понедељак, 03.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.01.2020. у 22:55 Маријана Авакумовић
ИНТЕРВЈУ: ЗОРАНА МИХАЈЛОВИЋ, потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре

Немам везе с оптужбама због којих је ухапшен Јевтић

„Од надлежних правосудних органа очекујем да ураде све што је у складу са законом, а ја сам им доступна у сваком тренутку”
(Фото Министарство гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре)

„Ни на који начин нисам учествовала и немам никакве везе с оптужбама због којих је ухапшен в. д. генералног директора 'Инфраструктуре железнице Србије' Мирољуб Јевтић. Разочарана сам понашањем директора Јевтића и свиме што му се ставља на терет. Поздрављам рад државних органа у расветљавању свих чињеница везаних за овај случај. По томе се види да Србија данас није више иста земља као што је била. Од надлежних правосудних органа очекујем да ураде све што је у складу са законом, а ја сам им доступна у сваком тренутку.”

Овако је Зорана Михајловић, потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, јуче за наш лист прокоментарисала хапшење директора ЈП „Инфраструктуре железнице Србије” Мирољуба Јевтића.

Подсетимо, Јевтић је ухапшен у суботу заједно с још три особе, због сумње да је примио мито од 10.000 евра.

У интервјуу за „Политику” министарка Михајловић прича о приоритетима за ову годину и наглашава да је инвестициони програм „Србија 2025” предвидео да од укупно 14 милијарди евра чак око девет милијарди евра буде уложено у транспортну инфраструктуру. Она позива „све наше грађевинске фирме и све предузетнике да се добро припреме за следећих неколико година јер ће бити толико посла да ће нам сигурно бити потребно још радника и фирми”.

Конкретно, у које пројекте ће бити уложен наведени новац?

Највећи део новца односи се путну инфраструктуру, око пет милијарди евра. То укључује наставак градње ауто-путева Прељина–Пожега, Сремска Рача – Кузмин као дела ауто-пута ка Сарајеву, Појате–Прељина (Моравски коридор), ауто-пута и брзе саобраћајнице Рума–Шабац–Лозница. Ту је и почетак градње ауто-пута Ниш–Мердаре–Приштина, Београд–Зрењанин, планирано је и повезивање централне с источном Србијом преко Шумадијског коридора, повезивање Ваљева с ауто-путем „Милош Велики”, као и изградња више брзих саобраћајница, укључујући Сомбор–Кикинда–Врбас и Пожаревац – Велико Градиште – Голубац. Наравно, предвођена је и обнова 5.000 км локалних и регионалних путева широм Србије. У железницу ће бити уложено више од 3,5 милијарди евра, а у водни саобраћај око 274 милиона евра, што укључује изградњу нове луке у Београду и проширивање капацитета лука у Новом Саду, Сремској Митровици, Богојеву и Прахову. Улагаћемо и у ваздушни саобраћај, где је у фокусу развој Аеродрома „Морава” код Краљева на којем ћемо градити нову писту. Од овог аеродрома очекујемо и да буде центар за развој карго саобраћаја чему ће допринети и градња Моравског коридора.

То можда и најбоље говори како ова Влада Србије и председник Србије Александар Вучић виде и како разумеју шта је најважније за будућност наших грађана. Где имамо добру инфраструктуру, добре путеве, нове пруге, тамо где се лако стиже до било ког другог града у Србији или у региону, ту млади људи имају боље услове за живот и мање разлога да размишљају о одласку из Србије.

Шта су ваши приоритети за ову годину?

Настављамо градњу Моравског коридора. Затим ауто-путеве од Чачка до Прељине, од Сремске Раче до Кузмина, од Руме до Шапца и Лознице. Почећемо изградњу „ауто-пута мира” од Ниша до Плочника. Повезаћемо Ваљево с ауто-путем „Милош Велики”. Градићемо Фрушкогорски коридор од Новог Сада до Руме, затим ауто-пут Београд–Зрењанин, као и везу између Новог Сада и Зрењанина.

Али, ипак највеће резултате очекујем у железници. Пре свега на обнови регионалних пруга како бисмо остварили један од великих циљева – да мрежом пруга пробамо да утичемо да токове унутрашње миграције из мањих места у веће. Да грађани из својих места могу брзо, јефтино и сигурно возом да оду на посао у велики град и да се исто тако врате кући.

На које пруге мислите, када ово говорите?

Приоритет је завршетак модернизације железничког Коридора 10 од Београда до Ниша и то за брзине до 200 километара на сат, као и даље до Димитровграда и до Прешева. С оваквом пругом Србија би постала главна транспортна рута за железнички саобраћај између централне Европе и грчких лука Пиреј, али и Солун.

Ту је и обнова нереконструисаних деоница барске пруге од Ваљева до границе с Црном Гором, дужине око 210 километара, коју ћемо радити заједно с „Руским железницама”. Наравно, настављамо градњу брзе пруге од Београда до Будимпеште, као дела кинеског глобалног пројекта „Појас и пут”, где треба да почнемо радове и на деоници од Новог Сада до Суботице. Ове године почињемо и изградњу новог диспечерског центра на железници, где ће се из једног места на најмодернији начин управљати читавом железницом у Србији. Почињемо и изградњу интермодалног терминала у Батајници, којим би се повезали различити видови транспорта. Поред тога, приоритет је и реализација пројекта изградње метроа којим би се дугорочно унапредио саобраћај у Београду.

Грађевинска индустрија дала је у 2019. најснажнији раст БДП-а од 34,7 одсто. Станоградња је учествовала са 18 одсто. Има ли простора за даљи раст?

Ако говоримо о станоградњи, током марта у Врању ће се у своје станове уселити први припадници Војске и полиције, у оквиру нашег пројекта градње више од 8.000 станова широм Србије за које смо издвојили 274 милиона евра. У новом инвестиционом плану, који су представили председник Александар Вучић и премијерка Ана Брнабић, предвиђено је још 500 милиона евра за станове за младе брачне парове, јер је борба за младе и њихову будућност у Србији најважнија.

С друге стране, резултати у грађевинарству у 2019. наставак су вишегодишњег тренда који је покренут реформама у грађевинарству и ефикаснијом реализацијом инфраструктурних пројеката. Зато је Србија данас девета на свету по издавању електронских грађевинских дозвола. Вредност изведених радова у грађевинарству повећана је од 2014. до 2018. за око 130 милијарди динара, са 202 милијарде на 332 милијарде динара. Учешће грађевинарства у БДП-у повећано је у том периоду с 3,2 одсто на 4,5 одсто, а у 2019. премашиће пет одсто. Само у трећем кварталу 2019. имали смо раст вредности изведених грађевинских радова од 40 одсто, што је највећи забележен раст, а имаћемо још већи раст у последњем кварталу. У октобру смо поново оборили рекорд по броју издатих грађевинских дозвола у једном месецу, чак 2.433. А у читавој 2019. укупно је издато више од 21.000 грађевинских дозвола.

Тренд раста грађевинарства очекујемо да се настави и у 2020. и у наредним годинама јер ће од укупно 14 милијарди евра из новог инвестиционог циклуса више од две трећине бити уложено у путеве, железницу, водни саобраћај, аеродроме, у инфраструктуру.

Зашто је донет лекс специјалис за инфраструктуру и како одговарате на критике да овај закон није био неопходан?

То могу да говоре само они који никада нису радили на инфраструктурним пројектима, али и они који би, верујем, на један другачији начин управљали великим новцем који улажемо у инфраструктуру. Једини разлог за доношење овог закона је брзина и спречавање непотребног губљења времена. На основу досадашњег искуства закључили смо да велики део времена губимо на решавање имовинско-правних односа пре издавања потребних дозвола за путеве, пруге и слично. И то је био један од главних разлога за кашњења, а немамо времена за бацање. Министарство у својим плановима за 2020. и наредне две године има пројекте вредне око пет милијарди евра, од нових ауто-путева, пруга, брзих саобраћајница, рехабилитације 5.000 километара регионалних и локалних путева. Све су то пројекти линијске инфраструктуре који се граде у дужинама од неколико десетина и стотина километара и на неколико хиљада катастарских парцела. И овај закон је неопходан само како бисмо убрзали ствари, од процеса прибављања земљишта, до издавања неопходних дозвола и убрзања јавних набавки неопходних за реализацију ових пројеката од значаја за Србију. Нема другог разлога.

Да ли сте задовољни оним што сте урадили у 2019?

Када видим да смо само ове године завршили и пустили у саобраћај 130 километра ауто-пута, што нико пре нас није могао ни да замисли, а камоли уради, не могу да будем незадовољна.

Када видим да смо у једном мандату изградили укупно 350 километара нових ауто-путева, да смо завршили Коридор 10, пустили у саобраћај ауто-пут „Милош Велики” од Београда до Чачка дуг 120 километара, да не говорим о обновљеним пругама, лукама... А онда слушам Бошка Обрадовића, Вука Јеремића, Драгана Ђиласа и Војислава Шешеља како су против градње Моравског коридора од Чачка до Крушевца и који не би да грађани Топлице имају ауто-пут до Ниша и онда сам такође срећна јер грађани коначно могу непогрешиво да виде ко се за шта залаже, коме је стало, а коме није. Нема велике мудрости, сад сви виде ко брине о потребама грађана, а кога је за то баш брига.

Мислим да је највећи успех који сам постигла то што сам потпуно променила перцепцију о инфраструктури. Јер није било тако давно када је инфраструктура, у време мојих претходника Велимира Илића и Милутина Мркоњића, служила за подсмех, за спрдњу. Једино што се могло чути о томе било је или Илићево „крадуцкање” или Мркоњићеви „своч” сатови, муљања за дозволама, анђели и певачице. Данас, у инфраструктури, као ни у једној другој области, имамо највеће светске играче. У Србији инфраструктура је лига шампиона. Зато је реч године у Србији „ауто-пут» и то сматрам својим великим успехом.

Да ли је завршена анализа изградње Коридора 10? Колико је коштао и ко је одговоран за пропусте којих је било?

Од тога нећу да одустанем. Анализа је у изради, али није завршена јер још нису завршени сви радови на Коридору 10. Реч је о радовима који не утичу на безбедан саобраћај, али који морају да се заврше како би се додатно обезбедиле и осигурале све позиције, како у Грделичкој клисури, тако и на делу ауто-пута на изласку из Сићевачке клисуре. И ти радови ће трајати читаве ове године.

Али оно што у овом тренутку знамо јесте да је на изградњу Источног крака Коридора 10 од Ниша до Димитровграда до сада потрошено 485 милиона евра, а на изградњу Јужног крака Коридора 10 од Ниша до Прешева 630 милиона евра. Обећала сам да ћу проверити сваки динар и то ћу и да урадим, не брините.

ДРИ је установила да водоводна предузећа у Србији просечно годишње губе више од 10 милијарди динара прихода јер трећина произведене пијаће воде нестане на путу од произвођача до корисника. Зашто ништа није учињено да то буде спречено?

Министарство је надлежно за доношење закона и подзаконских аката, али је њихово спровођење и све друго у надлежности локалних самоуправа. Такође, контролишу их локалне инспекције, док су наше могућности за деловање ограничене. И докле год је тако биће проблема, и због тога се залажем да Министарство добије веће надлежности у тој области.

Кад говоримо о оценама ДРИ, иако ово није питање које се тиче само министарства које водим, ми смо прихватили мере и препоруке из извештаја ДРИ у циљу унапређења услуге водоснабдевања и у току је образовање међуресорне радне групе. Ова група ће урадити правилник који ће омогућити да се убудуће добијају прецизнији подаци о губицима воде.

Међутим, не губимо ми воду само због лоших прописа, већ зато што се годинама није улагало у локалну комуналну инфраструктуру. Управо због тога ми већ неколико година радимо на овоме кроз програм с немачком развојном банком КфВ. До сада је око 100 милиона евра инвестирано у 18 градова у Србији само у водоснабдевање. Као резултат имамо смањење потрошње воде и до 30 одсто у појединим општинама. Ово је важно и због бољег управљања природним ресурсима, али и због ефикаснијег пословања и одрживости наших комуналних предузећа.

Зашто је Влада Србије 1,7 милијарди динара пребацила с РФЗО-а на „Путеве Србије”?

Није неуобичајено да кад једна институција не потроши новац који јој је буџетом био намењен, у овом случају РФЗО, он буде преусмерен на следећи приоритет. Влада Србије одобрила је та средства за измирење обавеза које ЈП „Путеви Србије” има према путарским предузећима за рехабилитације путева у 2019. Јер ми данас не дугујемо новац нашим фирмама, није ово време бивших министара, да им опет не помињем имена, када су наше компаније уништаване дуговима од стране државе. Од тога још не можемо да се опоравимо.

Коментари17
4d21c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aлексанџдар
Изјављује министарка да нема везе са оптужницом, па онда је у реду да Мирољуб оптужи неког другог за мито и корупцију. Има корупције свуда, па је без разлога оптуживати министарку? Изјава министарке преведена значи: "Ћути, нисам ја".
Sara
Znam da je propast nase privrede, bankarstva, odbrane itd. krenula od zuth, kako ih vecina zove, sigurno su ovi nastavili poso posto nema poboljsanja standarda. Svi oni lazu i muljaju, a narod trpi li trpi. Junacki idemo ka istrebljenju.
Milan Pantic
Hajde negativci ona bar moze da pokaze sta je uradila i nije uradila! A sta ste vi uradili za drzavu, pokupite papir ispred svoje kuce i pocnite da bar postujete svoje komsije, ministre i predsednike a izbori su vam sansa za promene. Dosta bre kukanja!
pera
Problem je sto na izborima NEMAS za koga glasati. Kod nas se svako glasanje svodi na to da se trenutni vodja smeni, a NIKADA se ne glasa za nekoga ko se pokazao bolji i posteniji u predhodnom periodu.
ниола ј.
Значи ја сад неког оптужим, а он мора дати оставку.Има ваљада у овој земљи судова. Прво докази, па суд, па затвор ако је неко крив. Врамена ИБ и Голо отока, где су људи слат на основу изјаве сведока, коме се свидела жена оптуженог.Полако.
енглескиња
Чек, није ово прво што је овај урадио, кажу да су сви знали да је корумпиран и крши законе најмање десет година. А неко га подржава и брани од закона све време. И гђа. Министарка га је подржавала, био је њен саветник, и подржала га је на садашњем месту. Значи, не би ни мало требало да је изненађена, јер добро зна све, одавно. Тако да његова изјава о томе коме је давао већину новца звучи поприлично веродостојно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља