задовољством једу становници широм планете. Да се на Апенинском полуострву у доба ренесансе, времену Леонарда да Винчија, храна разликовала од данашње сведочи Дејв Девит који је прикупио аутентичне рецепте тог доба. Аутор је, ипак, осавременио и данашњој кухињи прилагодио рецепте који су се спремали у кућама сељака, властеле, дворјана, чак и изворно Леонардов рецепт за прелив за салату, супу минестроне која му је била омиљено јело.

У доба великог уметника, иноватора и научника у Италији су постојала три главна производа: хлеб, вино и све остало. Цена пшеничног брашна била је јако висока у односу на месо. Поврће се ретко јело, највише артичока, кукуруз тек после Колумбових путовања, а од меса најцењенија је била телетина. Овчетина је била свакодневна храна трговачке класе, док је свињетина свежа или усољена чинила искључиво јеловник најсиромашнијих слојева становника. Зачини су од 14. до 16. века били важни куварима јер су куповали све што је стизало из млетачких лука у Венецију с далеких дестинација. Бибер је био најомиљенији и према записима око 3.000 тона црног зрна годишње је стизало у чувену луку. Био је тако популаран јер је само тако јак зачин чинио јестивим јако усољено месо које је било једини начин конзервирања.

Сам Леонардо се у зрелом добу окренуо вегетаријанству, наводи се у књизи „Да Винчијева кухиња – тајанствена историја италијанске кухиње” објављене недавно на српском у издању Службеног гласника. У шездесетак Леонардових биографија које се чувају у Лондонској библиотеци само се у једној налази писано сведочанство о томе иако се многи биографи слажу да је с годинама престао да једе месо. У својим списима Леонардо коментарише први штампани кувар Платине, кувара и првог библиотекара Ватикана, настао између 1464. и 1468. На списку Да Винчијевих проналазака су и они за употребу у кухињи: справа за окретање ражња, млин за маслиново уље...

САВЕТ ИЗ РЕНЕСАНСЕ
Кад нисте гладни, не једите

У години када се обележава пет векова од смрти најчувенијег имена ренесансе, нашло се места и за Да Винчијеве савете о здравом животу:

– Немојте да једете кад нисте гладни и једите храну као лек

– Добро жваћите и шта год да ставите у себе то мора да буде добро скувано и направљено од једноставних састојака

– Постојте још мало кад устанете од стола после јела. Никако немојте да спавате после подневног јела

– Мешајте ваше вино с водом, узимајте га помало. Не између оброка, нити на празан стомак

Савршено јаки сос

Ако желите да направите јак сос, узмите каранфилић, цимет, мало кардамона и лешника који су кувани на врућем угљу тако да кора може да им се скине, мало средине хлеба и шећера. Све заједно мало истуцајте и додајте сирће и биће то добар сос за печење.

(Фото Пиксабеј)

Забиберени хлеб

Потребно је
(за две јуфке)

  • паковање сувог квасца
  • 2 шоље брашна (пуне)
  • со
  • две кашичице шећера
  • сода бикарбона
  • шоља киселе павлаке
  • 1 јаје
  • шоља изренданог пармезана
  • црни свеже самлевени бибер

У великој посуди где ћете замесити тесто растворите квасац у топлој води. Додајте једну пуну шољу и трећину друге шоље брашна, затим со, шећер, соду бикарбону, киселу павлаку и јаје. Мутити ручним миксером кратко, око пола минута, под малом брзином, стално стружући чинију.

Затим појачати брзину и мутити још око два минута. Умешати преостало брашно, пармезан и бибер. Затим поделити тесто у два плеха претходно науљена. Оставити га да нарасте на топлом месту, око 50 минута. Пећи на температури од 180 степени, око 40 минута (док не добије златнобраон боју)

Хлебове одмах извадити из плехова када су готови. Мало оставити да се прохладе пре него што се секу. Служити с маслиновим уљем за умакање.

Коментари0
57d66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља